Igrali, da vi ne biste morali: ATOMEGA

Dali smo šansu potencijalnom novom hitu u svetu video igara i nismo baš zadovoljni. Ali probajte i sami, šta vas briga. Ali pre toga, pročitajte tekst!

Igru potpisuje studio Reflection (deo Ubistofa), koji je radio na razvoju naslova ka što su Tom Clancy’s Division i Grow Up (nije simulacija odrastanja). Ne znam šta su zanimljivo našli u ovoj igri, pošto mene nije kupila, ali nisam ni ja nju, pa smo tu na istom. Možda sam samo slep i ne vidim šta je prava zabava.

Ok nije toliko strašno. Koncept je super, ali kao da nije razrađen do kraja. Osnovna mehanika je da se krećeš kao mali foton i rasteš, tj. pretvaraš se u veći oblik, do finalne OMEGA faze, kupeći kocke različitih veličina. Nešto kao Jugodrvo reklama, samo u obrnutom smeru. U razvoju vas sprečavaju drugi igrači koji takođe imaju isti cilj, ali ne samo uzimanjem kocki pre vas, nego i šaketanjem i laserima. Što ste veći, to vam je laser jači. Logično. Imate ga neograničeno, ali ne možete baš da držite dugme na njemu.

Postoji, za sada, samo jedna arena koja predstavlja kao neki hram koji leti kroz svemir, tako da možemo da pustimo mašti na volju, što mi se realno ne radi. Partija se završava kada vas sunce proguta, a prvi na listi je onaj koji ima najviše poena. Klasika.

ATOMEGA dosta liči na ispoliranu indi igru koja daje koncept, a ne kompletnu zamisao. Prvo se zagrevaš dok se ne stvore uslovi za početak meča, a to je da vas bude četvro. Zna da potraje dok se ne uklope ljudi i obično završiš sa nekim Azijatima, što znači da nemaš šanse da pobediš. Takođe fali makar malo uvodne priče. Napredovanje se uglavnom svodi na kozmetičke izmene vašeg oblika koji na kraju predstavlja kombinaciju kocki i lopti.

Nisam imao sa kim iz redakcije da probam da igram, jer su svi opterećeni fudbalom i ništa ih drugo ne zanima, tako da nemam neki potpuni dojam multipejera, odnosno da li ima pravih psovki i nerviranja. Jedino što je mi je zanimljivo jeste samo napredovanje tokom meča. Za raliku od pravog života, prežderavanje je poželjno, jer tako vi kao karakter rastete. U stvarnom životu samo ti neko nešto kenja, šta i kako treba da se jede.

Ako ste osetljiva dušica koja se loži da bude drugačija ovo je igra za vas. Ja nisam takav čovek, tako da sumnjam da ću ikad više igrati ovo.

Autor: Mackecar

COMMENTS

WORDPRESS: 0