Terminator Genesys
Pripadnici smo generacije kojima je Terminator 2 bio prvi ozbiljan izlet u holivudske spektakle. Pored toga to je odličan film sa kvalitetnim soundtrackom, pa je svaki sledeći nastavak teško mogao da ga nadmaši. Tako nije ni ovaj. E sad odmah spojler alert. Radnja:
Rat uveliko traje, a Džon Konor i ekipa uspela je da isključi Skynet, ali pre samog isključivanja kompjuter je uspeo da pošalje Terminatora u 1984. kako bi ubio Saru Konor, majku Džona Konora. Džon odlučuje da pošalje svog saborca i najboljeg prijatelja Kajla Risa, da spasi Saru. Ipak, u trenutku kada Kajl kreće u prošlost, vidi da je Skynet postao osoba i da je napao Džona. Kada stigne u 1984. tu se već nalaze dva modela: T-800 (Švarceneger dobri i zli), kao i model T-1000 (onaj tečni). Dobri Švarci, Sara Konor i Kajl Ris uspevaju da ubiju ovu dvojicu i tada otkrivamo da je dobri T-800 bio poslat u 1973. kako bi još tada spasio Saru i od tada do sada je sve vreme štitio. Pošto je Kajl došao u alternativnu prošlost ujedno ima i nova sećanja koja mu govore da treba da otputuju u 2017. (a ne u 1997.) i tamo spreče stvaranje Skyneta. Sara i Kajl stižu u 2017. i tamo ih dočeka Džon Konor koji je u međuvremenu postao spoj čoveka i Skyneta i došao je iz budućnosti u 2014. kako bi doneo tehnologiju da se napravi Skynet. Ujedno se saznaje da je on sin Sare i Kajla. Onda borba ide do iznemoglosti i na kraju naravno pobede sve, Švarci ostane živ, ali je sada apgrejdovan na tečni model. I sada ova trojka odlazi do Kajla Risa od 13 godina i objašnjavaju mu šta treba da radi u budućnosti kako Skynet nikad ne bi bio stvoren.
Kunem vam se ovo je najjednostavnije objašnjenje. Iz ovog možemo da zaključimo da je najlakši način da se ništa ne dogodi to da se Sara i Kajl ne jebu.
Gledati sa nekim ko je imao amneziju.
Autor: Shakraf
Gascoigne
Ljudi kažu da su Mocart, Pikaso, ili ko god bili geniji. Ne znamo za njih, pošto gledamo fudbal, a u Srbiji je jedini Genije, uvek bio Dejan Savićević. U dalekoj, hladnoj Engleskoj je postojao igrač, koji je u jednom trenutku svoju naciju ponovo naterao da zavole ovu igru. Reč je o Pol Gaskojnu. Film govori o momku iz Njukasla, koji je voleo fudbal više nego išta, i možemo da saznamo gotovo sve o njegovom životu – kako je debitovao za Njukasl, pa za reprezentaciju, vodio kontraverzan život i kako su ga povrede sprečile da postane možda jedan od najboljih veznjaka ikada. Gazu obožavaju i danas, baš zbog tog fudbalskog bezobrazluka. Upotrebio je dribling protiv Holanđana, što je inače bio trademark Johan Krojfa. ’96 je podsetio ljude ko je, golom protiv Škotske. Igrom slučaja na toj utakmici je bio I Žoze Murinjo, koji u filmu priča, koliko je taj gol ostavio utisak na njega i izgovara – Pol Gaskojn je poseban. Ako se arogantni trener iscimao da to kaže, možete misliti kakva je veličina Gaza bio. Doduše, zli jezici će reći da je Murinjo to uradio, zato što je počeo zanat kod Bobi Robsona, koji je bio ubedljivo največi Gazin fan. U filmu govore i Vejn Runi i Geri Lineker. Runi priča kako je oduvek obožavao Gazu i kako ga je oduševljavalo to što je voleo da igra za svoju zemlju. Dok Lineker, kakva je već duša od čoveka, priča sve najbolje o svom bivšem saigraču iz Totenhema i Engleske i brani ga od svih medijskih napada koje je trpeo za vreme svoje karijere. I na kraju, da ne davimo terminima koje možete čuti na reportažama Aleksandra Loknera na SOS Kanalu, ako vas ovo sve ne zanima, izdvojite pet minuta i kucajte na Vikipediji Paul Gascoigne. A, ako vas zanima, izdvojite sat i po, i pogledajte ovaj dirljivi dokumentarac.
Gledati sa titlom pošto je Gazin engleski malo nerazumljiv.
