Igrali smo World War Z

Pošto ste se verovatno oždrali za praznike, evo kako da se vratite u formu - ubijate zombije i bežite od njih. Doduše na ekranu, tako da ipak smislite nešto drugo za te kilograme viška.

Ekranizacija filmova u video igre u većni slučajeva je osuđena na propast. Uglavnom je razlog želja za brzom i lakom lovom, dok je film aktuelan, a to dovodi do stvaranja proizvoda u kratkom vremenskom periodu, što uglavnom da rezultat ispod proseka (čast izuzecima). Film World War Z, baziran na istoimenoj knjizi, u kome Bred Pit spašava svet iz 2013. godine, nije baš najbolje prošao kod publike (mada je meni bio baš zanimljiv), ali najava igre i prvi prikazi same mehanike u igri su obećavali.

Igra se nadovezuje na priču iz filma (i verovatno knjige, koju nisam pročitao), ali bez plavušana. Zombi apokalipsa je zavladala svetom i u tom trenutku jedini spas od hordi zombija je bežanje i oružje. U prinicipu ništa novo i ništa što već nije postala izlizana tematika. Misije su smeštene u Njujork, Jerusalim, Moskvu i Tokio, i u zavisnosti od toga, likovi koje igrač može da vodi se menjaju. Svaki ima svoju pozadinsku priču i objašnjenje kako je dospeo tu gde jeste. Lokacije su podeljene u tri celine i zadatak u svakoj je manje više isti. Preći od tačke A do tačke B, pritisnuti neko dugme ili pronaći neki ključ sa kojim će moći da se pritisne neko dugme. Usput je potrebno omogućiti da se neko nenaoružano biće skloni na bezbednu lokaciju. I tako u krug, dok se ne dođe do kraja nivoa. Poteškoća tokom obavljanja takvog zadatka su horde zombija koji se kreću ka vama. Oni se mogu likvidirati velikim arsenalom vatrenog, ali i hladnog oružja. Samo pojavljivanje zombija deluje vrlo impresivno, pošto se pojavljuju u velikom broju u talasima poput nekog roja insekata. Likvidacija je vrlo laka, ali njihov broj jednostavno ne dozvoljava Rambo akcije – sam protiv svih. Zbog toga je potrebno igrati timski da bi se preživelo, što daje poseban kvalitet igranju u više igrača.

Postoje online i offline mod u igri. U offline modu igraču pomažu još tri bota (ne ovi što jedu sendviče i svađaju se sa Markom na Tviteru), dok se online igra može započeti sa tri random osobe ili sa odabranim „prijateljima“. Svaki mod donosi zabavu za sebe koja je neizbežna i ako sam gameplay nije toliko inovativan, ali ubijanje zombija izgleda nikada neće izaći iz mode. Takođe, postoji i više nivoa težine, tako da se može na kratko razbiti repetitivnost koja dovodi do monotonije (bar u mom slučaju). Kritika za offline mode je to što nema igranja na jednoj mašini za više igrača, tj. nema podele ekrana. Takav način igranja je skoro pa izumro, iako i dalje postoji veliko interesovanje. Ako ste ljubitelj Left4Dead serijala i tog tipa igre, tj. volite da ubijate zombije i nije vam dosadno da to radite iznova i iznova, onda je ovo igra koju ne smete propustiti. U suprotnom će vas vrlo brzo smoriti zbog česte repeticije.

Autor: Mackecar

Igrali smo World War Z

COMMENTS

WORDPRESS: 0