The Shape of Water
Da li znate ko je Žan Pjer Žene? On je veliki car koji je snimio neke od najdivnijih bajkovitih filmova s kraja prošlog veka, dovoljno šarenih da može svakom da zakači pažnju, dovoljno mračnih da i ekipa sa primenjenih umetnosti što se seče na ranog Bartona može da bude zadovoljna. E pa, Giljermo del Toro je pokušao da u novom filmu bude kalif umesto kalifa, odnosno Žene umesto Ženea. I sve to bez ikakvog razloga, jer ima mesta za obojicu i neće se Teri Gilijem ljutiti što se obojica prilično oslanjaju na njegov rad. Del Toro je u ovom filmu, sa ihahaj nominacija za Oskara, želeo da ispriča nešto kao Mala sirena unazad. Elisa (Seli Hokins) je nema tetkica koja radi u top secret labaratoriji, za vreme hladnog rata, gde se Ameri spremaju da naprave oružje koje će doneti konačni poslednji udarac Rusima. Elisine fizičke osobine i ponašanje koje previše podsećaju na Ameliju Pulen nećemo komentarisati. Njeni najbolji prijatelji su matori gej kog tumači Ričard Dženkins i crnkinja pomoćnica Oktavija Spenser. Kapirate kuda sve to ide, nema devojka, crnkinja sluškinja i gej su tu da nam pokažu da će ovo sve biti priča “njih protiv nas” i “ovih protiv onih”, samo za one sa jeftinijim kartama. Naravno, bajka ne bi bila bajka bez čudovišta, i to onim sa srcem od zlata. Ameri pronađu amfibiju koju žele da iskoriste kao oružje, ali Elisa ga spasi, pusti na slobodu, nauči ga da živi i komunicira znakovnim jezikom. Da, u međuvremenu se i do’vati sa njim. Neko će ovde možda videti divnu ljubavnu priču o dvoje misfita koji ne pripadaju ovakvom svetu i koji će ljubav potražiti na nekom drugom mestu. Ja sam video perverznu priču o ženi koja je spasila kućnog ljubimca sa ulice i napravila od njega svog ljubavnika. Ali ok, to sam samo ja. Kritičari i američka filmska Akademija su odlučili da ovaj film dignu u nebesa. Majkl Šenon glumi pandura i negativca koji će sve zakuvati i to bi bilo kul, da ga već sto puta nismo videli u toj ulozi i da više ni to što izgleda kao neko kome ne treba stati na put ne pije vodu. Kad smo kod vode, sve počinje i završava se u vodi, ali da ne spojlujem više, možda neko zaista poželi da pogleda ovo prosečno delo reditelja koji je obećavao u svojim vizijama modernih bajki, ali se ipak predao komercijalizaciji i kompromisu, kako bi ugodio prosečnom bioskopskom gledaocu.
Gledati sa ekipom koja gleda sve što je nominovano za Oskara, da bi zdušno navijali protiv ovog filma na dodeli.
A Futile and Stupid Gesture
Kada se ložiš na komedije, obično u nekom momentu odabereš podvrstu žanra koja ti najviše leži, ili ekipu koja se time bavi, i onda konstantno pokušavaš da ih imitiraš i citiraš. Kod nas se od stranog humora najviše primio Monti Pajton, dok je npr. SNL obožavala samo manjina. National Lampoon je skoro pa potpuno nepoznanica, kao i lik Daga Kenija, osnivača celog projekta. NL je počeo kao nezavisni humoristički časopis sa golim ženama, u kom su pisala satirična i cinična goveda, koja će kasnije postati ono najbolje što je komedija nudila u Americi tih godina. Keni (tumači ga Vil Forte) je nakon časopisa pokrenuo radio šou i dovlačio Bila Mareja, Čevija Čejsa, Džona Belušija i sve te divne komičare koje je kasnije Lorn Majkls oteo i napravio SNL. Oteo mu je i pisce, pa je Keni morao sve ispočetka, ovog puta u drugom mediju – filmu. Na taj način su nastali kultni naslovi poput Animal House i Caddyshack. Sve ovo, i još ponešto, je u ovaj film ubacio Dejvid Vein, koji se odlično snalazi u alternativnim komedijama. Ovde je stvorio neobičan biopic, gde je razbijanje četvrtog zida konstatno, a i to što se događa na ekranu nije nužno istinito. Od glumaca koji glume starije kolege, najviše prostora je dobio Džoel Mekhejl kao Čevi Čejs, pošto je Čejs bio Kenijev najbolji prijatelj, a Mekhejl je sa Čejsom radio Community. Na kraju, ovaj film može komotno da se preporuči, iako ste priču o usponu i padu videli milion puta, pa s te strane ne donosi ništa novo, ali je Vejn uspeo da tu priču predstavi na pravi način.
