Straight Outta Compton
Znate onaj moment kad klinci devedeset deseto godište čekaju svaku reprizu Dosijea o klanovima ili dokumentarce o Legiji, a onda izađu na ulicu da pucaju iz pištolja na kapisle. E pa, sličan osećaj sam I ja imao posle ovog filma – da pucam iz pištolja na kapisle i da turiram bez amortizera sa belim stojadinom. Za nas koji se ne ložimo na Fast and Furious, ovo je verovatno najložačkiji film godine. I najbolji rokenrol film godine. Film o NWA, tj. o Dr Dre-u, Ice Cube-u, Easy E-u, i onoj drugoj dvojici kojima nije baš posvećeno puno vremena, tako da kapiram su se već bunili kako nije verodostojno prikazana njihova priča. Pratimo pomenutu trojicu od ulica Comptona i momenata kad Dre i Cube skontavaju da funkcionišu kao Mijat i Šuker u Realu, do upliva kinte zbog koje se Easy E bogati, a ostali cupkaju u mestu. Naravno, belci su najveći negativci, koji su tu da se obogate na našim junošama, ili da ih zlostavljaju ako su u uniformi. Paul Giamatti ponovo ove godine glumi menadžera koji iskorišćava talenat muzičara. Priča naravno prati i šta je ko radio nakon što je Ice Cube odjebao NWA, tako da imamo i blic pojavljivanja Snup Doga i Tupaka. Naravno, tu je i Suge Knight, bivši telohranitelj promovisan u muzičkog mogula, koji će kasnije biti povezan sa celom frkom oko Tupaka i Bigija. Iako je film na početku delovao kao da će postati Ice Cube The Movie, podjednako je vreme posvećeno i drugoj dvojici likova. Dr Dre je možda i najveći pobednik, kao lik koji je na fer i korektan način isplivao iz celog tog podzemlja i postao legalan biznismen i kul muzičar. Easy E je najtragičniji lik, koji je mnogo hteo, mnogo uradio, ali i mnogo propao. Jbg, ako ne znate kako je završio Easy E, guglujte, ili gledajte film. Na kraju, jedina zamerka, kao i za mnoge filmove pre – braćo mora li dva i po sata? Mislim znam ja da su karte u bioskopima sad preskupe i da je rezon daj kad već ideš da snimamo nešto od tri sata, al’ mnogo je, padne glava u nekom momentu, a film je loženje.
Gledati sa ortacima pred izlazak, posle možete da zamišljate da ste crnci. Fuck the police!
Dope
Nikad nešto nisam voleo porniće sa crncima, valjda nisam mogao da emotivno investiram u priču. Tako nekako je i sa coming of age crnačkim filmovima. Ali eto, danas pogledao dva i oba mi se svidela. Dope nije klasičan boys from the hood film. Govori o momcima i devojci, koje nije baš lako svrstati u neku fioku. Da, idu u školu u Inglvudu, ali lože se na TV on The Radio i sviraju u pank bendu. Dobro, oni to zovu pank, a liče na one rane NERD-ove stvari (Farel naravno radio saundtrek, koji je BTW odličan). Pritom, glavni diler iz kraja nije neki zajebani gangster kome treba prodati dušu, već ASAP Rocky, koji je realno mica. A i glavna femme fatale, na koju se lože i Rocky i glavni lik, je Zoe Kravitz. Elem, naše troje junaka iz benda provode svoje poslednje dane srednje škole, žele da upišu koledže, iako je to za njih skoro pa nemoguće zbog sirotinjskog backgrounda, a kako to obično biva ulica preti da ih uzme pod svoje. Da ne spojlujem dalje, gledajte ovaj Straight Outta Amarcord, koji negde izgleda kao da je mladi Spajk Li otišao na časove filma kod Džon Hjuza. Kad smo već kod Spajka, izgleda da su ljudi koji su odrastali na njegovim filmovima već toliko matori da imaju decu koja upisuju koledž, s obzirom da se svi u filmu zovu kao da su rođeni u Kinšasi ili Lagosu. U filmu imamo i veliki shout out Wire-u, tj. njegovoj antiheroini Snup, jer bubnjarka benda, iako izgleda kao dečak, je gej androgena devojčica.
Gledati, sa ortacima pred izlazak, posle možete da zamišljate da ste crnci, ali pametni crnci koji čitaju knjige. Fuck the police! But with feelings!
