Da li je Nolan najveći živi reditelj? Ne znam, Skorseze se još uvek dobro držao, kad sam ga poslednji put gledao, dok su Di Kaprio i Džona radili buđave quaalude. Da li je postao najveći zato što je jedan od retkih reditelja čije ime možeš da pomeneš naglas u društvu, a da ne dobiješ kolutanje očima sa komentarom ‘ajde FDU idi malo jebi se sa francuskim crno belim filmovima? Pa verovatno. Zaista, sa pojavom Dankirka, ali i Interstellara pre njega, od raznoraznih znalaca, ali i onih koji filmove gledaju samo zbog lepih glumaca, mogao si da čuješ pitanje – jesi gledao novog Nolana? Zašto je tako, jbmliga. Filmovi su mu predugi, često konfuzni, sa različitim tajmlajnovima, koje moraš budan da ispratiš, kako bi povezao konce na kraju, do toga da priču oboji jeftinom Vikipedija filozofijom koja je prelagana za obožavatelje Godara. Ali očigledno je uspeo da sve te kockice spoji i stvori nešto autentično, dovoljno blisko tradiciji velikih kultnih filmova ’70-ih i ’80ih, a opet da bude toliko moderan da postavlja standardne kinematografije. I da, emotivnu stranu likova i filma saopštava preko mrtvih supruga. Ne, stvarno, Nolanovi likovi su mahom udovci, ali o tome ćemo kasnije. Pre neki dan mu je bio rođendan. Uprkos filozofiji našeg sajta, platio sam kartu za njegov novi film Dankirk, a evo sad pišem i tekst, gde sam rešio da rangiram njegove filmove. Veoma orignalno, znam. Pričamo o dugometražnim, ništa kratkometražno, ništa dokumentarno, ništa produced by sa bratom mu Džonatanom.
10. Prestige
Ovo je jedna krajnje lična lista, tako da mogu da budem slobodan i kažem da meni ovaj film ništa ne valja. Izašao je između dva Betmena, ali je trebalo pre cele franšize. Ovaj film je možda pokazatelj kako je Nolanova karijera mogla da izgleda da Betmen nije pokidao. Bio bi neka drugorazredna verzija Finčera. Znači M.Night Shyamalan. I tvist na kraju je na nivou Šlajmalana, i žena Vulverinu umre na pola filma, i Bouvi glumi Teslu, u nekom krosoveru Jode i Rejdena iz Mortal Kombata. Da nema Skarlet Johanson u korsetu, film bi bio brzo zaboravljen.
09. Insomnia
Prvi Nolanov naslov gde ulazi u A ligu je bio rimejk norveškog istoimenog filma. Pritom, ovaj film je jedini u kom nije imao veze sa scenariom, što se vidi i po tome što nema mrtve supruge, a i priča je od mračnog trilera u osnovi, postala samo poligon da se Robin Vilijams pokaže kao ozbiljan glumac, koji može da bude i psihopata, a ne samo neurotični tata koji se oblači u babu. A i svi koji su gledali original, znaju da uloga pandura koji pati od nesanice što zbog griže savesti, što zbog toga što ga jebu bele noći Aljaske, više leži Stelanu Skarsgardu, nego Al Paćinu, koji je već tada duboko ugazio u manirizam i preglumljivanje. Koliko je Nolan bio zadovoljan glumcima, najbolje govori to da se niko od njih nije pojavio u njegovim kasnijim filmovima.
08. Folowing
Debitantski film mladog Kristofera pati od svih dečijih bolesti, koje su mučile mlade reditelje devedesetih. Crno bela fotografija, low budget, razlomljena struktura, glumci koje si prvi put video tu, i nigde posle. Ali onaj ko je želeo, mogao je da vidi šta se valja iza brega. Priča o liku koji prati druge ljude kako bi dobio inspiraciju za knjigu, a zatim uleće u zamku koja mu se pažljivo spremala, nagoveštava način pričanja priče, ali i ton kojim će Nolan voziti narednih 20 godina. Nema udovaca, ali ne ostanu sve žene žive do kraja. Da ne spojlujem, ovo verovatno niste gledali.
07. Batman Begins
Početak sage o mračnom vitezu je doneo tonove koji su bili potrebni za priču, i uveo nas u već dobro poznat univerzum ispričan na drugačiji način, ali brate, jes’ bilo malo dosadno svo ono treniranje sa Liam Nisonom. A ni Silian Marfijevo Strašilo ipak nije dovoljno big bad wolf, da bi bilo kontra velikom Betmenu. Kao uvod u priču je jako bitan film, ali nekako van konteksta trilogije, prilično negledljiv. Nema mrtvih žena. Još uvek.
06. The Dark Knight Rises
Na ovakvim listama, trojka je uvek iza keca. Batman Begins je možda bolji film, ali ovaj je uzbudljiviji, ima više akcije i pitkiji je. Ponekad od superherojskog filma želim samo da eksplodiraju zgrade, a da naš junak spasava sve u poslednjiem trenutku, a ne negativca koji citira Sartra. Pritom, ovde imamo Toma Hardija koji polomi kičmu Betmenu, a Marion Kotiard je privlačnija muškom oku od Kejti Holms i Megi Gilenhal zajedno, dok En Hatavej donosi sloj goodgirlovštine u kostim žene mačke.