Gledati sa fanovima Pajtonovaca i SNL-a, za slučaj da požele da se lože na još neku ekipu drogiranih ludaka koji su samo želeli da nasmeju ljude.
Autor: Miloš Dašić
Mom and Dad
Postoji već dovoljno filmova sa zlom decom koja maltretiraju roditelje, ali mi se čini da suprotna varijanta nije dovoljno istražena. A realno, više razloga imaju mama i tata da požele da zadave maloletno čedo, nego što bi dete odlučilo da se odrekne besplatnog ručka i čiste sobe i krene u samostalan život. Konačno je neko pomislio da bi trebalo naplatiti skrivene želje svih roditelja, a taj neko je Brajan Tejlor iz dvojca Neveldin i Tejlor. Ako ste ih već zaboravili, radi se o tandemu koji je debitovao filmom Crank i nametnuo se kao spasitelj akcionog žanra. Kasnije će im se radovi malo razvodniti, ali se čini da se posle profesionalnog rastanka, Brajan malo bolje snašao. Uz fenomenalnu seriju Happy!, koju je producirao i kreirao joj vizuelni identitet, javio nam se krajem godine i ovim filmom, urađenom u potpunom grindhouse maniru, sa sve pesmom na početnoj špici, preteranim nasiljem i precrnim humorom. Tu su i loše strane grindhousea, pa se film malo gubi u odličnoj premisi, gde nepoznati virus natera roditelje da se jednom za svagda reše svoje dece, a priča ide levo desno, bez pravog usmerenja i dostojnog završtka. Ipak, znate šta gledate, ako ste ga već pustili, pa vam ni sve ovo neće biti prevelike mane. Ne smemo da zaboravimo Nikolasa Kejdža, koji nastavlja da pojačava ludilo na maksimum i čija je gluma odavno postala žanr za sebe.
Gledati sa svima, osim sa nečijim roditeljima, možda stvarno dobiju neke ideje.
The Cloverfield Paradox
Imam neki običaj da ovde retko predstavljam filmove koji mi se nisu svideli, jer zašto gubiti vreme. Ipak, kada se pojavi neki prehajpovani naslov ili nešto interesantno, a shvatim da je glupost, zašto da vas ne upozorim. A vaše je da poslušate, ili ne. Svi koji su gledali Superboul, mogli su da vide trejler za ovaj film na poluvremenu, dok su oni sa Netflixom, mogli da ga pogledaju odmah po završetku jednog od najvećih sportskih događaja na svetu. Iako se zaista iznenada pojavio, znali smo da se sprema treći film u Kloverfild franšizi. Džej Džej Abrams je nakon prvog dela, odlučio da će napraviti zajednički univerzum, ali tako što će na već postojeće scenarije, da kalemi delove mitologije. To mu je u prošlom 10 Cloverfield Lane uspelo, dok je ovde omanuo za sve pare, odnosno, omanula je ekipa koju je nadzirao. Nije sad ovde ništa toliko strašno, ali nam je cela priča oko serijala podigla očekivanja, pa je ovakav prosek prilično razočaravajuć. Ljubitelji Syfy kanala neće imati problem da isprate priču o naučnicima koji na svemirskoj stanici pokušavaju da aktiviraju neko sokoćalo, kao bi svetu pružili neograničenu energiju i sprečili ratove. Osim poruke da bismo morali polako da razmišljamo šta će nam se dogoditi kad ostanemo bez nafte, nekoliko kul scena i solidne glumačke postave, film vam neće doneti ništa drugo. Pa ako imate vremena vi udrite.
Gledati sa ljudima kojima je sve u svemiru dobro. Sa drugima baš ne morate.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS