KAKO SAM VAM JEBO MATER

Epizoda 1 INCIDENT U HAN PIJESKU

ŽENA SE NIJE POJAVLJIVALA KUĆI EVO VEĆ TRJEĆU SJEDMICU. NE MOGU REĆ DA JE VOLIM KA PRVOG DANA, ALI MORO SAM OKRENUT PAR TJELEFONA, ZNATE ZBOG DJECE, MADA DRAGIŠA (STARIJI SIN)  JE VEĆ SVOJ ČOVJEK. NIJE MI SE USTAJALO IZ KAUČA, NAPOLJU SU PADALA NEKA GOVNA. OSTARIO SAM. POČJELO JE SVE DA ME MRZI, MRZI ME OTIĆ DO PRODAVNICE, OSIM KAD RADI NEKA MALA, JOOOOOJ NJOJ BIH POPIO VODU IZ KADE KOLKO JE DOBRA JEBEM LI JOJ NEBO NEBESKO, MRZI ME TRAŽIT PARKING MJESTO, PA SAM NARUČIO NAJMLAĐEM  SINU BATINE, NE BI LI GA NAČINILI INVALIDOM, PA DA IMAM PARKING MJESTO ISPRETKUĆE. MADA SAM POSLJE SAZNO DA MOJ JARAN, LJUBAN  KLIKOVAC, RADI U PARKING SERVISU, PA MI JE SREDIO INVALIDSKO MJESTO I BEZ PREBIJANJA SINA. MRZI ME ETO I TRAŽIT VLASTITU ŽENU.

NO, KA ŠTO REKOH, MORA SAM JE POTRAŽIT ZBOG DJECE, POGOTOVU ZBOG OVOG MOG MALOG ANASTASIJA (MLAĐI SIN) ŠTO SAM MU NARUČIO BATINE, POŠTO NIJE MOGA NANOGE I VALJALO BI DA SE NEKO STARA ONJEMU. CJELI DONJI DEO MU JE U GIPSU. PA GA ZAJEBAVAM DA JE KA MALA SIRENA.TRENUTNO SPAVAMO ZAJEDNO U KREVJETU, PA, KAD MU SE PRIPIŠA JA GA STAVIM NA SKEJT I GURNEM GA DO VECEA, PA NEK SE SNALAZI TAMO KO MU JEBE MATER. GOMILU PUTA SE VRAĆA USRANOGA GIPSA , UZMEM ZAJEBAVAT DA SE SAM SEBI POTPISUJE NA GIPS I ONDA OSTANE DA SPAVA NA SKEJTU… NO, NIJE TO NI BITNO SAD TOLKO.

SA ŽENOM SAM U TOPLO HLADNIM ODNOSIMA KROZ CJELI NAŠ BRAK, NEKAD SE TOLKO VOLIMO  DA ISTJERAM KOMŠIJE IZ ZGRADE IZ ROĐENIH STANOVA SAMO DA BI BILI SAMI U CJELOJ ZGRADI, A NEKAD ME TAKO IZNERVIRA BOGTEJEBO DA KAD PROGOVORI JA ISTJERAM I NJU I DJECU IZKUĆE DA BI BIO SAM SA KOMŠIJAMA… OVAJ NE NE NE USTVARI NE NEGO DA BI SE ODMORIO OD NJE I MALIH GOVANA. ŠTO KAŽE JEDAN MOJ VJELIKI PRIJATELJ “KOGA OTAC NIJE IZBACIO SA MAJKOM I BRAĆOM I SJESTRAMA IZ STANA U MLADOSTI SAMO DA BI ODSPAVO LJEPO POSLJE RUČKA TAJ NIJE IMO SRJEĆNO DJETINJSTVO”. PRVI VJELIKI INCINDENT SA NJOM SAM IMAO JOŠ ONOMAD KAD SMO SE NAKRATKO PRESELILI U HAN PIJESAK IZ MJEHURA KOD NJENIH NEKIH ROĐAKA. JA SAM TAD VOZIO KAMION ZA PARE I TU U HAN PIJESKU MI JE BILA GLAVNA BAZA, PUTOVO SAM MNOGO, NEKI PUT I KAD NIJE BILO NISTA ZA PRJEVOZ PO NAVICI SAM USTAJAO I ULAZIO U KAMION I ONDA NEĐE POSLJE 250 KM SE SJETIM DA NIŠTA NE VOZIM I ONDA POZOVJEM OCA DA MU SE JADAM JER JE NIJEM PA ZNA DOBRO DA SASLUŠA I DA MU PSUJEM DAN I SITUACIJU KADA ME JE NAPRAVIO, AL OTOME NEŠTO KASNIJE. JEDNOM PRILIKOM SAM DOŠAO MRTAV UMORAN SA POSLA KAD MALI BALAVI JOVANČA, ŽENIN SESTRIĆ,  POČE TU  DA MI SE MOTA OKO NOGU BOGTEJEBO PRESKAČEM GA KA DA IGRAM CUP CUP SA LASTIŠEM, OĆE MALI DA GA PROVOZAM U KAMIONU, NE ODUSTAJE PA DA JEBE RAK RAKA. JA REKO DOBRO DE MALO ĐUBRE IDIDER OTVORIDER KAPIJU DA IŠĆERAMO KAMION. MEĐUTIM KAD DOK SAM IŠĆERIVO KAMION IZ AVLIJE ZAMISLIH SE TE UDARI MALOG JOVANČU POLOMIH MU SVJE ŠTO SE MOGLO SLOMIT, NIJE BILO TOG UPUSTVA SKLOPITI GA OPJET MA NEMA ŠANSE. ŠTA ĆU KUD ĆU JEBEM MU SJEME, ODLUČIM DA POBJEGNEM U OBLIŽNJE SJELO, A TAMAN SAM SE SKRASIO KA ČOVJEK U HAN PIJESKU NO NISAM SE MOGA RASPRAVLJAT SA ŽENOM NIJE BILO BOGA. DVE IPO GODINE SAM JA TAKSIRAO U TOM SJELU, NISAM SMEO ŽENI NAOČI IZAĆ NIT SAM IMAO IKAKVU INFORMACIJU O JOVANČI, DAL SU GA SPOJILI SLJEPILI ILI ŠTOGOD.  JEDINO ME JE JEBALO ŠTO U TOM SJELU NISU ZNALI ŠTA JE TAKSI PA NISAM ZARADIO NI DINARA NO SU MISLILI DA SAM ĐUBETAR PA SU MI OSTAVLJALI ĐUBRE PORJED KOLA.POSLJE SAM SE VRATIO I POMIRIO SA ŽENOM I VRATISMO SE U MJEHUR A MALI JOVANČA DA KUCNEM U DRVO I DALJE NOSI SA PONOSOM GLAVU POD MIŠKOM HOHOHOHO ŠALIM SE, SAMO JE NEPOKRJETAN AL SMO GA ZAPOSLILI PREKO STRANKE, SJEDI U FOTELJI I ŽVRLJA SE PO RUKAMA, ISTA EFIKASNOST KA I KOD OVIH ŠTO NISU PRJEGAŽENI KAMIONOM.

NO, DA SE MI VRATIMO SADAŠNJOSTI. ŽENA SE IPAK POJAVILA SVA MOKRA I SA ŽUTIM SUNCOBRANOM KOJI SAM UKRO OD KOMŠIJA NEĐE JER MI JE SRALA NON STOP DA NEMA NORMALAN KIŠOBRAN UKUĆI. ĐECA SU SE SJATILA OKONJE I POČELA ZAPITKIVATI ĐE JE BILA ŠTA JE RADILA, ZAŠTO JE OTIŠLA NA ŠTA BI ONA SAMO BJESNO ODMAHIVALA GLAVOM I GOVORILA DA SE OBRATE OCU. ŠTA ĆU, MORA SAM DA IM OBJASNIM KAKO SAM IM UPOZNO MAJKU PA SAM IH POSTROJIO NA KAUČ.

DRAGA  DJECO,VRATIMO SE U MJEHUR , JUL 1952…..

Autor: Rade Mrdak, Sir_Psycho_Pefi