Gledali, a nismo platili – recenzije filmova

X-Men: Apokalipsa

Drago mi je da sam ja postao lik sa Tegle koji ide na filmove o superherojima, iako nikad nisam pročitao nijedan strip o njima. Rin Tin Tina ne računam. Elem, još jedan deo najpoznatije franšize superheroja na svetu je stigao i odmah da vam kažem nije nešto, ali treba pogledati. Evo i objašnjenja. Previše se otišlo u to da „svi imamo osećanja“. Gde su oni divni dani kada je superheroj samo spasavao ljude i nije brinuo o tome da li mu se riba jebe sa drugim likom. U skoro 150 ukupnih, dobijamo 120 minuta upravo toga. Svaki lik, svaki X-men, ima svoj lični problem i mi treba da saosećamo sa njim. Neću bre! Dajte da gledamo kako Storm kvari meteorolozima posao. Ili Džin sjebava pola planete jer je u PMS-u. Sve ostalo o tome kako se osećaju, pošto su drugačiji, ne treba da gledamo u blokbasteru od 234 miliona dolara, već u nekom niskobudžetnom filmu na Sandensu. Takođe, možda sam mator konj, pa imam problem sa novim mladim glumcima. Sve ja to razumem, ne može baba da glumi superheroja jer je prestara za holivudski standard, ali sa druge strane, nađite im dostojne zamene. Dženifer Lorens možda jeste kul da popije pivo ispred trafike, ali ne može nikad biti riba poput Rebeke Romijn, pa sve i da ima bolje efekte. A tek poređenje Sofi Tarner sa Famke Jansen. Pa nije realno, jednostavno Famke tu vlada situacijom, dok Sofi izgleda kao da je izašla iz filma Džuno. Sa muške strane, jedino je slabiji momenat Džejms Mekavoj – Patrik Stjuart, dok je Magneto na nivou. Ostali realno nisu toliko ni bitni dokle god je tu Hju Džekmen. E da, ajslabiji deo filma je definitivno Oskar Ajzak koji glumi boga, ali realno maska je na nivou maskenbala u KST-u. I to bez vređanja maskenbala.

Gledati sa nekim ko ima više od 25 godina i ne zna mlađu generaciju glumaca.

Hjustone, imamo problem?

Ova rečenica je uvek imala neku tešku konotaciju, bilo da ste NASA svemirski program, ili lik po imenu Hjuston, koji je zaboravio na godišnjicu braka. Ova rečenica je ime novog slovenačkog/srskog/američkog/kog već dokumentarnog filma. Kao i kod svakog dokumentarca, već u trejleru dobijete neki spojler, jer kako bi inače pogledali neki dokumentarac, osim da ne impresionirate studentkinje. SPOJLER ALERT U ovom dobijamo fiktivnu/realnu priču o tome kako je Tito prodao Amerima svemirski program koji nije radio i to je naknadno dovelo do raspada Jugoslavije. Film odlično kombinuje igrane segmente, sa intervjuima i dokumentarnim snimcima, tako da nijednog trenutka niste sigurni šta je apsolutna istina. Naravno, pošto su Slovenci glavni producenti, morao je da se pojavi Slavoj Žižek, bos, koji nam govori da nas film laže, ali da ujedno želimo da verujemo u njega. I još neku priču o Deda mrazu koja nam ne govori ništa novo, ali jednostavno moramo da ga slušamo zbog frfljanja. Dobro i pametan je. Suštinski, film neće doneti pomirenje između četnika i partizana, ali sa druge strane doneće nam nove rasprave na nivou “Tito je bio car/Tito je uništio sve ovde”.

Gledati sa nekim ko može da se iskulira. Stvarno da se iskulira od komentara na teorije zavere.

Autor: Shakraf

Triple 9

Kada biste pitali vlasnike pokojnih video klubova koji su najgledaniji filmski žanrovi, verovatno bi vam rekli – komedije sa Džimom Kerijem, dobri trileri i filmovi sa pljačkanjem banaka. Triple 9 bi se sigurno dosta iznajmljivao iz lokalne videoteke, jer je novi film Džona Hilkota upravo o ekipi koja je rešila da izbaci iz sefova banaka velike dragocenosti. Situacija je zabavnija jer su pljačkaši prljavi panduri i bivši vojnički operativci. Chiwetel Ejiofor koji će zbog svog neizgovorljivog imena zauvek biti “onaj što je bio rob 12 godina”, predvodi all star ekipu koja mora da ukrade neke stvari i preda to mater familiasu ruske mafije Kejt Vinslet. Stvari naravno krenu naopako, moraju da obave još jednu akciju, neke ljude gube, neki su narkomani, pojavljuje se Kejsi Aflek kao mladi pandur željan dokazivanja, koji će se potruditi da im pokvari planove i ako ni ne sluti šta ga čeka. Triple 9 je inače šifra kojom panduri komuniciraju kada neki njihov kolega biva upucan, tako da naslućujete u kom se pravcu sve odvija. Ovo je trebalo da bude filmski hit u kom su fanovi serija Walking Dead i Breaking Bad mogli da vide svoje ljubimce Normana Reedusa i Aarona Paula, ali su se oni utopili u previše likova i retko ko se izdvaja, sem Kejt Vinslet sa užasim akcentom i Vudija Harelsona, koji na autopilotu igra pandura alkosa kakvog je do sada igrao X puta.
Ako tražite akciju, onda preporuka za ovaj film. Ne ističe se po nečemu velikom i biće jako brzo zaboravljen, ali tih dva sata vam neće biti dosadno. Ako ste fanovi brutalnijih filmova, ne dajte da vas reklame o ovome kao nečemu prebrutalnom prevare. Sem par scena pucanja i jurenja okolo, nećete naići na neki groundbreaking stuff.

Gledati sa bivšim vlasnikom video kluba, on će vam onda preporučiti neki bolji film sa pljačkanjem banke.

Autor: Miloš Dašić

I am Wrath

Kad smo kod video klubova, evo jednog naslova koji vapi za kockastom kutijom i kao pravi pripadnik svoje vrste, oscilira između lucidnih ideja i potpunog amaterizma. Jedna od boljih uvodnih špica koju sam video u poslednje vreme nam donosi montažu rastućeg nasilja nekom gradu u Amerikama, sa istovremenim izjavama političara, kako kriminal zapravo opada. Prava atmosfera za Death Wish postavku, u šta će se film i pretvoriti kad muž krene da se sveti dilerima i ostalom šljamu zbog ubistva žene. Ekipa je kao skupljena sa random omota kaseta s kraja devedesetih – Travolta u svom standardnom poznom glumačkom maniru gde se trudi da ima bar malo više emocija od prosečne bukve, Rebecca De Mornay u kratkom, ali “i dalje sam riba za sve Skarlet ovog sveta” izdanju, a tu je i gomila “onaj iz one serije” likova. Osim od posmrtne želje, “pozajmljuje” se dosta i od John Wicka, a za sladokusce imate malo i Belmondovog Profesionalca. Koliko god da vam sve ovo ne zvuči obećavajuće, možete relativno pristojno da ubijete vreme. Kao utakmica fudbalera veterana – nije baš najlepše za oko, ali vam je drago što ih sve vidite na jednom mestu i lepo će se popiti posle.

Gledati sa bilo kim osim sa onim likovima što popisuju dilere po Lazarevcu, da ne dobiju čudne ideje.

Autor: Radomir Zvoncek