Black Mass
Ima ona priča kad su Dastin Hofman i Lorens Olivije snimali Maratonca i da bi se spremio za scenu, Hofman je polazio da istrči nekoliko kilometara, a ser Lorens mu ga je šmekerski zavukao sa pitanjem – a zašto to prosto ne odglumiš? Metod gluma je tako godinama počela da se obezvređuje, jer svaka šuša i puša, misleći da je u tome poenta, nastavlja da za svaku ulogu nabacuje 50 kila, ili ih isto tako odbacuje. Tako i naš omiljeni Džoni Dep, nastavlja da pravi nakazu od sebe, iako to bukvano više niko od njega ni ne traži. Sem Tim Bartona normalno. Mafijaški film sa Džoni Depom, mogao je da bude jedan od onih za subotnje popodne, koje pogledate na pola otvorenog oka i kažete sebi u bradu – pa ovo nije loš film, da ga Džoni nije upropastio time što je naravno morao da bude ćelav i da nosi plava sočiva. Ok, neko će reći, ali on glumi stvarnog lika i trudio se da bude fizički verodostajan, ali je osećaj ipak too much, kad znamo da smo u poslednjih dvadesetak godina retko videli lepo Depovo lice, a uglavnom gledali Vili Vonke i ostale Barton nusproizvode. Priča kao priča funcioniše lepo, ali je i dalje klasična. Da bi istrebio jednu mafiju, FBI se povezuje sa drugom i tako kreće saradnja iz koje niko neće izaći čistih ruku, ali ni potpuno zadovoljan. Ako rešimo da oprostimo Džoniju masku (ja neću, a vi kako hoćete) onda možemo da kažemo da je imao solidnu ulogu, sa par nekih mamojebačkih scena. Joel Edgerton ga u stopu prati, kao ljigavi agent koji je veza sa irskom mafijom, jer jbg, svi su oni odrastali zajedno i nisu baš toliko loši, barem ne kao jebeni žabari. Pored njih, dobri su i Jesse Plemons, poznat po ulogama u Breaking Badu, Fargu i memu Met Dejmon propo, kao i Rory Cochran, ali on je poznat samo hard core fanovima Richarda Linklatera. Problem je kad imate ovakav film, pa natrpate milion poznatih glumaca, a onda imate dosta neiskorišćenih talenata poput Kevin Bacona, Adam Scotta ili Benedict Camperbamperbaumberbacha. Ja samo znam da sledeći Depov film u kom igra sa milion kila šminke i maske bojkotujem, pa zabole me koliko je dobar.
Gledati sa ljudima koji su upisivali u leksikon da im je Džoni Dep omiljeni glumac, a onda ući u raspravi sa njima i ubediti ih da je Bred Pit bolji.
Autor: MimiKraljMamba
The Green Inferno
Ima tih ljudi koji se ponašaju kao da žele da ih mrzite i kao da vas namerno provociraju, ne bi li videli koliko možete da izdržite, a da im ne razbijete facu. Eli Roth je definitivno jedan od takvih, a njegov omaž kanibalskom hororu, to sigurno potvrđuje. Snimljen pre dve godine, dugo je bio na producentskom ledu, pa se pojavio nedavno, posle novosnimljenog Knock, Knock koji smo već imali prilike da rastežemo na ovom sajtu. Tamo je bar bilo neke minijaturne golotinje i Kianu Rivsa koji u jednom trenutku ode u ful Nikolas Kejdž mod. Ovde pratimo nekolicinu bogatih belih idiota aktivista, koji kao hoće da promene svet, a u stvari su obični majmuni. Pomenute kreature odluče da spasavaju neko pleme u Amazonu, jer zla kompanija hoće da im poruši selo. Nešto kao Avatar bez alien porna. Ovo pati i od moderne boljke među modernim horordžijama, da im se u filmu, u ime uvoda, ništa ne dešava po 50 minuta. Posle nekih preglupih poteza, krenu ka kući, ali im padne avion, pa krenu da ih kolju i jedu ti isti domoroci koje su spasili. Rot je očigledno hteo da nam prenese koliko mrzi mlade privilegovane liberale, kao i da progresu nema zasutavljanja po svaku cenu, jer nas tamo negde iza čekaju divljaci koji će da nas pojedu. Osim što mu je ideja kretenska i rasistička, TGI čak nema ni štrokavost nekih starih sličnih filmova, a ni potpunu eksplicitnost novijih. Mada ima dosta kadrova, gde pleme priprema naše junake za klopu ili radi neke svakodnevne poslove. Nešto kao Jovan Memedović sa kanibalima. Sve u svemu ovo je jedan potpuno ksenofobičan film, što mnogo više udara na želudac, nego hororične scene u njemu. Možda ceo film ima dva, tri zabavna momenta, ali to nije ni blizu dovoljno da popravi ceo utisak.
Gledati sa nekim ko koristi nisam rasista, ali, posle ovoga će da shvati. da je baš glupo da bude taj lik.
Autor: RadomirZvoncek
Snupi i Čarli Braun: film o Klinjama
Originalni naziv ovog filma je Peanuts, ali jasno je da niko ne bi išao da gleda Kikirikije, pa je evidetno moralo da bude pojašnjeno o čemu se radi. Nikad nisam razumeo ljude koji se lože na Snupija i Čarli Brauna, ali izgleda da sam tačno ta generacija koju nikad nije zakačila ta basic animacija. Potvrda toga da potpadam toj promašenoj (?) generaciji je da je ovo prvi animirani film o dvojici drugara posle 35 godina. Čarls Šulc je ostavio ne baš tako gotivnog sina i unuka, pošto su oni kreatori ovog filma i odlučili su da prikažu lice devojčice u koju je Čarli Braun zaljubljen. Iako ta devojčica, sada baka postoji + nije da imam neki ozbiljan stav prema ovom animiranom filmu baš nije kul da tako sjebeš ćaleta, odnosno dedu. Upravo je želja Čarli Brauna da impresionira tu devojčica glavna priča ovog filma. Pomenuta animacija je identična onoj iz osamdesetih (možda i ranijih godina) samo ispeglana. U novinarskom žargonu postoji skraćenica TLJP (topla ljudska priča), a ovaj film je baš to. Jedini problem može da bude animacija, koja je previše jednostavna. Ili smo mi samo previše navikli na neke Cartoon network radove.
Gledati sa nekim ko je spreman da pusti suzu.
Most špijuna
Postavka Spilberg – braća Koen – Henks može da vas navede na dva razmišljanja – holivudski blokbaster ili Jevreji kontrolišu filmsku industriju. Ovaj četverac stoji iz novog filma baziranog na životu Džejmsa B. Donovana, advokata koji je bio zadužen za razmenu špijuna sa Rusima tokom Hladnog rata. Film prati njegov prvi slučaj i odlazak u Berlin gde je trebalo da odradi ceo pregovor. Ukoliko ste prozapadno orijentisani videćete kako su SAD tada bili mnogo bolji u svemu od Rusa, ukoliko ste proistočno orijentisani videćete još jedan film koji propagira kako su SAD tada bili mnogo bolji u svemu od Rusa. Ukoliko vas samo zanima film, dobićete dobru zabavu koja na trenutke deluje pomalo predugačka. Pošto sam sreo filmskog kritičara Milana Vlajčića nakon filma kako priča kolegi o Mostu špijuna, pokušaću da prenesem njegovu kritiku pre nego što je on objavi negde. Parafraziram “Sve su to tad bila ista govna. I Ameri i Rusi”.
Gledati sa nekim ko se ne loži na teorije zavere.
Autor: Shakraf
COMMENTS