Izveštaj sa koncerta Dina Merlina

Opšte je poznato da Srbi vole piće, hranu, da proslave titule na balkonu, da pogledaju pokojne emisije Utisak nedelje i Minimaksoviziju, da kupe iPhone, iako nisu platili Infostan, da izađu u provod radnim danima i pogotovu da nose zastave Srbije na koncerte. Što se mene tiče, ovo poslednje je krucijalno, pa kad krenem na koncert, minimum tri zastave ponesem, ako slučajno izgubim dve u putu, da imam makar jednu, da se ne izblamiram pred izvođačem, koji legitimno može da se zapita – Odakle bre ovaj čovek dolazi i šta se dešava. Pre par meseci, čujem kako izvesni Edin Dervišhalidović dolazi u Arenu da pravi, ne jedan, već dva koncerta u Beogradskoj areni, a pre samo nekoliko dana i vest da je isti čovek zabranio ono sto Srbi najvise vole – da nose zastave svoje zemlje na koncert. Neznajući ko je Edin Dervišhalidović, dao sam se u potragu i posle par klikova na sajtu google.com (odličan sajt, sve preporuke), saznajem da je to niko drugi do Dino Merlin. Zgrožen tim saznanjem, krećem da postavljam sliku sa uvredama na kojoj se jasno vidi sta je on rekao o nama na Facebooku i da od besa urlam po kući pred sestrom.

– Ono balijsko govno pravi koncert i to ne jedan već dva, pa ne bih mu otišao da mi pla…
– Imam karte, hoćeš da ides?
– MOJ JE ZIVOT ŠVICARSKAAAA, SKORO PA SAVRŠEN!

Naravno da sam znao ko je Edin Dervišhalidović, i iako sam veliki Čolover (fan Zdravka Čolića), bilo mi je drago da odem na koncert Dina Merlina, čoveka sa bezbroj hitova, uz koje sam rastao neznajući za, kako bi jedan kontraverzni golman rekao, njegovu ružnu prošlost. Pošto su dva nastupa medijski propraćena sa više negativnom, nego pozitivnom notom (hehe, kao nota jer je on muzičar), ili da se još komičnije izrazim sa Šta sve o tebi siroti moj nisu pričali, odlučio sam da mi sestra kupi kartu pošto već Tegla to konstantno ne čini. A nisam ih ni pitao, jer bi verovatno usledio odgovor – Nemamo karte za Merlina, al’ ako hoćeš imamo za LA Lakers – Chicago Bulls. Sve u svemu, možete ga mrzeti zbog onoga što je pričao, ili voleti zbog njegove muzike, u to ne mogu da vam se mešam.

Sam ulazak u Arenu je bio kao ulazak u banku na dan isplate penzija, dug i pun kukanja i psovanja, sa sve ljudima iz jednih dnevnih novina, koji su delili odštampane zastave Srbije. Neko njima nadležan je osmislio akciju u kojoj će posetilac, koji je dao svoj novac za kartu uzeti tu zastavu i otići da provocira pevača, čiju muziku voli, ali dobro, šta ja znam. Posle dugih 45 minuta čekanja i rigorozne kontrole, ulazim u Arenu. Obično kad idete na koncert nekog Bosanca, očekujete samo njega i klavijaturistu. Nešto poput ovoga:

https://vine.co/v/eYhrMuVXA9w

Međutim, zatekao sam prepunu Arenu sa impozantnom binom i naravno više instrumenata od samo jedne klavijature. Pored mene su stajale tri punije Užičanke, koje su se ponašale kao da su došle u Diznilend. Ova jedna što ima dečka ga je non stop zvala za svaku pesmu, kao da pokušava da navata taksi za Novu godinu. Mučenik, em ima debelu ribu, em ga ona zove da mu se dere sa koncerta koji ga verovatno ne zanima, jer da ga zanima verovatno bi tu. Gomila devojaka sa napućenim ustima slikaju selfije, dok njihovi nezainteresovani momci stoje pored i čekaju onih par pesama koje znaju, tipa Mjesečina, gde će zagrliti svoje izabranice i tiho im uz smešak šapnuti Ti dovoljno mlada, ja dovoljno lud. Koncert je počeo sa dobrih sat vremena zakašnjenja. Merlin je izašao sa nekakvim koferom, što su neki protumačili kao nameru da brzo zapali iz Arene u slučaju da neko od Srba pripuca. Misterija je rešena kad smo povezali ime njegove turneje Hotel Nacional sa koferom, gde je zamišljeno da je njemu Beograd samo jedna od usputnih stanica na turneji.