Autor: MimiKraljMamba
The Final Girls
Danas svi znaju da igraju fudbal i svi vole horore. Bilo da ih gledaju, bilo da ih snimaju. Dosta autora, koji nisu izvorno došli iz tog žanra, pokušavaju da daju svoje viđenje stvari, pa tako, pored neizbežnih rimejka, dobijamo i raznorazne prerade, omaže i spoofove. Novi pokušaj poigravanja sa stereotipima žanra donosi i ovaj film, gde junaci bukvalno ulaze u jeftin horor iz ’80-ih (preslikani Petak 13.) i pokušavaju da prežive dok ne istekne odjavna špica, kada bi sve trebalo da se vrati u normalu. Jedne pored drugih možete da vidite standardne likove iz slešera, ali se oni 2015. razlikuju od svojih početnih oblika – sportista nije retard i proučava mitologiju, naivne devojke nisu i nevine, a drolja koja prva gine, ipak ima zlatno srce. Kada snimaju ovakve meta radove, reditelji često umeju da zaborave na sve ostalo, ali TFG to uspešno prevazilazi, pa i pored toga što je “pametan”, proizvodi užasnu količinu zabave – što smeha, što krvi i crevaca. Kao šlag na tortu imamo i emotivnu stranu priče, jer je jedna od glumica iz starog filma, rahmetli majka glavna junakinje. Sve u svemu, sat i po odlične zabave, koja može da prija i onima koji nisu pasionirani ljubitelji matorih treš horora.
Gledati sa nekim ko nema ništa protiv Bette Davis Eyes od Kim Karnes, jer se u filmu čuje jedno 70 puta.
The Visit
Dešava se često da nešto novo što se pojavi prvo donese boljitak, a zatim počne previše da se koristi – na kraju upropasti sve. Što se tiče horora to su poslednjih godina dve stvari – found footage filmovi i M. Night Shyamalan. Desilo se nešto strašno i ovo su sačuvani snimci pisalo je prvo 1980. na početku Cannibal Hollocausta, ali je postalo mega popularno tek krajem XX veka, sa Vešticom iz Blera. Horor se tad snažno zakucao na komercijalnim listama, ali je sve otišlo gde ne treba, kad je svako mislio da će da zaradi pare samo ako bojlerom snimi kako se nešto pomera u mraku. Kad se takvog principa dohvati reditelj, nekada najveća filmska nada, a danas najveći predmet sprdnje, prirodno je da očekujete katastrofu. A to se nekim čudom nije desilo i čak smo dobili odličan film, koji uspeva da od, već predosadnog, FF koncepta, napravi nešto sveže. Sestra i brat (svako čudan na svoj način) odlaze na selo u posetu babi i dedi, koje nikada nisu videli, pošto im je majka sa 19 godina, pobegla od kuće pod nerazjašnjenim okolnostima. Mala odluči da sve to pretvori u dokumentarni film, pa otud opravdanje zašto sve snima. Tamo naravno počnu da se dešavaju neobične i jezive stvari, pa klinci pokušavaju da prežive i dokuče o čemu se tačno radi. Za razliku od ostalih filmova ovog tipa, nećete gledati praznu sobu sat i deset minuta, dok se ne deši nešto “strašno”, jer skerovi ovde počinju prilično rano. Za razliku od većine Šamalanovih filmova, ovde se niko ne ponaša kao imbecil, likovi znaju šta rade, sve to ima duha I prošarano je zajebanim crnim humorom. Aluzije na bajke, naročito Ivicu i Maricu, naravno ne mogu da škode. Iznenađenje godine!
Gledati isključivo bez dece, jer mogu da shvate da kad god počnete čudno da se ponašate imaju pravo da vas zatuku u glavu.
Knock Knock
Knock knock vicevi su jedan od najgorih tipova humora. U našem jeziku bi bili u rangu Kaži osam fazona. A najgore je kad takav vic, krene da vam priča neko ko je ubeđen da je duhovit, ali je najdalje moguće od toga, pa umesto da makar traje kratko, produži se sto puta više nego što bi trebalo. Eli Roth, reditelj ovoga očigledno ne zna da priča vicece, jer je jedino što je smešno u vezi sa ovim filmom, to što se na bugarskom zove Чук чук. Radnja je klasična Velika frka situacija – dve ribe po kiši zakucaju Kijanu Rivsu na vrata, on ih naravno pusti, naravno opali, a onda one reše da ga malo maltretiraju zato što je rešio da ih otera iz kuće pre nego što mu se porodica vrati s puta. Za razliku od Čedomorca, Kijanu Rivs je ovde baš loše odigrao. I kao lik i kao glumac. Od John Wicka smo se ponadali da je konačno prestao da bude tužni Kijanu i da će malo da se vrati na staze Matrixa, ali ništa od toga. Ne da neće da se vrati, nego je očigledno rešio da postane novi Nikolas Cage. A pravilo se zna – never go full retard and full Cage. Knock Knock u stvari nije ništa – nije strašan, nije napet, nema neku pamet, a nema ni neke specijalne golotinje, koja bar ovakav film može da izvuče. Eli Rothu bi bilo bolje da se vrati hektolittima lažne krvi i kilometrima prosutih creva jer mu ove suptilnije psiho varijante baš i ne idu. Doduše možemo odavde nešto i da naučimo – ne stavljajte đoku u ludo i uvek se izlogujte sa Fejsbuka kad izlazite iz prostorije.
Gledati sa bilo kim osim sa ženom/devoikom, jer vam više nikad neće poverovati šta radite kad ostanete sami. Jer ovaj svet je prepun riba u paru, koje jedva čekaju da počne da pada kiša, da bi došle da se jebu sa vama.
Autor: RadomirZvoncek
COMMENTS