Kako to misliš ko je Đani ??

Ko je Đani? To je pitanje na koje ste mogli da naletite po komentarima u protekle dve nedelje. Uglavnom ga je postavljala ekipa gradskih foliranata, koja se oduvek brine za moralno posrnuće omladine, nikada ne gleda TV (osim ako to nije National Geographic), a u slobodno vreme voli da zamezi plastično voće. Ali zašto su se to pitali? Pa zato što je dijametralno suprotna ekipa trolova rešila da na pijadestal svog iron thronea od đubreta, postavi upravo ovog debeljuškastog izvođača, koji izranja iz srče do kolena.

radisa-trajkovic-dani-foto-dragan-kadic-1433374705-672797

Međutim, ono što je mene zanimalo, otkud sad on, odkud sad to, otkud sad? Za Đanija sam prvi put čuo pre nekih desetak godina, kad sam padobranisao na nekom osamnaestom rođendanu u Pirotu. Tu kreće prvi susret sa maestrom himself. Iako je po uvodnom semplu zaličilo da kreće Talamaska, ili šta već deca vole i slušaju od trensa, uleteo je drugačiji ritam. A onda se iz svih grla starijih maloletnika (uz malo onih jedva punoletnih), opijenih Baltik votkom i bambusom, začulo vrištanje –Sanjao sam da si kraj mene… I to je bilo dovoljno, da već na drugom refrenu znam da treba da pevam Sve mi tvoje nedostaje, i da je to velika pesma. Ipak, što se generalnog poznavanja Đanija tče, tu sam stao. Ok, čuo sam nekad i Balkanca, gde sam shvatio kako Đani ume da bude i društveno angažovan. Nekoliko godina kasnije, skontao sam da je ta pesma, više od svih mogućih rokerskih pokušaja, najbolje opisala godine vlade Vojislava Koštunice. Stihovi poput Danas je normalno da se poludi, pola sveta se udara po nosu, duše se prodaju kupuju grudi, a još sanjam tvoju crnu kosu, mogu da požele svi antiglobalisti i Bore Čorbe zarobljeni u XXI veku Koka kole i novog svetskog poretka.

Dalje od toga nisam išao. Video sam skoro Đanija kod Lee Kiš, gde je, skroz u svom gasu, na majici furao golu ženu. Rekoh sebi – ma šta mu glupo, i okrenuh kanal. Onda je krenulo hajpovanje po Fejsbuk grupama, koje realno nešto i ne volim, jer ubodu svaku dvadesetu montažu. Onda je došlo ovo sa Exitom, pa je onda Exit uzjahao trol, i pao iz ispita “Osnovno poznavanje interneta”, gde prvo pravilo lepo kaže, Ne ulazi u priču sa trolovima, nemaš nikakve šanse. Osim naravno da stvarno pozoveš Đanija da peva!

djani-exit

Kad se sve ovo desilo, zanimalo me je kako sam uspeo da propustim da je ovakav lik, postao toliko popularan. Onda sam krenuo u neku vrstu istraživačkog novinarsva. OK, nisam baš Brankica Stanković, pa sam pozvao Andriju, jer je skorije od mene bio na proslavama punoletstava, i on mi je dao par smernica. Uglavnom da su klinci debili, ali da je Radiša Trajković car.

To mi je eto prvo otkriće – Đanijevo ime. Realno, lik njegovog stasa, glasa, a bogami i nadimka nam govori da je škole učio preko Drine, ali imenom, a kasnije i Vikipedijom, saznajem da Radiša dolazi iz drugog nam bivšeg dela države – iz Prištine. Tako da ako se odluči, Đani može da zapeva Januzaju i Šaćiriju na dočeku reprezentacije (neće).

Drugo što sam otkrio je da omladina koja se loži na Radišu, u stvari ne pada na njegovu umetnost, već samo na pojavu. A pritom se i ne lože iskreno, već ono što se kaže ironično, hipsterski. Znaš kao Đani je seljak, udara se po nosu, cirka, luduje, deluje kao da će da podrigne u mikrofon svaki čas. Ustvari, danas se na Đanija lože isti oni što bi me pre 10 godina na tom osamnaestom rođendanu popreko gledali i jedva čekali da odu u park, gde uz dvolitru sviraju Dva dinara druže. Takoreći, ti ljudi se ne smeju sa Đanijem, već se smeju njemu. Radiša tako postaje Kale aka Gospodar Vremena Pujo Šotka ekipe sa Fejsbuka.

lp-djany-tudji-sviraci_slika_o_50784633

Rešio sam da pristupim liku i delu Đanija podrobno. Od početka do kraja! Da se uhvatim u koštac sa materijom, ako me iko ikad u kafani bude propitivao. Od prvog albuma, kad se još potpisivao kao Đany, pa do ovog poslednjeg promašaja sa MC Stojanom. I svašta sam pronašao. Prateći njegovu karijeru, video sam da mu se razvoj diskografije, i te kako poklapa sa sledom albuma popularnog britanskog benda Radiohead. Za početak, upravo taj Đany album je možda i najviše straight forward. Nema mnogo ludila u aranžmanima, niti tekstova koje je potpisao izvesni V. Petković, tako da nam ostaje da verujemo da su ovo neka Disova mlaka dela. Ovo je Đanijev Pablo Honey, album koji će ostati kao prvi. Ploča koju i on sam, kao i njegovi fanovi, žele brzo da zaborave.

Drugi album izdaje za Grand, i tu kreće reinstaliranje operatovnog sistema njegove karijere. Odmah iznenađenje, barem za mene neukog. Otišla si, e pa neka je Đanijeva pesma. Znam za stvar sto godina, ali pojma nisam imao da je on peva. Pesma  najavljuje njegove radove u kojima najbolje pliva, a koji nose jasnu devizu – možda si otišla, ali kurac je kod mene. Svakako se ističu iskrena Boli me što me ne voliš i vrcava antirasistička Tuti Fruti, o cigančici koja igra Tuti Fruti. Šta god to bilo.

Neka pati žena ta je treći album. Ovoliku količinu testosterona ste mogli da nađete eventualno u nekim ranijim filmovima Švarcenegera, ili kod Tehno vikinga. Refren pesme albuma je Neka pati žena ta, bolje ona nego ja. Šta tu više ima da se kaže?! Ističe se i Ti si kriva majko mila, rađena pod parolom sve su žene kurve, oprosti majko i ti si žena. Iz svake pesme na ovom albumu se vidi koliko je tu alkohola, znoja, kokaina i žena prošlo u kreativnom procesu. Album je pobednički i to Đani zna, zato i ima pesmu Pobednik.

Sve mi tvoje nedostaje je već Đanijev OK Computer. Pored možda najvećeg hita za sva vremena, ima i neke pesme koje samim naslovom teraju da ih pustite. Kako ne pritisnuti play kad pročitate Pijem, pljujem, sečem vene, Ti me nikad nisi volela, ili Moja kuća je daleko. Kao što Stonsi i Bitlsi komuniciraju kroz pesme Let it Be i Let it Bleed, Đani očigledno želi komunikaciju sa Čorbom kroz pesmu Đubre si ostala. Ne znamo da li se Bora javio na telefon.

O Balkancu sam već rekao da je najbolje govorio o vremenu kad je DSS bio strah i trepet, a Nebojša Bakarec najpoželjniji neženja (nikad to nije bio). U dosadašnjem poređenju, ovo bi valjda bio Kid A. Nemam pojma zašto, ali držimo se dosadašnje priče. U senci Balkanca, koji je stadionski hit, ostaje pesma za sladokusce Da li znaš, uz koju se lome plastične dvolitre o glavu. Pritom pesma ima sempl kojim Jay Z može opušteno da napravi Big Pimpin 2.

Za kraj, čeka se novi album, pošto se Đani dugosvirajućem izdanjem poslednji put oglasio sa Još te sanjam 2010. Na istoimenoj pesmi pronalazimo Đanija kao već iskusnog jebača presretača. Posle pet preslušanih albuma, kad naletite na pesmu koja se zove Koga nema bez njega se može, već možete da je krstite epitetom “đanijevska”. I to je to. Slušajte Đanija! I smejte se s njim, a ne njemu. Jer Lui Amstrong kaže When you’re smiling, The whole world smiles with you. A koji je ovo Radioheadov album. Otkud znam. In Rainbow?!? Pustite me na miru!

Autor: Miloš Dašić 

COMMENTS

WORDPRESS: 0