Magic Box predstavlja: The Distinguished Citizen (Počasni građanin)
Postoji momenat kada svi poželimo da se vratimo kući. Čak iako živimo u istom gradu u kom smo rođeni, uvek stremimo ka tome da se negde vratimo i da nas negde čeka toplota porodičnog doma. Međutim, tamo odakle ste, najbolje vas poznaju. Valjda. Počasni građanin je upravo o tome. Naš glavni junak, uspešni pisac, sedi kod kuće, okružen knjigama i tehnologijom, zavlači izdavače. A onda dobija poziv da se vrati u rodni grad, gde će primiti neku nagradu. Naravno, on sedi u Evropi nesrećan i bogat, a rodna kuća je u Argentini. I tu kreće zaplet, jer ga tamo čekaju svi problemi od kojih je pre 30 godina i pobegao. Pritom, tim problemima pridružili su se i novi, pa se, pored starih prijatelja i ljubavnika, pojavljuju i bivši i sadašnji studenti, a tek da ne krenemo sa pričom o izgubljenim idealima i teretu slave. Realno, možete da se povežete sa ovakvim temama, ako ste samo nekoliko puta razgovarali sa ljudima iz bivšeg života. Taman kada smo pomislili da je ovo još jedna od komedija koje idu u pravcu razmišljanja o propuštenim šansama i osvrtanju prema prošlosti, priča kreće u nešto mračnijem smeru. Uz mnogo napora, reditelj uspeva da film postavi na ramena glavnog glumca, Oscara Martineza, koji vozi radnju od početka do kraja, od prvog do poslednjeg kadra, podjednako duhovito, ali i sumorno u momentima kad zatreba. Bez obzira na pretencioznost koju u nekim momentima ovaj film može poneti, celokupni rezultat je krajnje zabavan, i sam ton ga razlikuje od sličnih arty farty ostvarenja, koje ste mogli da nagazite na domaćim festivalima.
Gledati posle godišnjica mature.
Ovaj film, i mnoge druge, možete pogledati putem servisa Magic Box.
I Don’t Feel at Home in This World Anymore
Još nedelju dana, i otkucala je prva trećina 2017. To znači da će uskoro svi svetski portali da krenu da nas čašćavaju listama najboljih filmova, albuma i serija, s tim što će u zagradu metnuti ono “so far”, da bi se ogradili kad se ove liste budu razlikovale od onih na kraju godine. Međutim, neke su već načinjene, i na većini se nalazi naslov I Don’t Feel at Home in This World Anymore, dark indie shmindi ostvarenje, koje je pokupilo nagrade na Sundanceu, a i Netflix ga je otkupio, pa smo jako brzo mogli da dođemo do njega. E sad, retko kad sam spreman da kažem da je film sranje u boji, ali ovaj baš to jeste. Od početka do kraja. A početak prati Melanie Lynskie, koja biva opljačkana, a pošto policija baš i ne planira da se potrudi oko toga, uzima pravdu u svoje ruke, uz pomoć svog komšije, kog glumi Elijah Wood, koji se loži na kung fu, i sve propratne zabave poput nunčaka i šurikena. Njih dvoje, kao neki retardirani Boni i Klajd kreću u svoj vigilante pohod. Ceo taj “svi su govna stav” koji nosi ovaj film je mnogo bolji kad se prepičava, nego kad se gleda, jer dok ovo pišem, sve deluje kao film kome treba pružiti šansu. Međutim, ne treba! Sem te osnovne postavke i osvetničke priče malog čoveka, više ništa ne nudi, u daljoj razradi samo komplikuje i pravi loš rasplet, gde čak se i ne usuđuje da preuzme nešto hrabriji i bizarniji stav, već (spoiler alert), bezmudaški trči ka happy endu. Ako ovaj film treba da probudi nadu u užasnim situacijama koje mogu da nas snađu, onda možda bolje da nade i nemamo.
Gledati sa ljudima koji su nekad opljačkani, čisto da vide da može i gore.
