Išli smo na Rock in Vienna

Izvesni Mađar (ime poznato redakciji), imao je ideju da tekst o ovom festivalu bude uobličen tako što ću bendove i njihove nastupe uporediti sa nekim kozmetičkim brendom. Iako jedinstven pristup, ja ću ipak odlučiti da ga zaobiđem, valjda me neće stići neka mađarska kletva.

Uvod (nije neophodno za razumevanje teksta)

Rock in Vienna festival se od prošle godine održava u Beču, i tada je to bio jedan mali ivent sa dosta jakim lineupom, iznenađujuće civilizovanom publikom i penzionerskim radnim vremenom. U daljem tekstu će povrmeno biti poređenja sa prošlogodišnjim, pa ako vas baš zanima kako je tada bilo možete da čitate ovde.

Za razliku od prošle godine, kada je svakog dana bilo bar dva benda čijim sam se nastupima radovala, ove je, po mene, lineup bio ok. Jedan bend koji volim i ništa dalje. Zapravo, festival je mogao i da se preimenuje u Metal in Vienna.

Iako ljudi koji ne slušaju gitarsku muziku misle da ja slušam metal, i pojedine podvrste mi jesu prijatne, ipak se ne pronalazim tu. Ali volim koncerte i po prirodi volim da čujem svašta, pa sam i kad je Ghost otkazao nastup (kmek) i dalje želela da idem. A evo čega je bilo:

Day one

Rammstein

Ovo je prvi i jedini bend čijem sam se nastupu radovala na ovogodišnjem festivalu. Nažalost, iako su bili standardno dobri (ajde nekome nek ne proradi adrenalin na Feuer Frei i Sonne), na nastupu sam se osećala kao na seoskoj utakmici, a ja sam sudija kog hoće da biju. Gužva u fan pitu je bila takva da sa svojim stopalima broj 36 nisam mogla da stanem pravo. Ispred mene jedan od “čuvam devojku” smarača, pored lik sa rancem, ne mogu da se pomerim, kamo li podignem ruke, disanje isto ćao. Binu naravno ne vidim, iako sam joj blizu. Sve je rezultiralo time da sam par pesama pred kraj morala da se provučem između fan pita i druge ograde, tamo gde odnose onesvešćene, jer sam ostajala bez kiseonika. Poraz mog koncertnog bića, jer ovo ipak piše osoba koja nema problem da zabode po par sati na ogradi, ali bilo je spasavaj se ko može. Rammstein super, Rammsteinova publika najgora koju sam iskusila do sada.

A, da, i onaj “čuvam devojku” se onesvestio negde na pola koncerta.

Anthrax

Prvo, Belladonna da se ošiša. Ona ofarbana ofucana kosa koja se lepi po matorom znojavom licu, imala sam flešbek Kissa od prošle godine. A što se nastupa tiče, svirali su jednu pesmu. Mislim meni je zvučalo kao jedna pesma. Ajd što ne volim Anthrax, nego nikakve dinamike tu nije bilo. Uz to nas je za kraj nastupa počastio podizanjem ruke u “devil sign” uz reči “God bless you”. Da je bilo mesta, verovatno bih sela i zaspala na travi.

Slayer

Ako je neki Anthrax fan rešio da me ubije, znam jednog koji možda hoće, želim da kažem da eto ni Slayer ne volim, a nastup je bio super. Čak mislim da bih mogla proslušati u nekim okolnostima, iako sam od trash metala nikad dalje. I onaj Tom Araya izgleda baš kao neki car. Da odeš s njim na pivo.

Babymetal

Devojčice su zabavne, ali sam ih gledala prošle godine, pa sam sad iskoristila to vreme da napravim pauzu da jedem. To se ispostavilo kao dobra odluka, jer mi je neki fini čika roštilj majstor dok sam čekala da se moje meso ispeče davao da jedem sve što je pristizalo, pa sam se baš fino najela.

Apocalyptica

I.s.u.s.e. Dosadno, smešno, šminkerski, dosadno. Apocalyptica jedino ima prođu kada sviraju, na primer, Master of Puppets, pa meni u glavi ide original i onda mi je prihvatljivo. Sada su svirali dosta (valjda) svojih stvari sa nekim tipom koji im peva, a koji mi je zaličao na bivšeg muža Gven Stefani. Ali stvarno ne mogu da trošim prste na guglanje pevača Apocalyptice. E, da, i stilski savet. Smanjite konture i pink karmine, aman.

Day two

Anti-flag

Nastup je počinjao u 14.15 i baš sam se obradovala da malo prošaram uši nemetalom, ali joj koliko je ovo bilo dosadno. Amerikančići bez harizme. Spustili su bubnjeve u publiku i svirali, krenuli i sa Clashom, ali je Jovana i dalje nepomično sedela na travi. A Jovana baš voli da skakuće na koncertima. Njah.

