Znam neke ljude koji i najnovije serije gledaju na televiziji. Čudaci, jel’ da? Inicijativa domaćih kablovskih operatera, da najhajpovanije američke serije, emituju kod nas, sa samo danom zakašnjenja, uspela je da ubedi određeni deo populacije da nije baš najpoštenije baviti se piraterijom. Da ne ulazim u marićevske teorije zavere, činjenica je da se narod navikao da se namesti ponedeljkom uveče uz (naravno, dodatno plaćeni) HBO i pogleda šta se novo dešava u svetu Pesama leda i vatre. Moram da priznam, da me popularnost ekranizacije Martinovog serijala u Srba prilično iznenadila. Iako sam gutao svako đubre renesanse američke televizije, na Igru prestola sam zalegao tek po završetku druge sezone. Reklamna kampanja, visoka produkcija i gomila golotinje na stranu, ali ipak se radi o fantasy tematici, na koju su se mahom ložila deca i trideset-i-nešto-godišnjaci, zarobljeni u telu i umu prosečnog nerda sa Zapada. Prostim uzorkom razgovora na poslu i knjigama koje se čitaju u prevozu, mogao sam da primetim da su se na političke intrige u Vesterosu i Esosu, primili svi – od dece, do onih starijih, rođenih negde u doba ludog kralja Erisa. Sve te to natera da se zapitaš – šta je to u srpskom biću, što ga tera prema Game of Thronesu?
Hevi metal
Srbin se oduvek ložio na hevi metal, jer mu je narodnjak u duši. Sličnost sevdaha koji pružaju Judas Priest i Miroslav Ilić, doneo je veliku popularnost metala kod nas. A ako ste se ložili na metal, teško se nećete ložiti na čitavu epsku fantastiku, pa samim tim i na Martinove knjige i potonji serijal. Game of Thrones je serija puna jakih muških likova, spremnih da se pobiju i da pojebu, koji se ne plaše ni razbojnika, ni zmajeva. Dakle idealan život za jednog ljubitelja grupe Manowar, dok sedi u svojoj sobi i čeka kevin sutlijaš.
Direktan uticaj na GoT: Ikonografija kože, lanaca i sisa, kao i epik muzička špica.
Trilogija Bolji život – Srećni ljudi – Porodično blago
Možda se dela Siniše Pavića smatraju đubretom, dok Igra prestola odnosi sve nagrade kritike, ali nas je socijalistički nadrealizam diplomiranog pravnika i scenariste u duši, naučio da pratimo mamutske serijale. Ovo bi se pre odnosilo na Martinove knjige, nego na seriju koja je, koliko toliko, uprošćena verzija svih dešavanja, ali i dalje je tu gomila sporednih likova, rođaka po tetkinoj strani i nekih ljudi koji se pojave u petoj, pa se ispostavi da su važni u 50. epizodi. Od tolikih likova u oba serijala, ne malo ljudi se našlo u čudu da bi im zapamtilo imena, pa smo morali da se dovijamo davanjem nadimaka, pa je tako u Prestolu Džon Snou postao onaj što ništa ne zna, a Kuca u Srećnim ljudima – onaj što jebe Canu Fontanu.
Diretktan uticaj na GoT: Pojava životinje, vernog pratioca najmlađih junaka, samo što ovde, umesto velikih strahovukova, imamo malenog epanjel bretona Simu.
Narodna junačka poezija
Ne bih da ulazim u sociološke teorije, ali svaki se nacionalista uvek ložio na strane herojske epove – pa bavili se izmišljenim zemljama, ili ratom Škota za nezavisnost. Prisustvovao sam scenama, gde se za gledanje Troje, kao muzička podloga koristi kaseta četničkih pesama sa Manjače. A posle gledanja tih filmova, uvek je kretala rasprava o najboljem imaginarnom epskom filmu, a to bi bila ekranizacija pesme Boj na Kosovu, naravno internacionalna. Kao da su svi mislili da će Zapad da padne na dupe i ostavi nas na miru, kad Šon Bin u ulozi kneza Lazara izgovori Ko ne doš’o na boj na Kosovo.
Direktan uticaj na GoT: Izdaje, prevrati i ponosni pošteni kneževi koji završavaju bez glave
Dinastija
Za mnoge naše sunarodnike, televizija je ovde počela. Jeste pre toga uspešan bio i Dalas, ali tek je sa avanturama porodice Karington, narod dobio teme za višesatne razgovore i prognoze o daljim dešavanjima, uz sve kičerajske propratne proizvode poput roto-romana i albuma sa sličicama. Uticaj Dinastije na jugoslovensku pop kulturu je toliki da je iznedrio gomile parodija u raznim zabavnim programima, pa i promenio tok kultnog serijala Lude godine, koji je većini ostao upamćen kao Žikina dinastija. Na mnoge stvari koje danas (iako u mnogo raspusnijem obliku) karakterišu Igru prestola, navikli smo se gledajući uspone i padove pater familiasa Blejka Karingtona, njegovih žena koje se bore za premoć i dece koja apsolutno nemaju pojma kako realan svet funkcioniše.
Direktni uticaji na GoT: homoseksualnost jednog od junaka i preteča famozne Crvene svadbe.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS