Uvek sam mrzeo ove sastave posle letnjeg raspusta i toliko sam bio srećan što sam završio sa njima još u osnovnoj školi. Ali naravno, ne može sve da bude lepo u životu. Neko mora da ide na Beer fest, a ja pošto sam bio na odmoru i izbegao ruski rulet sačekalo me ovo, odnosno ovaj sastav.
Ove godine sam napunio tridesetjednu godinu. Iako to po nekim standardima nije nešto mnogo, poredeći sa generacijom iza sebe bi trebalo da imam jedno dete ili makar jedno učešće u ratu. Nemam ništa od toga.
Sa druge strane ove godine sam išao deseti put na Sziget i 14. put na Exit. Dobro, to nije baš kao prelazak preko Prokletija, ali je opet napor. Upravo na ovogodišnjem festivalu sam dobio iz nekoliko različitih izvora rečenicu „jbt kad si ti postao matora konjina?“ što me je navelo da jedno jutro stavim bradu u šaku i pokušam da sagledam stvari iz drugog ugla.
Krenuo sam od osnovnih stvari. Mnogo više volim ljuto. Mislim, Mađar sam i oduvek sam voleo da jedem ljuto, a sada je to izdignuto na viši nivo. Mogu da jedem normalno ono za šta mi je ranije bilo potrebna priprema u vidu treninga u praznom bazenu i molitve u crkvi.
Mnogo lakše mrzim ljude. Mislim studente sam oduvek mrzeo, čak i dok sam sam pripadao toj grupaciji sam mrzeo. Sada lakše pronalazim grupacije ljudi koje počinjem da mrzim čak i bez nekog specijalnog povoda. Kažem bez povoda, a ne razloga, jer razloga uvek ima. Grupacije koje sam dodao u poslednjih par dana: pešaci, biciklisti, navijači, ljudi koji pričaju kroz nos, blogeri, ljudi koji mljackaju, penzioneri, babe koje nemaju ehoton kosu, ljudi koji idu na krosfit, osobe koje izgovaraju „opšte mesto“.
Pre toga je bilo još dosta, ali sada deluje da je mnogo lakše dodati grupaciju i nekako se osećam dobro zbog toga.
Počeo sam da mrzim tinejdžere i „mlade“ koji se dobro provode. Sad dolazim u onu klopku „ali i ti si bio takav“. Nisam! Ili jesam. Ne zanima me. Mrzim ih. Mrzim to što preteruju i sve njihove mamurluke i priče „jbt jel znaš šta je bilo sinoć…“. Da li i sada imam takve situacije? Imam, ali imam i toliko godina da mogu da ne volim to kod njih.
Poslednja stvar koja me užasava je moderna muzika ili nova muzika. Mislim, otkrivam ja nove bendove, idem na koncerte novih bendova, ali ako mi se nešto ne svidi, onda je to moderno sranje i kreće priča u moje vreme se bre išlo na kvalitetne bendove, a ne na ove što sempluju veš mašinu. Da, upravo ova fora je potvrda toga o čemu pišem. Nije me blam toga, jer kad krenem da kenjam dobijem „matora konjina“, što je fer, i ja sam tako zvao ljude od 31 godinu kada sam imao 20. Ovo je možda prirodni sled koji ne želim da prekinem, već iskreno volim što se dogodio. Jbg, doći ćete vi u moje godine.
Autor: Shakraf
COMMENTS
hahahah a kad se setim pre 2 godine pričaš mi kako si se ljudo proveo u Berlinu, a ja se mislim “Brate, ja bih se samo umorila da sam išla po tim tvojim klubovima a umrla od dosade”.
Sledeće što ću da čujem od tebe je da krećeš na tango. 🙂