05. Inception
Inception je dobar i uzbudljiv naučno fantstični triler. I samo to. Zaboravimo sve o dubinama ovog filma, citiranju psihologa, psihijatara, proučavanju snova. Realno, samo su nagomilavali komplikacije na već dovoljno slojeva priče, za koju bi Nada Macura bila u fazonu – ovo je preslojevito, skini taj džemperčić. Ovde je Nolanov A team glumaca. Di Kaprio i drugari ulaze u glavu i snove ljudima ne bi li izvukli bitne informacije, a Di Kapria naravno pritom u snovima proganja i ko – pa pokojna supruga naravno. Previše vremena je potrošeno na objašnjavnaje da li je kraj filma san ili nije, da li je ona čigra stala ili ne, da li se vide lica deci ili ne, tako da ću ja celoj toj zavrzlami posvetiti samo ovu malo dužu rečenicu.
04. Dunkirk
Pozicija ovog filma na listi je proporcionalna vremenu koje je proteklo od kada sam ga gledao. Možda će loše ostariti, pa će pasti na neku nižu, ali možda će se kasnijim gledanjima sve više biti utemeljivati kao najbolji Nolanov film. Precizna storija o velikom povlačenju Engleza sa kontinenta na ostrvo je postavljena tako da je sve apsolutno hladno, kao i more u kom se dave i plivaju svi ti vojnici, da bi male količine emocija patriotizma počele da ulaze u film kao voda koja je ulazila kroz rupe brodova koji su tonuli. Niti je spektakl level Majkl Bej, niti imamo spilbergovštinu i upoznavanja sa životom pre rata i ko ih čeka kod kuće, već klasičan Nolan koji je čak i ovde uspeo da nam podari svoj klasičan fazon raspcepkanog tajmlajna, pa imamo priču na kopnu, vodi i u vazduhu. Nema pokojnih žena, jer nema žena uopšte.
03. Interstellar
Kristofer Nolan je što bi se reklo jedan joyless motherfucker. Likovi u njegovim filmovima su uvek do kraja sjebani i u ogromnim problemima većim od života. Nisam siguran da se iko ikada kresnuo u njegovim pričama. Najemotivniji je pokušao da bude u ovom filmu, o grupi naučnika koji su krenuli kroz time-space continuum, ili šta već, kako bi sprečili kraj sveta. Ipak, svojom pseudofilozofijom, kao i izjavama poput ljubav može da pobedi zakone fizike, nije uspeo da zadovolji cinični intelektualni svet koji je od njega očekivao Odiseju 2001. Doduše, načinom na koji je ispričao priču, a i emitovanjem u sred istorijskog perioda poznatijeg i kao mcconaughsance, ovaj film je rastao, i porašće još više, pa ko zna, možda mu i oprostimo patetiku. Otud bronzana medalja. Nema pogibije žene, ali negde pri početku saznajemo da je Mekonahi udovac.
02. The Dark Knight
Verovatno najbolji superherojski film svih vremena i ono na šta prvo pomislite danas kad pomislite na Betmena. Pritom, Hit Ledžer je izveo poslednje remek delo metod glume XXI veka, nakon čega ovaj stil u glumi treba da se ugasi, i da svi Džered Letoi i ostali emosi prestanu da vade sebi rebra, kako bi mogli da se oralno zadovolje. Najbolji u trilogiji, pored njega ostala dva nikad nisu ni imala šansu. Kristijan Bejl postaje pravi i jedini Betmen, ali ovaj film je toliko veliki da čak ni naslovni Dark Night nije najzanimljiviji lik. Posle Džokera o kome se već sve zna, Two-Face Arona Ekharta je odličan prikaz moralnog posrtanja opisanog u rečenici You either die a hero or you live long enough to see yourself become the villain. Betmen nema ženu, ali Megi Gilenhal eksplodira negde na pola filma, čime zavije u crno i Brus Vejna i Harvi Denta
01. Memento
Opet ću ponoviti da je ovo moja lista, pa sam rešio da se za prvo mesto vratimo baš na početak, tamo odakle je sve krenulo. Na malo remek delo na prelasku dva veka, u kom smo imali sve ono o čemu je Nolan nastavio da priča godinama kasnije, minus čovek slepi miš. Razlomljena struktura, misteriozni glavni junak koji je poživeo da postane negativac, iznenadni tvist negativac, i naravno, da li treba napomenuti – mrtva supruga. Priča o liku sa kratkotrajnom memorijom, koji da bi zapamtio šta radi, i koga juri, pravi tetovaže na telu, nosi sa sobom svu onu konfuznost i naivnost ’90s trilera, koji ipak, i nakon svih ovih godina, i dalje volimo, i u fazonu smo da nam je listi preporuka. Dobro, ovo su sad već svi gledali, ali ko zna, možda se neki od nas druže sa ljudima koji žive u pećini.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS