Kako sam proveo letnji raspust – Paranoja i vašar u Beloj Palanci

 

Bio je pun beli mesec i crna vedra noć , kada sam stigao na Šri Lanku. Ok, bilo je 5 popodne i stigao sam u Belu Palanku kod svog dugogodišnjeg prijatelja i najboljeg bitmejkera kog poznajem – Žartikala. Kad god se sretnemo zajebancija je na najvišem nivou, tako da sam još iz busa bio dočekan sa oduševljenjem, a nisam se ni ja štekao za emocije. Žartikal je jedna od onih osoba koju realno boli uvo, tako da se savršeno slažemo kada je bol u uhu u pitanju. Kako bih pregurao mamurluk od predhodne noći , zamolio sam Žareta da izbegnemo kafe i šetnje po gradu i da idemo direktno kući. Jedan od razloga zašto volim da da dođem kod njega je i taj što su njegova i moja rodna kuća identične po veličini, rasporedu prostorija, nameštaju i svemu generalno, tako da se tamo osećam kao da će keva svakog trenutka da mi uleti u sobu i pita sine jel ti dobro? Žare je imao obavezu da iskuca bitove i spremi muziku za sutrašnji auto moto skup na kom je trebalo da pušta za pare, a ja sam za to vreme uhvatio priliku da odspavam, iskuliram i spremim organizam za predstojeći alkoholičarski maraton. Svima su manja mesta u Srbiji poznata po ljudima koji loču do besvesti od dosade pa ni Šri Lanka nije izuzetak.

Posle fantastične domaće kuhinje i kompletnog oporavka, krenuli smo ka gradu kako bi se našli sa ostalom ekipom. Palanka je jedno od onih mesta gde svi slušaju jednu vrstu muzike, a ovde je u pitanju rep. Na kraju vas i ne čudi zašto je ova varoš izrodila dobre repere i producente poput Mejsija i Žareta, jer su momci imali opasnu podršku sugrađana. Jedina rasprava koja ovde može da se vodi o muzici jeste da li si East ili West Coast. Izlazak nam je protekao po principu kući, u grad, u gradu na after. Kod ortaka je bila organizovana kućna žurka, u velikoj kući u centru grada. Odlična muzika, ortak Triples, zlato vaterpolista i pobeda Brazila nad fašizmom palili su atmosferu na gajbi. Pio se ladan špricer, vinjak, pivo, Somersby, i to sve odjednom. Slušali su se Gucci Mane, Waka Flocka, A$AP Ferg, a i dosta dobrog starog trep-repa iz 2009. Vole ljudi da se vrate u neka bolja vremena i ja ih zbog toga ne krivim. Pred izlazak se odslušao ceo Mejsizam uz horsko repovanje tekstova i tek onda smo bili spremni za klub.

Bilo je 2 ili 3 ujutru. Ispred kluba Iguana gde smo se uputili bilo je 300 ljudi, ali nas to je nije sprečilo da nađemo do jaja mesto pored šanka i podijuma za igru. Kako smo se približavali šanku ekipa je samo rasla i u jednom momentu ekipa je dostigla 20 članova. Svi su spontano formirali krug kao da treba da počne neki dance battle. To se naravno i desilo. Svako ko upadne u sredinu morao je da opali neki freestzle u igri na potpuno oduševljenje prisutnih. Meni lično skill u dancu ne manjka, tako da sam odlično prošao kod publike. Pobedu je ipak odneo ortak Dare jer je pokazao par do jaja poteza. Prelepe cure oko nas su njihale kukovima uz pesmu Zanjiši kukovima. Momci su zaigrali bokovima. Ortak Kleki mi je donosio tekile u čokančićima na svakih pet minuta. Time sam i ja dobio zlatnu medalju u mešanju pića. DJ je posle nekog vremena odustao od soft hitića i prepustio nama komp sa muzikom. Nastupili su bomba hitovi Balkatona što je masu vrlo dobro razdrmalo, a onda je krenuo i rezident Mejsi. Smenjivale su se njegove stvari dok su svi bili na nogama, igrajući, pevajući, bacajući bombe. Mehana je planula, a najluđi plesovi su mogli da se vide sa svih strana. Piće je stizalo, vreme je prolazilo, a Mejsijeva Niki Niki je išla po 20-ti put. Što se mene tiče to se zove respect. Ljudi su totalno ispoštovali muzičke reprezente svoga grada što je bilo za svaku pohvalu. Žartikal mi je na šanku razmenio 20 evra, što je bilo potpuno beskorisno, jer tog 20-tog avgusta u klubu Iguana na Šri Lanci, nisam potrošio ni dinara.

Osam je ujutru a žurka i dalje traje , sa osetno manje ljudi. Palo je još par hladnih piva po jutarnjoj palanačkoj žegi, a mi smo konačno bili spremni da idemo na spavanje. Oko podneva sam čuo neko čudno ponašanje na gajbi, ali sam to vešto zanemario. Budim se sam, pet popodne, nigde nikoga i u tom trenutku shvatam da sam propustio celu auto moto zajebanciju, gde je Žartikal vrteo tvrd rep celog dana. Lik je lagano ustao u 12, uredno otišao neispavan, verovatno još uvek pripit i otišao da gruva hitove dok turiraju automobili. Za kondiciju i upornost moram da mu skinem kačket. Pojavio sam se u 18h na auto skupu, a cela ekipa od sinoć je bila prisutna, svi vidno sjebani. Rastali smo se Triples, Žartikal i ja, uz obećanja da ćemo se uskoro opet videti. Pobegao sam glavom bez obzira oko 20h nazad u veliki prljavi grad, sa klasičnom glavoboljom i nesvakidašnjim mamurlukom. Žartikalovo gostoprimstvo sam uvek spreman da uzvratim jer sam se uvek bolesno dobro provodio na Šri Lanci.

Autor: Hombre Dimitrijević

COMMENTS

WORDPRESS: 0