Jupiter Ascending
Prvo ono dobro – gledajte, ako hoćete da posle milion godina vidite originalni visokobudžetni SF, koji nije sikvel, prikvel, reboot, adaptacija, adaptacija adaptacije koji haraju celu deceniju. Osim toga, ovo obilazi oko razuma, kao Beograd na vodi. A i to da je originalan, više ide na stranu da nije napravljen po underground superherojskom stripu iz ’50-ih, jer ovde imamo pozajmljene motive iz Dine, Terminatora, Ridika, Matrixa. Brat i sestra Vačovski, pored toga što kradu i od sebe, nisu ni najsigurniji u kom pravcu će Jupiter da ide, pa početak malo liči na Sobaricu sa Menhetna, onda prelazimo na sterilnu spejs operu, dobijamo i gomilu Cartoon Networskih vanzemaljskih fajtera i sve to u prvih sedam minuta. Lepo je da neko želi da stvori novu mitologiju, ali je to ovde toliko zbrzano i nejasno, da imate utisak da gledate kompilaciju previously on neke od niskobudžetnih SF sapunica iz ’80-ih. Shvatio sam koliko je Channing Tatum dobar glumac, tek kad sam ga video pored Mile Kunis, koja ima glumačku energiju statiste iz domaće serije Seljaci. Pokušaji humora dostojni su fora koje su se pisale za Veselo veče pre 60 godina. Ok, reći će neko, sve je ovo priča, ali ovakvi filmovi se ne gledaju zbog dijaloga, nego zbog akcije. Da ne ulazimo u diskusiju o tome, mada dobrog SF-a nema bez jake priče, ni akcione scene nisu na nivou zadatka. Možda i funkcionišu u 3D-u (mada sumnjam), ali kao i sve što se namenski snima za ovaj format, borbe su toliko konfuzne, da na kraju ne znate ko koga u jaja, a ko koga baca u zid. Ako baš imate vremena, pogledajte, ali ovo, po skromnoj proceni, ne dobacuje ni do trećeg dela Matrixa. MAJOR SPOILER ALERT: Sean Bean preživi!
Land Ho
Srpski jezik naprosto mora da ima reč za svaku krvnu, polukrvnu, rodnu, prijateljsku i komšijsku vezu između dvoje ljudi, pa otud dolazimo i do jedne od mojih omiljenih, a to je badža. Za neupućene, badže su dva tipa koji su oženili rođene sestre. Postoji i ona zvanična reč za ovu jaku nekrvnu vezu, ali me ona preterano ne interesuje, pa je neću ni pominjati. Ovo je film o dvojici bivših badža (šta, postoji i to), Australijanac i Amer, koji reše da svoje viđanje posle dugogodišnje pauze krunišu zajedničkim odlaskom na Island. Zaboravio sam da napomenem da su obojica u životnom dobu kada pogled više skreće ka groblju, nego ka devojkama. Očekivao sam film o iskusnim lavovima, koji će prozboriti koju o prolaznosti života i teškim danima starosti i usamljenosti koja ona nosi. Ima i toga, ali je svo to mudroserstvo prošarano klasičnim road trip – spring break – prijatelji Žika i Milan strike again momentima, kojih na svu sreću ima više, pa prevagnu u korist pozitivne ocene ovog filma. Jer fino je gledati dvoje čičica koji pričaju o usamljenosti, ali je mnogo bolje kada pričaju kako ih svetionici podsećaju na kurčeve, ili o top 5 omiljenih glumica, sa osvrtom na duge noge Darme iz Darme i Grega, ili na konstatno čačkanje dupeta omiljenog im tenisera Rafe Nadala. Probajte da podvalite ovaj film nekom starijem članu svoje porodice, možda im se svidi, a možda i čujete komentar tipa – Jeste, ima se para za zajebanciju po banjama na Islandu, ja banju mogu da vidim samo na etiketi za kiselu vodu Vrnjci.
A Girl Walk Home at Night
Pre neki dan su me pitali o kom filmu se spremam da pišem. Rekao sam – crno beli vampirski film iz Irana i skontao da ulazim na teritoriju crno belog gej kaubojskog film u kom se jede puding. Mada, koliko je u osnovi opis filma crno beli iranski vampirski film tačan, toliko i nije. Nije zbog toga što fanovi iranskog filma teško da mogu da zadovolje svoj ukus, jer ovde baš i nema teške egzistencijalne priče o ljudima sa Bliskog istoka i o njihovim svakodnevnim avanturama pod diktatorskim režimima. Takođe, fanovi vampirskih filmova neće biti zadovoljeni, jer krvi baš i nema, niti horora, a previše je arty da bi se i Twilight devojčice ložile. Ovo je punokrvi indie boy meets girl filmić, sa po kojim detaljom, koji vuče na festivalske filmove za odlepljivanje žirija širom festivala. Tu su i fotografija i retro detalji kojima fanovi Jarmusha mogu da utole žeđ do njegovog sledećeg filma. Sve potrebno je tu – on radi, neprihvaćen je, loži se na Americanu, upoznaje nju, ona je malo čudnija, zajedno slušaju White Lies i drže se za ruke. Film je inače snimnjen u Kaliforniji, a jednog od likova tumači vozač iz How I Met Your Mother, tako da je pitanje, koliko je ovo u startu i zamišljeno kao iranski film, a koliko je eto nekome palo na pamet da snimi film u Americi na farsi jeziku. Na kraju, šteta za film što je Džarmuš snimio svoj vampirski Only Lovers Left Alive, jer da nije, o Girl Walk Home Alone at Night bi se pričalo kao o filmu koj izgleda kao da je Džarmuš snimio vampirski film.
Jack to a King The Swansea Story
Napadaju me ljudi što ne gledam nikakve filmove u poslednjih par godina. Napadaju me i što gledam bilo kakvu vrstu dokumentaraca, ili neka sportska sranja umesto nekog novog upiši prazno ime aktuelnog režisera. A možda je i najgore kad gledam sportski dokumentarac, e tad su napadi najgori. E pa dragi ljudi, ja sam gledao dokumentarac o fudbalskom klubu Swansea i bilo mi je baš super tako da – poduvajte ga! Priča je smeštena u ovaj industrijski Velški grad i govori o njihovom fudbalskom klubu koji je za deset godina od propasti došao do Premijer lige. Cela poenta tima, pa i samog filma, jeste da su oni people’s club, odnosno da uprava i navijači zajedno donose odluke. Ne bukvalno, ali da će se retko desiti, da određeni navijač neće podržati neku ideju uprave. Tako možemo da vidimo da je ceo grad patio, kad je bivši kapiten i trener Roberto Martinez odlazio u Vigan, ili kako su svi bili iznenađeni kada je tamo neki levi Brendan Rodžers dolazio u klub. Ovaj drugi, za neupućene, će ih odvesti kasnije u Premijer ligu i stići do klupe Liverpoola. Od 2011. kada je FC Swansea prešao u najviši rang engleske lige, nema ljudi koji nisu simpatisali ovaj klub. Tako da, nema potrebe ni za hejtovanjem ovog filma. Ako vam to nije dovoljno, uvek možete da zamislite šta bi se desilo da se posle raspada SCG zajednice, da je neki crnogorski klub ostao da se takmiči sa srpskim, i da se danas bori za mesto u Kupu UEFA, zajedno sa Vojvodinom i Čukaričkim. Tipa Zeta, ili Dečić.
Autori: Radomir Zvoncek, MimiKraljMamba, Moma_Ludilo
COMMENTS