Mando Diao

Znate onu pesmu – I’m falling in love with your favorite song…, e pa tu samo znam i ja. Ostale nemaju veze sa tim koliko čuh, dosta je njanjavo. Dupe na travi ceo nastup, again.

Biffy Clyro

Ovo je skroz bilo zanimljivo. Moram priznati da nikada pre nisam čula za njih i da sam bila ubeđena da su to neki popularni Nemci, čim su pre Igija, a i pričali su na nemačkom između pesama. Međutim, Škoti. Jedna od prvih stvari me je naterala da okrenem glavu ka bini, konačno ustanem sa trave i odem da osmotrim bolje o čemu se radi, ali onda su povremeno usledile neke baš dosadne i bezveze stvari. Pa bude opet još nešto relativno ok. Imaju potencijala. Ili je to samo traženje jedne svetle tačke u drugom danu.

Iggy Pop aka Iggy Propo

Kad nešto ne slušam, ne mogu da ne gledam detalje bine, članova benda i ostalo. E, ovde mi se pogled zakucao na neku jezivu venu na ramenu i grudima premršavog Igija. Nekako mi tužno. Iako svaka čast za skakutanje i nastup, da nisam gledala, verovatno ne bih imala ovaj “propo” komentar. Čini se da je publici bilo ok. Ja zapalila pre kraja.

Day three

Zakk Wylde

Na ovo se išlo da vidim dručaričinog muža, tip stvarno izgleda kao da ga je ona nacrtala, i sad, viking izgled aside, vokal je fenomenalan. I vikinški. Ovo solo što radi je nešto bezveze, mada nije iritiralo, ali sam se zainteresovala da malo poslušam Black Label Society.

Kreator

Ne sećam se, potisnula sam. Jedna pesma sve vreme. A i počeo je pljusak i neviđeno nevreme.

Nightwish

Morala sam do stana po gumene čizme, jer je pljuštalo i noge su mi bile mokre. Ha! Inače ne znam kako bih ovo preživela, stvarno. Mrvicu me zanimalo da vidim novu pevačicu, ali ceo nastup ne bih mogla da podnesem. To je muzika za Gvantanamo.

Iron Maiden

Ovo je jedan od bendova koji poštujem, za razliku od prethodnog, ali stvarno me ne gađa ni malo. Čak mi je iritantno. Nikako ne volim te hevi metal glasove, naporno mi je. Imala sam kartu za koncert u Beogradu i poklonila je. Molim ljude da ih ne puštaju u mojoj blizini. Ali sad na festivalu, ajde kad sam tu. Brus, koji je inače sjajan lik i rado gledam njegove intervjue, je zabavan na sceni, mada sam se malo iznenadila koliko glumata i šta radi, nisam znala da su takvi nastupi. Sigurno je to sve bilo dobro odsvirano, fanovi vole Edija i silnu scenografiju, ali mene to ne radi. Čak sam, dok je išla Fear of the Dark, razmišljala koliko oduvek mislim da je taj rif odličan, ali šteta kad ga ovaj *beep* pevanjem. Publika je odlična, potpuna suprotnost Rammsteinove, sve to veselo, srećno, pevuši, skakuće po baricama, kisne. Baš onako lepo, pa je i meni bilo prijatno. A i imala sam gumene čizme i kabanicu, za sreću je dovoljno da ne kisneš.

Trivije (ako vam 6,5 hiljada karaktera nije dosta)

Pankeri su nepravedno optuženi za smrad, metalci stvarno najviše smrde.

Nemce nije blam da nose Sabaton, Airbourne i slične majice. Inače, van metala, mislim da je bio jedan Misfits i to je to. I zabavno je bilo što je bilo dosta Ghost majica, razočarani fanovi protestuju. Ili sam bar meni bilo simpatično da gledam tako.

Ove godine je bilo baš puno starijih ljudi. Pritom ne mislim na 40ak, to i nije staro (kad si i sam preko 30), nego 60+. U svakom momentu kada se okrenete vidite nekoliko starijih ljudi, sa decom u paru. Neki u rokerskim ili metal outfitima, neki sa puloverom i bisernim minđušama.

Na festivalu ne možete kupiti običnu vodu. Jedina bezalkoholna stvar je soda, koja, sa čašom, košta oko 500 dinara. Vodu ne možete kupiti, ali je možete natočiti.

I jedna lična, vrlo sam zadovoljna kako sam pocrnela za ta tri dana.

Autor: Jovana Milićević