Verovatno nikoga nije iznenadila vest da Martin Skorseze (nikada ga neću nazvati Skorsiz, kao što ću da nastavim da govorim Prisli i Dip Parpl, šta mi možete) priprema seriju o muzičkoj industriji s kraja ’70-ih. Ako je išta konstantno u Martinovom radu, osim potrebe da se veže za glumca, pa čak iako je Leonardo Dikaprio, to je fenomenalna upotreba muzike. Bilo je tu i kompozitorskih bravura autora u rasponu od Bernarda Hermana do Pitera Gebrijela, ali je pun efekat Skorseze uvek izvlačio upotrebom rokenrol klasika. Princip koji je kasnije preuzeo i usavršio lajavi Tarantino, pa možda jednom napišemo ovakav tekst i o njemu. Ali do tada, da se vratimo na trenutnu temu. Novi HBO projekat Vinyl, logično vrvi od muzike, toliko da često ne možete ni da prepoznate pesmu, pre nego što krene druga. Imalo bi se seriji šta zameriti, ali se čini da će u ovoj i narednoj sezoni, avanture Bobija Kanavalea (veliki car!) kao šefa izdavačke kuće da nam donesu dosta zabave. Tu će naravno da prednjače muzičke montaže, što nas je podstaklo na istraživanje. Na listi neće biti muzičkih dokumentaraca koje je Skorseze radio, pa tako ni onog ogavnog koncertnog filma sa Stonsima, koji neke vole da dokumentarcem zovu. Da odbrojimo za početak: One, two, three o’clock, four o’clock rock!
The Rolling Stones – Jumpin’ Jack Flash (Mean Streets)
Teško je zamisliti bolji uvod u tekst, film i karijeru Martina Skorsezea, od valjajućeg (“rolling”, kapirate?) ritma Rolingstonsa. Ulaskom u kadar uz ovu pesmu, Robert De Niro je započeo dugoročnu kreativnu vezu sa Martijem, raskinutu tek kada je reditelj “našao nešto mlađe” i prisvojio nejakog Džeka iz Titanika, koji će se vremenom osamostaliti i osvojiti tog (zasluženog?) Oskara. OK, tu je i Harvi Kajtel, ali je snaga De Nirovog upadanja u bar sa dve ribe neprocenjiva.
Warren Zevon – Werewolves of London (The Color of Money)
O da, zaboravili ste sigurno da je ovo Skorsezeov film. Nije baš Taksista, znam, ali ostavio nam je dovoljno upečatljivih scena i legitimisao bejbifejs Tom Kruza u usponu. Šta je Martinu sa lepim dečacima? Elem, matori igrač bilijara (Pol Njumen u reprizi uloge iz noir klasika The Hustler) uvodi mladog junošu u svet igre (svaka paralela sa odnosom reditelj-glumac je verovatno namerna). U ovoj sceni se Kruz razmeće svojim znanjem, vitla takom kao samurajskim mačem i proslavlja hit nikada dovoljno prihvaćenog muzičkog genija Vorena Zivona.
New York Dolls – Personality Crisis (Vinyl)
Rečima grupe Vrooom – kuća se ruši, a baba prede vunu. Dobro, ne prede vunu, ali gazda muzičke kuće u izvedbi Bobija Kanavalea pošmrče “eightball” kokaina i ponovo otkrije smisao muzike i života na koncertu preteča panka. Ima u Vinilu mnogo muzičkih scena za pamćenje, od ubistva uz Iron Man Black Sabbatha, do spajanja panka i Bo Didlija uz razvaljivanje stana, ali ova sekvenca pokazuje zbog čega je Skorseze i odlučio da napravi seriju. Jeste malo treš, jeste da nam ne otkriva toplu vodu, ali hej – producirao je Mik Džeger, a on valjda zna šta radi.
The Clash – Janie Jones (Bringing Out the Dead)
Bar jedan razlog da se ovaj film nađe na nekoj listi. Ne pamtim ga po dobrom ni ja, ni skoro svi kritičari, ali je Skorseze majstor da u kombinaciji scene sa muzikom, napravi remek delo, koliko god ostatak filma bio nezadovoljavajući. Nikolas Kejdž u svom klasičnom preglumljavanju i kolutanju očima, čak i ne daje loš prikaz insomničara, koji spas nalazi u noćnoj smeni Hitne pomoći. Ako vam iz klipa deluje da je drogiran kao govedo, nije, to je samo nespavanje. Setite se spremanja ispita i sve će vam biti jasno.
Jackson Browne – Late for the Sky (Taxi Driver)
Još jedan nedovoljno poznati autor i još jedna nenadjebiva scena. Pamtite sigurno Taksistu po tihom saksofonu koji sve vreme ide negde u pozadini, ali se konačni mentalni krah Trevisa Bikla nazire ovde, dok gleda spota na TV-u i razmišlja o svoj “gamadi koju će počistiti sa ulica”. Zatišje pred buru i pravi uvod u ono što će kasnije da usledi. Nikada nećete odigrati stiskavac uz ovu pesmu, ako imate De Nirovu facu u glavi.
Roger Waters feat. Van Morrison – Comfortably Numb (The Departed)
Mislim da niko u redakciji ne voli ovaj film, osim mene i kolege Andrije, ali ova lista ne može da bude potpuna bez njega. Saundtrek je još bolji, pa imamo prvo pojavljivanje Džeka Nikolsona u lozi opasnog bosa, uz Gimme Shelter (uvek ti Stonsi) i nekoliko sekvenci sa bostonskim irish pankerima The Dropkick Murphys. Svu silinu na stranu, najlepši muzički momenat je u sceni seksa Dikapria i Vere Farmige (savet: ne propustite da u tekst ubacite malo seksa). Dok kreće preljubnički snošaj, glas Van Morisona ledi dok peva hit grupe Pink Floyd. Uz original bi ipak išlo malo teže.
Derek and the Dominos – Layla (Goodfellas)
Pored svih karakteristika koje je dobio, Goodfellas bi mogao da bude i “onaj film kad je Skorseze baš mnogo slušao Kleptona”. Erik svira u dve jako bitne scene. De Niro razmišlja da pobije svoju bandu uz Cream – Sunshine of Your Love, a posledice svega vidimo kroz klavirski outro pesme Layla. Koliko Martin razmišlja o muzici očigledno je u ideji da, kao integralni deo skora, iskoristi završni deo pesme, koju verovatno svi prekinu već kad krene maratonski gitarski solo. A kvalitet je i u tome što smo pre izabrali ovo, nego sam kraj filma gde Sid Vicious urla My Way.
The Animals – House of the Rising Sun (Casino)
Ako već sve mora da se završi, pa neka to bude uz ovu pesmu. Skorseze opet pokazuje kako se ozvučavaju mafijaška ubistva – uz režanje Erika Bardona i stihove and it’s been the ruin of many a poor boy/and God, I know I’m one. Umirući bosovi sa suđenja naručuju elimininaciju svedoka, Deniro jedva preživljava, a overdouz odnosi Šeron Stoun. Kako sam glavni juvak zaključuje na kraju – and that’s that!
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS