Aloha
Za ovih stotinjak godina koliko imam tviter, mnoge ljude sam upoznao preko njega, a neke mogu čak nazvati i prijateljima. Jedan od njih je svakako Kameron Krou.
Veliki sam fan gospodina Kroua i svaki njegov loš film gotivim više nego 70 odsto recentne produkcije. Tako da mi jako teško pada ovo što moram da saopštim – Sada si pao najniže Kamerone, jer si u celoj ovoj ideji o bivšem vojniku/avijatičaru/jebemliga šta je već, koji dolazi na Havaje da završi posao, a usput sreće ljubav svog života, zaboravio da snimiš film. Kao kod Džeri Megvajera, koji doživi prosvetljenje u pola noći i dobije ideju kako treba poslovati, tako i ova priča deluje kao prosvetljenje dobijeno u tri ujutru, posle flaše nekog pića i Nil Jangovog pretposlednjeg albuma. S tim što je Džeriju uspelo, a ovo je jednostavno trebalo da se shift deletuje odmah izjutra. A moglo je biti potpuno drugačije – odlična glumačka postava (Bredli Kuper deluje kao lik koji je celog života čekao ulogu u Kameronovom filmu), Ema Stoun nasleđuje tu manic pixie dream girl priču iz prošlih filmova, Bil Marej i Alek Boldvin u sporednim ulogama, Havaji i njihova mitologija, kao ceo podzaplet. I opet nije kliknulo. Kritika je film već odavno sa’ranila, mada je više ostao prenaduvani skandal, kako to da mlađahna Stoun može da glumi četvrt-Azijatkinju. Ako ništa, ostaće dve velike scene, za montažu na nekim nagradama, kada Kameron bude primao nagradu za životno delo kao Frenk Kapra XXI veka. Scena u kojoj Bil Marej i Ema Stoun đuskaju uz Hall & Oates i scena u kojoj Kuper i Krasinski razgovaraju bez reči. Ništa, Kamerone, uozbilji se – sad ova nova serija što je spremaš za Showtime mora baš da pokida. Ponestaje mi argumenata za tvoju odbranu.
Gledati sa mnom, pošto kapiram da ću samo ja moći kroz ovo da prođem drugi put, samo sačekajte par meseci, da zaboravim da sam ga gledao.
Gledati sa devojkom koja se baš loži na Madsa, čisto da joj sjebeš koncepciju loženja.
Autor: MimiKraljMamba
As the Gods Will
Na IMDb stranici japanskog reditelja Takashi Miikea, pod stavkom directed stoji 98 naslova. Toliko je bar za sada, što ne znači da već sutra ne može da se promeni, jer to čovek koji je svojevremeno za godinu dana, izbacio šest ful dugometražnih ozbiljnih bioskopskih filmova. Poznat svim zaljubljenicima u počivši serijal Art televizije Šok koridor, Miike je vremenom postao žanr za sebe – kao što imamo vudialenovski i radošbajićevski stil, tako nas svake godine očekuju bar po dva-tri mikeovska ostvarenja. Sve to uprkos činjenici, da su mu filmovi uglavnom poptuno različiti i da je često jedino što ih spaja – ogromna količina gorea i crnji-od-crnog humor. Nekada omiljeni reditelj horor fanova, sve češće pravi izlete u dečje filmove (kako ih Japanci zamišljaju), a malo zajebanije ideje promoviše kroz nešto što anglosaksonci zovu Young Adult žanr, iliti na čistom srpskom – filmovi za pičke koje vole Twilight i Hunger Games. Na ovaj poslednji, As the Gods Will najviše i liči, što ne čudi jer je HG, samo razvodnjena verzija superiornijeg japanskog hita sa početka 2000-tih Battle Royale. Kao i većina japanskih filmova i ovaj je neprepričljiv, ali recimo da grupa srednjoškolaca mora da prođe kroz različite dečje igre, samo što gubitnik ne dobije zajebavanje, nego mu eksplodira glava, ili ga zgnječi najveća lutka Babuška. Ako ste ikada zamislili serijal Saw, kao crtać na Cartoon Networku, onda je ovo pravi film za vas.
Gledati sa decom koju bejbisitujete, biće mirni do punoletstva.
War Pigs
Nekada smo imali video kasete, a sada imamo VOD striming (za one sa jeftinijim ulaznicama – video on demand, ili u domaćoj varijanti – plati, pa klati), koji je u stanju da prihvati sve one jeftine filmove, koji bioskopima neće prići ni na kilometar, a teško i da će neko da se iscima da ih objavi na DVD-ju. Inglorious Bastards i Fury su vratili Drugi svetski rat u modu, pa je proteklih godina snimljena gomila niskobudžetnih akcijaša, u kojima radnja može da se svede na pobij što više Nemaca (i ovde ne mislim na History Channel, gde to možete da gledate, svaki dan, po celi dan). Pošto svoju dozu antifašističke bore dobijamo kroz redovne reprize Otpisanih, na ove strance malo obraćamo pažnju, ali je War Pigs uleteo u radar, zbog (khm) interesantne glumačke postave. Ako se neko zapitao – da, Dolf Lundgren ima karijeru i van Expendablesa. Klasična priča o samoubilačkoj misiji, sa sat vremena treninga i međosubnog vojničkog podjebavanja, pa pola sata akcije, nijeni toliko loša, koliko može da na prvi pogled deluje. Bata Živojinović, Dolfovom Borisu Dvorniku, ovde je nekadašnji pevač proto-boj benda Bros, od koga, niko ne zna zašto, producenti deceniju i po pokušavaju da naprave akcionog heroja. Tu je i Miki Rurk, čiji je lik preživeo nagaznu minu (odlična podela, jer Miki tako izgleda i bez šminke), a jedini je problem što možete da ga propustite, ako trepnete u pogrešnom trenutku. Pogledajte, ako volite ratnu tematiku i baš ne možete da sačekate da Prva ovo pusti u nekom ponoćnom terminu.
Gledati sa onima koji u Neretvi i dalje navijaju za partizane.
Autor: RadomirZvoncek
COMMENTS