https://vine.co/v/eYh6U9wUEK5

Koncert je otvoren numerom Školjka sa poslednjeg albuma, da bi se bez prevelikog zadržavanja odmah nadovezalo na Kad čovjek voli ženu, pesma čijim sam stihovima počeo pismeni zadatak iz srpskog jezika u gimnaziji, kako bih objasnio Vronskom šta se radi kad se voli žena. Epilog njegovog ponašanja je bacanje Ane Karenjine pod voz, a epilog mog pismenog je jedinica crvenom hemijskom u dnevniku.

https://vine.co/v/eYhgxtrzHtn

Ređaju se hitovi poput Hitna i Laku noć moja mala Barbiko, da bi onda krenula jedna od meni najdražih Umri prije smrti. Ako ne znate koja su dva najbolja posla na svetu, ja ću vam sad reći. Prvi je biti selektor teniske reprezentacije Srbije. Pozoveš lepo Novaka Đokovića i još trojicu da ga zasmejavaju i sedneš i gledaš tenis iz prvog reda. Sigurno nećeš govoriti Novaku da igra više bekend nego forhend, nego ćeš ćutati, posmatrati meč i primati platu. Drugi je zasigurno biti MC Dina Merlina. Njegov posao je da pimpuje loptu i šutira je u publiku i više puta ponavlja određene reči iz Merlinovih pesama i prima platu. Na primer, ako bi Dino rekao Umri prije smrti, MC bi nastavio sa umriprijesmrti umriprijesmrti umriprijesmrti.

https://vine.co/v/eYhXwMnLETX

Kako se koncert zahuktavao, tako su starije gospođe postajale nervoznije, pa mi je jedna u pauzama između pesama prišla i rekla da ona ne vidi ništa od mene i da je došla ranije, kako bi obezbedila svoj prostor na šta sam joj ja odgovorio – Pa ništa gospođo, idem ja onda kući i nastavio da igram kao Bijons u spotu za All the single ladies, na šta su mi se i tri debele Užičanke pridružile.

Dino se tokom koncerta presvlačio dva puta. U prvoj kombinaciji je ličio na Riddlera iz Betmena, a u drugoj na hipija sa Vudstoka kome je autobus za Sarajevo pobegao. U toj pauzi, pesmu Da je tuga snijeg otpevao je neki klinac kome nisam zapamtio ime, ali ima sve predispozicije da svoj izvrsni glas oproba u nekom šou formata X faktora i da sa svojom karijerom ne uradi ništa.

Kreće serija starih hitova – Sredinom, Kremen, Sve je laž i tu dolazimo do Mjesečine, gde nam Merlin  prodaje staru foru, koja će se ispostavlja biti pogubna za moje već, slobodno mogu reći, drugarice iz Užica. Rečeno nam je da se spustimo na pod i da na određen znak skočimo. Posle tog grupnog skoka, ja ih više nisam video. Neki kažu da i dalje čuče na podu Arene pokušavajući da ustanu.

https://vine.co/v/eYhwQpJLXjl

Prilikom izvođenja pesme Supermen, svi smo željno isčekivali izlazak Željka Joksimovića na binu (reče niko nikad), pa nakon Merlinove izgovorene fraze koju i dalje niko nije izvalio kako tačno glasi, a ide ovako nekako, LAJK TU D DIREST FREND, ostali smo uskraćeni za prisustvo Laneta na bini. Takođe, ostali smo uskraćeni i za prisustvo majke popularne pevačice Nikolije za pesmu Kad zamirišu jorgovani. Što se tiče biseva, postojala su dva, ali bez izlaženja benda sa bine, nego bi se samo kratko zagrlili, čisto da se prebroje da neko slučajno nije nestao u tami Beogradske arene i odmah bi nastavljali sa sviranjem. Spektakl je završen posle 30 odsviranih numera, sa pesmom Undo, gde je Dino pokazao da formula za hit leži u kombinaciji reči na maternjem jeziku, plus po koja na engleskom. S obzirom da sam prisustvovao drugom koncertu, moglo se na momente primetiti da bendu fali malo energije, ali nije se to toliko primećivalo. Mora se napomenuti da su neke pesme odsvirane u drugačijem aranžmanu,pa smo tako hit Bosnom behar probeharao mogli čuti u nekoj rege varijanti, jer rege se dosta primio u Bosni u skorije vreme zahvaljući Dubiozi kolektiv.

Sve u svemu odličan koncert, nije baš Čola (imao je balone koji padaju sa krova Arene), ali svako ko voli ovog muzičara nije otišao kući nezadovoljan. A što se mene tiče, preostaje mi da skupim pare za avion do Amerike i da iskoristim tu kartu za Lejkerse i Bulse, jer sve mi se čini da ću morati i dalje da skidam bisere sa babine ogrlice, kako bih otišao na neki koncert u našoj zemlji.

Autor: Sir_Psycho_Pefi