Autor: Miloš Dašić
Boyka: Undisputed
Ni najprecizniji filmski prognostičari sigurno nisu mogli da predvide da će se slabo zapažen film Voltera Hila s početka veka, razviti u jednu od vodećih akcionih (tačnije borilačkih) franšiza novog milenijuma. Posle dva nastavka koja su zadržala postavku ilegalnih zatvorskih borbi, četvrti film u nizu je izašao na svetlost dana i nekadašnjeg negativca, pa antiheroja, Jurija Bojku, definitivno stavio na postolje najkompleksnijih tabadžija u modernom filmu. Ponovo u tumačenju Skota Edkinsa, mog “man crusha” i vodećeg filmskog borca poslednjih godina, Bojka konačno dobija priliku da pređe u pravi takmičarski MMA i napusti polulegalne fajtove po kojekakvim budžacima. Naravno, kao i svakom pravoslavnom mučeniku (Jurij se redovno moli, krsti i daje pare crkvi), sudbina će nameniti drugačiji put, pa će tokom filma pokušavati da se iskupi za to što je usmrtio čoveka u ringu. I to je to što bi vas od radnje možda zanimalo, verovatno ćete se odlučiti da gledate film, samo ako ste fanovi dobre tuče, a ovde je i te kako ima. Posle Ajzaka Florentina, koji je uspeo da akcionom filmu vrati deo legitimiteta koji mu pripada, rediteljsku palicu preuzima mladi Bugarin Todor Čapkanov, i njom rukuje bolje nego neke iskusnije kolege. Borbe su su dovoljno razrađene da poverujete da se radi o izuzetnim borcima, a opet, nisu prenaglašene, pa imate utisak realnosti. Svi glumci su na nivou zadatka, od zastrašujućeg mafijaša, preko dame u nevolji, do samog Edkinsa, koji bi Bojku, čini se, mogao da tumači i u snu. Kraj je zadovoljavajuć, uz naravno, ostavljanje prostora za još jedan nastavak. Nadajmo se samo, da na njega nećemo čekati 5 godina, kao na ovaj.
Gledati sa braćom pravoslavcima koji se lože na UFC.
The Guardians
Posle dve godine čekanja, ruski Avendžersi su konačno pred nama. Komentari na internetu kažu da svi koji su pre gledanja hajpovali ovo superherojsko delo sa Istoka, smatraju da je jedno od najvećih razočaranja ikada. Jeste da uvek moram da kontriram, ali mislim da nisu u pravu. OK, mali budžet i loš CGI vrište na vas tokom celog filma. Nešto što je pretendovalo da bude odgovor na američke stripovske univerzume, izgleda kao serija sa Syfy kanala. Priče bolje i da nema, jer vam ionako ništa nije jasno, osim da se neki ljudi tuku i imaju nešto zajedničko iz prošlosti. O direktnim krađama (it’s not an homage, it’s a fuckin’ ripoff) da i ne govorimo. Ali ne možete da ne priznate da sve to ima nekog svog treši šmeka. Pritom, ovde umesto Iron Mana, Hulka i ostalih imate čoveka koji telepatski upravlja kamenjem, jednog koji je brži od vetra, a pritom ima džinovske srpove kao mačeve, cirkusku akrobatkinju sa amnezijom, koja može da postane nevidljiva, kao i čoveka medveda. Da, čoveka medveda. Sa džinovskim mitraljezom. Ipak se moraju dati bar tri bambija za maštovitost. Istovremeno, stvarno nisam imao problema sa tempom, akcione scene vam padaju na svakih desetak minuta, pa čim shvatite da je ono blebetanje između samo način da se popuni bioskopsko trajanje filma, put ka zabavi vam je otvoren. Iako su Защитники poptuno prsli na blagajnama, najvljen je i nastavak, koji će se delom dešavati u Kini, a dobićemo i tamošnju varijantu superheroja. Nije kao da ste pustili ovo, a da očekujete bergmanovsku atmosferu.
Gledati sa braćom rusofilima koji vole Marvel.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS