Gus Gus je jedan od tih elektronskih bendova koje svi u Tegli volimo i idemo na njihove nastupe, koji su se, bogu hvala, baš zaređali. Ponovo nam dolaze 11. maja u Beograd, u Barutanu. Očekuje nas fina 30+ žurka (u kojoj naravno mogu i mlađi da uživaju), kao i svakog puta. Još više nas je obradovalo što smo dobili prliku da pričamo sa njima. Preko Skajpa, pošto nam dvojnik nije dozvoljavao da zovemo Island sa fiksnog. Birgir Thorarinson je bio ljubazan da nam odgovori na nekoliko pitanja.
Tegla: Videli smo se sa vama u Beogradu pre par godina, šta nam novo donosite?
Birgir Thorarinson: Prošle godine smo izbacili novi album, tako da je svirka bila orijentisana na pesme sa tog izdanja, uz stare hitove naravno, ali sada ćemo i nešto novo zasvirati, što tek čeka izdanje
T: Gde nalazite inspiraciju za nove turneje, da li vam prosto dođe da ostanete kod kuće i ne idete više nigde, uz povremena izbacivanja novih ploča?
BT: Oduvek nam je sviranje uživo bilo važno. Naravno uz pravljenje pesama, ali bez sviranja tih stvari nema mnogo zabave. Kad sviramo, možemo da uzmemo pesmu i eksperimentišemo, odvedemo je u nekom novom pravcu, a opet obradujemo ljude koji će plesati uz to. I ne možemo da dočekamo da sviramo nove stvari pred ljudima, tako da valjda odatle crpimo inspiraciju.
T: Koliko vam je bitan kontakt sa publikom. Kapiramo da mnogo vaše današnje publike nije ni bilo rođeno kad ste krenuli?
BT: Mislim da je to baš sjajno. Moja ćerka ima 18 godina, i evo, ona danas sluša naše stare stvari. Veoma je zanimljivo pratiti šta mladi danas vole od nove muzike, ali i šta ih privlači u starim stvarima. Čini mi se da mlađa publika više voli našu mračniju stranu, nego tehno stranu. Barem moja ćerka voli te mračnije, malo čudnije rane stvari. A opet, sa druge strane, mladi kod nas i imaju šta da istraže, jer smo pokrili baš dosta pravaca elektronske muzike i danas to može da se sagleda iz više uglova.
T: Kad čitamo tekstove o vašoj muzici, termini koji se pojavljuju su Detroit techno, haus, skandinavski indie pop, baš raznoliko. Kako bi ste sebe definisali danas?
BT: Oduvek smo bili konzumenti muzike i prošli smo svašta, i kao slušaoci i kao stvaraoci. Skoro sve korake i nivoe elektronske muzike. I kad prođeš kroz sve to, i kad budeš svedok svih promena, ne možeš da se definišeš nekim pojmom, osim ako ne želiš onim najopštijim, a to je da mi stvaramo elektronsku muziku. Ja sam slušao elektronsku muziku još pre nego što su joj nalepili tu neku clubbing etiketu, već je bila samo muzika kao i bilo koja druga.
T: Novi EP koji ste pripremili za ovu godinu je malo drugačiji, i po energiji i raspoloženju. Kako odlučujete u kom pravcu se nove stvari kreću? Da li je to odraz vas, vašeg raspoloženja, stanja u svetu…
BT: Zavisi od svega. Može i od promena u bendu. Recimo, novi pevač može doneti neku novinu svojom pojavom ili glasom, ili može da bude želja za istraživanjem u zvuku. Na albumu Mexico smo želeli da istražujemo u pravcu industriala, iako to nikada ranije nismo radili. Bitno je samo da se nešto novo dešava. Tako su ove nove stvari inspirisane ranim new waveom, s početka ’80-ih. Možda ne po zvuku, već po naačinu na koji se prave pesme, akordi, razvijanje teme. Takav način pravljenja pesama nam je dozvolio da se i zvuk razlikuje od pesme do pesme, pa smo negde zagazili u lepršavi italo disco, a negde se otišlo u pravcu mraka i industriala. Uvek je zabavno eksperimentisati sa novim idejama.
T: U prošlosti, sarađivali ste sa raznim izvođačima, i vaša muzika je nekako i podložna raznim saradnjama. S kim biste voleli da sarađujete u budućnosti?
BT: Hm, ne smem da vam kažem.
T: A da li ima nešto novo na islandskoj muzičkoj sceni što bi nam preporučili?
BT: Definitivno overite bend koji se zove Vok. Imaju novi album, pesma Autopilot mi je omiljena od prošle godine. Ima tu neku ’80s priču, miskovanu sa današnjom indie muzikom
T: Island je hip mesto već nekoliko decenija. Kakav je vaš stav prema tome? Koliko se zemlja promenila? Da li vi i vaše komšije i dalje imate neka mesta koja ne odajete turistima i čuvate ih samo za sebe?
BT: Moje omiljeno mesto je moja kuća. Ili studio. Tamo se opuštam, to se nikad nije promenilo. Turisti su sa sobom doneli puno različitosti što se ogleda i po raznim centrima ostrva. Nemam nekih problema sa tim.
Autor: Tegla.rs
COMMENTS