Autor: Moma_ludilo
Harmontown
Community mi je jedna od najomiljenijih stvari ikada. Ako je neko u fazonu da to nije smešno ili da ga ne razume, odmah se precrtava sa liste ljudi čije je mišljenje validno. Jbg, malo sektaški, ali tako je. Čak mogu da pokušam da opravdam i četvrtu gas leek sezonu, ali to već teže ide. Jedan od razloga je naravno Dan Harmon, koga su najurili iz sopstvene serije, jer se na pijano popičkao sa Čevi Čejsom. Kako to u Americi obično biva, kad te nogiraju iz sopstvenog šoua, ti sedneš u bus sa još nekoliko ljudi, putuješ i promovišeš svoj stand up – podcast – šta god. Harmontown se upravo bavi ovim periodom u životu Harmonovom životu. Uz njega su još jedan ortak glumac, tadašnja devojka/današnja verenica, i bradati klinac fan, kog je pokupio i vodi sa sobom (dao mu je čak kasnije i ulogu, kad se vratio u Community). Međutim i pored njih, i pored gomile fanova, koji su dolazili, što zbog smeha, što zbog svojevrsne terapije ili odavanja pošte seriji, ovo je Harmonov šou, i pokušaj da se njegov način razmišljanja što više približi gledaocu. Iako ga gledamo u njegovim samodopadljivim egoističkim borderline alkoholičarskim ispadima, opet gajimo određene simpatije prema njemu. A za nekog sa strane, je ovo možda samo prikaz delića života jednog debelog idiota koji misli da je duhovit, ali to mu baš i ne ide. Dodati su i snimci njegovih kolega i glumaca koji drve kako je on neshvaćeni genije. Valjda je to stavljeno za one zalutale koji će slučajno pustiti ovaj film. Kako film odmiče, Den je sve pijaniji i depresivniji, i čini se da je ovo, da se nije vratio na seriju, lako moglo da bude neka vrsta suicidalnog oproštajnog snimka.
Gledati sa svojim polovinom dvojca Troj/Abed.
Autor: MimiKraljMamba
Duke of Burgundy
Uvek oduševe nove varijante čuvene Čehovljeve puške, koja ovde glasi Ako neko dovoljno puta popije vodu od početka filma, logično je da će do kraja nekome da se popiša u usta. Oni perverzniji među vama, mogu da odustanu, jer se dotični čin ne vidi, već samo blago implicira, tako da za zadovoljavanje svojih štrokavih poriva, obratite se nekim inostranim sajtovima. Da ne bude da spojlujemo, iako se tek od nekog desetog minuta shvati o čemu se tačno radi, jasno vam je u kom će pravcu stvari da se razvijaju. Pratimo priču o sado-mazo odnosu dve dame, koje skupljaju leptire, a mlađa baš voli da je se maltretira i zaključava u orman. Reklama je ‘ladno mogla da bude 50 nijansi sive za ljubitelje egzistencijalizma. I opet, ne počinjite film samo zbog seksa, jer što reče YouTube komentator you will find this hard to masturbate to. Mnogo je više ovde jebanja u glavu, nego normalnog. Iako vam radnja u kojoj pratite unutrašnji život dve S/M lezbejke možda zvuči kao nešto što treba izbeći u širokom luku, nije to baš tako. Ok, sporo jeste, ali valja izdržati, ako ništa zbog fenomalne fotografije i vajba erotskih filmova iz ’60-ih i ’70-ih. Reditelj i scenarista Peter Strickland poznati je fetišar prema istoriji filma, a možda ga znate po posveti italijanskom hororu Berberian Sound System. Ni ovim filmom nije razočarao i definitivno dolazi na spisak autora, čiji se novi radovi s nestrpljenjem očekuju.
Gledati sa devojkom ako nemate para za bioskop, pa joj objasnite kako je ovo vrhunsko umetničko delo, ali jbg ne daje se u Ušću.
The Dead Lands
Totalna osveta je jelo koje se dobro služi i na maorskom (ili kako god se zove jezik kojim govore Maori). O kinematografiji Novog Zelanda znamo samo da su se tamo snimali Gospodari prstenova i kroz maglu se sećamo favorita autorskih ciklusa RTS-a Bili smo ponosni ratnici. Internet hajp za The Dead Lands malo laže, jer ga uglavnom predstavlja kao borilački film, što svakako nije, ili bolje rečeno nije samo to. Mešavina žanrova je i najbolje i najgore kod ovog filma, jer ga s jedne strane čini zanimljivim, a s druge malo opterećuje i čini da niste baš sigurni šta gledate. Sve je smešteno u neku davnu godinu, dok su Novim Zelandom šetali samo domoroci Maori i prati mladića, sina poglavice, kojem je pobijeno celo pleme, a on kreće na put da se osveti. Ako vam ovo priziva Apocalypto, niste daleko od istine, čemu doprinosi i to što je film snimljen na izvornom jeziku. Ono što sledi u skoro dva sata je miks priče o odrastanju, istorijskog filma, akcijaša u žanru totalne osvete, sa povremeno stvarno dobrim borilačkim scenama. Ko je malo gledao ragbi, zna kako se novozelanđani deru pred utakmice, pa može da zamisli šta ga očekuje dok gleda ovo. Da li zbog jezika, upliva polu-magijskih momenata, kulture o kojoj ne znamo mnogo, ili čega god drugog, film ima i čudnu misterioznu atmosferu, pa ako ništa, može da se pogleda samo zbog egzotike.
Gledati sa ljudima koji su prvi put videli sise u spektaklu sa Uskršnjih ostrva Rapa Nui.
Autor: RadomirZvoncek
COMMENTS