Naslov ove igre malo zvuči kao neka neobjavljena pesma Amira Rešića (poznatijeg kao Nino) koja je loše otkucana, ali da se ne pravim previše pametan, veliko hvala Computerlandu na kopiji igre koju smo dobili dosta pre njenog zvaničnog izlaska.
Ni no Kuni II: Revenant Kingdom je nastavak sajnog JRPG (RPG ali samo na japanski način) koji je nažalost izašao samo za PlayStation 3 (Ni no Kuni: Wrath of the White Witch). Oni koji nisu uspeli da igraju na staroj konzoli možda i nikada neće dočekati remaster. Prvi deo je pored sjajne priče i gameplaya krasila i prelepa vizuelna izvedba. Za to je bio zadužen Studio Ghibli (stvarno šteta ako ne znaš za njihove crtaće), tako da se dobio utisak kao da je igra ustvari jedna dobro izrežirana anima. Da bi se dobio celokupan utisak o lepoti i važnosti prvog dela treba dodati da je muziku radila Tokyo Philharmonic Orchestra. Na žalost, prve vesti koje su stigle sa informacijom da se priprema nastavak su bile da gore pomenute dve velike institucije neće saradjivati na nastavku. To je u startu kod igrača dovelo do zebnje da li će Bandai Namco i Leve-5 uspeti da održe kvalitet.
Sav strah nestaje od prvog trenutka kada se pokrene igra. Može se reći da je autentičan šmek ostao netaknut. Anima karakteri u svetu fantazije, koji postoji paralelno sa našim, sjajno su uklopljeni sa pričom i muzikom. Uvodne scene prikazuju atentat na predsednika, koji se posle toga budi u sobi gde se nalazi mladi prestolonaslednik nekog nepoznatog sveta i kraljevine čija glava visi o koncu jer se upravo desio prevrat. Njegov otac je ubijen i zli pomoćnik na silu preuzima tron. Tako počinje avatura u kojoj je finalni cilj da dobro pobedi zlo i da mladi prnic, koji na prvu ne znaš da li je žensko ili muško sa repom i zečijim ušima, povrati svoje kraljevstvo. Tokom te avature, koja je prilično masivna i zahteva baš dosta vremena, ekipa će se postepeno širiti sa svakakvim likovima koji imaju različite veštine i oblike. Ono što je sjajno u ovom serijalu je što sama JRPG akcija nije klasična, odnosno nedinamična i potezna. Igrač ima mogučnost da se agilno pomera po bojnom polju, skače, udara i brani. Tokom borbe upravlja se jednim karakterom iz tima, dok se ostatak samostalno maklja sa neprijateljima. Svet kroz koji prolazite je prilično raznolik i kao što sam već napomenuo ogroman. Utisak možda malo kvari nedostatak glasovne podrške u čestim konverzacijama i scenama koje nisu animirane. Možda se to ispravi sa nekom zakrpom u bliskoj budućnosti.
Igru toplo preporučujemo svakome ko je voleo prvi deo ili jednostavno voli RPG igre. Oni kojima je možda dosadna potezna akcija u ovom žanru, trebalo bi ipak da probaju, jer je igra malo drugačija od ostalih i svakako je vredna pažnje i vremena.
Autor: Mackecar
COMMENTS