Red je došao i da redakcija Tegle plati nešto, a ne samo da dobija. Ta čast je pripala meni za igricu Uncharted 4: A Thief’s End. Odmah sam postavio sebi pitanje: “Zašto ja ovo radim, kad ionako, skoro niko ne čita moje tekstove”, ali ‘ajde. Treba broj postova da se popuni za ovu nedelju. Pa da počnemo.
Uncharted 4: A Thief’s End predstavlja poslednju epizodu iz serije avantura Drakea, ali ne onog na koga ste prvo pomislili. Nathan Drake je kombinacija muške Lare Croft i Indijane Džonsa, koji je verovatno nastao iz želje da se ne plati licenca za gore dve pomenute franšize, a da se uzmu velike pare. Kao i za Laru i Indijanu, postavlja se pitanje da li je naš junak arheolog avanturista, ili prosto samo obijač grobnica bez dozvole lokalnih vlasti? Da je Savamala neko arheološko nalazište, možda bi nam bilo jasnije šta se desilo, pošto naš junak ne nosi fantomku, ali ostavlja pustoš za sobom i ne polaže nikome račune za to.
Sony i Naughty Dog su dosta uložili u ovaj naslov, što truda, što novca, tako da su napravili situaciju da se igrica isčekuje i da mnogo obećava. Prevashodno možemo videti da se pare nisu štedele za ogromne bilborde po metropolama, ili na reklamnim panoima tokom utakmica Lige šamiona. Finalnu cifru je teško izračunati kao i za svaki AAA naslov, ali sigurno je mnogo.
Igra je odrađena perfektno – vizuelni i audio doživljaj su na najvišem nivou. Vidi se da se ozbiljno pristupilo razvoju, možda i poslednje igre iz serijala, bez želje da se otaljiga (jel ovo reč) posao i zasere nešto. Igra možda nije oduvala svojom pojavom, kao prethodni naslovi, ali je izvanredna kombinacija sva tri prethodna dela. Sve što je valjalo u prethodnicima iskrošićeno je, dorađeno i ispolirano tako da se izvuče maximum iz PS4 konzole. Svaki predeo u kome se pojavite izgleda neverovatno i prosto tera igrača da prvo razgleda, pa tek onda da se posveti akciji u igri. Tokom igranja nalećete na neke reference na starija izdanja Naughty Dog izdavača, ali nećemo da spojlerišemo ni malo.
U priču se, pored standardnih likova, ubacuje Drejkov buraz, koji je izašao iz zatvora. Priča objašnjava šta, gde i kako, a njih dvojica kreću u potragu za gusarskim blagom. Na trenutke igrica podseća na Marija i Luiđija, pošto se dosta skakuće na sve strane. Pored single moda postoji i multiplayer, koji je dosta dorađen i u skladu je sa svim novijim multi igrama, mada naravno ima nešto novo da ponudi. Svakako ga treba probati i potrošiti još vremena, ali nije ni približno dobar kao glavna priča, za koju vam treba 10 do 15 sati igranja.
Sve u svemu, igra je opravdala očekivanja. Došala je kao limunada posle preteškog Dark Soulsa 3. Podigla je dosta prašine, taman da skrene pažnju sa rekordnog dislajka trejlera za novi Call of Duty. Neki su se usudili da joj daju loše ocene na nekim glavnim gejmerskim sajtovima, koje nećemo pomenuti, jer ni oni nas ne pominju (klasična srpska posla), ali dosta ljudi se pobunilo i kritikovalo takvo ponašanje, pošto je igra sve, samo nije loša. Po meni, igra godine za PS4, ali tek smo na pola, tako da ćemo videti šta će biti do kraja. Ako vam se ukaže prilika obavezno je probajte.
Autor: Mackecar
COMMENTS