The Beguiled
Svaki hipsterski portal na svetu je dobio svoja dva groša da trči kroz varoš i da viče da Sofia Coppola ima novi film. Pa zašto bismo mi bili drugačiji. Ali kakav film ima Sofia. Onakav kakav dugo nije imala. Baš dugo. Najduže. Ono što je najvažnije, i možda najčudnije, film ima radnju. Mada dobro, to možemo da prepišemo i činjenici da je film rimejk klasika iz ’71 sa Klintom istvudom. Ovo je verovatno najbliže što ćemo videti od Coppole što se tiče vesterna. A o čemu se radi? Rat Juga i Severa Amerike se bliži kraju, sever pobeđuje, Jug gubi, i baš na tom Jugu pratimo živote u školi za devojke, u kojoj žive žene, što velike što male, koje popriično dugo nisu videle muškarca. To se sve menja kad pronađu vojnika severnjaka, ni manje ni više nego zgodnog kao Colin Farrell, i naravno da pošto ga izleče i reše da ga ne odaju svojima, počinju da se lože na njega kao… pa žene koje jako dugo nisu videle muškarca. Sve, počev od direktorke škole, koju igra Nikole Kidman, preko desne joj ruke Kirsten Dunst, jer kako to film Sofije Kopole bez Kirstin, do male Elle Fanning koja više nije toliko mala i čiji su hormoni bukvalno lik za sebe u filmu. Dok se ostale devojčice utrkuju i takmiče koja će da učini da se novopridošli gost oseća kao kod svoje kuće, ove tri malo starije gledaju u čijem će krevetu završiti. I onda kreće ono zbog čega smo svi tu, karte se bacaju na sto, pokazuju se prava lica i niko više neće biti nevin. Ovde ću da stanem da ne bih uleteo u spojlere. Coppola je adaptirala scenario tako da je zanimljivu postavku iz 70-ih približila današnjem kapiranju pola i rodnih odnosa, tako da ko je kakav i ko je kriv će navesti na rasparavu, kao i na držanje ženske i muške strane. S tim što će pobednik vrlo očigledno biti poznat. Film je fantastično uslikan, i tempo je sjajno vođen, skoro pa da ne poverujete ko ga je pravio. Nikole Kidman u standardno hladno seksi izdanju, a Kirsten Dunst nastavlja igranje tih mala žena želi preko crte uloga. Colin Farrell je bog. Kao i uvek.
Gledati sa ljudima koji misle da Sofijin jedini film koji valja je Virgin Suicide. Možda će posle ovoga revidirati stavove.
A Ghost Story
Baš sam želeo da mrzim ovaj film. David Lowery je snimio pre par godina Ain’t them bodies saint, sa Casey Affleckom i neprivlačnijom sestrom Mara. Taj film baš nisam voleo. Sad je ovaj tandem opet okupio u arty farty filmu o duhovima. Ne znam ni što sam pustio plej. Pritom nisam siguran da imam najneomiljeniju glumicu na svetu, ali ako bih imao, to bi bila Rooney Mara. Do sad ste već skontali da ću sad da kažem kako je ovo do jaja film i kako me je razvalio. U pravu ste. On i ona, nemaju imena, žive u nekoj maloj kući i vole se. Onda on pogine, ona ga identifikuje, mrtvozornici navuku čaršav preko njega. E tad film počinje, jer on ustaje,postaje duh, i kreće tako sa čaršavom, kao u crtaćima da ide okolo. No zezofon. Academy award winner za ovu ulogu je sat i po vremena proveo pod čaršavom za ovu ulogu. Nadam se barem da je bio on, a ne da su uzeli nekog kaskadera ili nešto. Sve deluje kao u onim starim pričama o duhovima. On se kao duh vraća u stan, posmatra nju i njen proces žaljenja. Kada reši da ga preboli, on dobija poltergaist osobine i baca stvari po kući. Ona se iseljava, ali dolazi druga porodica, porodica koju nastavlja da maltretira, jer ne zna šta će od sebe. I da ne davim dalje, sve ovo kako sam ispričao deluje kao da može da bude bilo koji žanr jer je sve suludo sve, ali se Lowery odlučio na terensmalikovsku sporoću i pretenciozni intelekutualizam. S tim što je ovo bolje od svih onih gluposti koje nam je Malik priredio poslednjih godina. Vidim da film bojkotuju strane kolege zbog optužbi da je Affleck zlostavljao neke devojke na setu filma I’m not here, ali pošto vrlo verovatno ovde nema Afflecka ispod čaršava, možete slobodnog uma da pristupite gledanju ovog filma. Svojom melanholičnom notom vas veže i ne pušta vas, toliko da čekate razrešenje sudbine jednog čaršava.
Gledati sad da možete da se kurčite pred intelektualnom ekipom kako ste pronašli najbolji film 2017.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS