Pre neki dan, tačnije 15.oktobra, navršilo se 20 godina od prvog prikazivanja serije Dream Team, mnogo poznatije kao serije o imaginarnom fudbalskom klubu Harčester Junajted. Pre 20 godina je krenula špica za ovu seriju i prvi put se čulo ono – OOOoooOOooooOOOooOOOOoooo…
Serija je originalno pratila mali engleski klub, iz imaginarnog grada Harčestera, i njegove igrače, kao i omladince koji sanjaju da jednog dana debituju za prvi tim. Rađena je u produkciji britanskog kanala Sky, stoga je imala jednu bitnu prednost u odnosu na ostale serije i filmove sa fudbalskom tematikom. Naime, na kraju svake epizode, mogli smo da gledamo pravu snimljenu fudbalsku utakmicu, a digitalnim umećem nekih tamo montažera ili čega već, dobili smo naš voljeni ljubičasti tim iz Harčestera kako igra sa engleskim timovima poput Mančestera, Arsenala, Liverpula, Čelzija i ostalih. Međutim, kako je vreme prolazilo, serija je postajala više sapunica, a manje program gde 11 igrača pokušava da ubaci loptu u veliki pravougaonik. Dakle, pre Žena fudbalera i Ljubavi u zaleđu, imali smo Dream Team, kao pravu pravcatu fudbalsku sapunicu.
I pored svega, voleo sam ovu seriju. Ona me je naterala da čak pošaljem mejl prvi put u životu jednoj našoj televiziji, ne bih li saznao da li će prikazivati nove epizode. Kasnije sam ipak sve pogledao na netu. Za 10 godina prikazivanja, Harčester je imao neke veoma zapažene rezultate, poput osvajanja FA. Kupa, dobrih kampanja u Ligi Šampiona, i Kupu UEFA, i na kraju osvajanja Premijer lige. Zbog svog sapunjara momenta, serija je ubila nekoliko kontigenata fudbalskih timova, iako je pružala najlakši način da se ’’ubije’’ lik, a to je fudbalski transfer. Kako bismo odali počast timu Harčester Junajteda, poznatim i kao Zmajevi, odlučili smo da obeležimo dvadesetogodišnjicu naše omiljene fudbalske serije, prikazom najbolje jedanaestorke za 10 sezona. Što se tiče formacije, pratićemo današnje trendove, pa ćemo i mi da opičimo jednu 3-4-3 varijantu.
Golman:
Vivian Jaws Wright
Talentovani golman koji je, kao i mnogi pripadnici stare škole engleskog fudbala, imao problema sa živcima. Pre Harčestera igrao za Notingem i Midlzbro. U ovom drugom klubu je odgrizao nos suparničkom igraču i zbog toga je umalo prerano završio karijeru. Zbog golmanske krize, Harčester mu je pružio šansu i branio je za ovaj klub dve sezone. U drugoj sezoni, pošto je klub izborio plasman u Ligu Šampiona, iako su prebačeni u niži rang engleskog fudbala zbog nameštanja utakmica, dobio je priliku da bude, kao i mnogi njegovi prethodnici, igrač-menadžer. Posle pobede u plejofu za povratak u Premijer Ligu, ceo autobus sa igračima je eksplodirao, a njegovo telo nije nađeno i stoga se smatra nestalim.
Odbrana:
Leon Richards
Ponikao u Arsenalovoj omladinskoj školi. Zbog vanfudbalskih problema, kao i neuspešnosti da finansijski podržava svoju devojku i sina, skoro je prestao da se bavi fudbalom. Vrbovao ga je u omladinski pogon Harčestera legendarni Frenk Pečam. Zbog svog velikog talenta, vrlo brzo je debitovao za prvi tim kluba iz Midlendsa. Posle utakmice u Amsterdamu protiv velikog Ajaksa, njegov klub se plasirao u sledeću fazu Kupa UEFA. Nažalost, privatni avion, u kojem su se nalazili on, njegova dva saigrača, fudbalski agent, kao i novopečena verenica, se srušio. Leon je imao samo 18 godina. Glumac koji je tumačio Leona je jedan od retkih koji je glumio u manje uspešnoj fudbalskoj sapunici Žene fudbalera.
Didier Baptiste
Francuski reprezentativac koji je bio jedan od ključnih figura u osvajanju Svetskog Prvenstva 1998, dolazi u Harčester u potrazi za novim izazovom i da bi se ujedinio sa bivšim trenerom i saigračem iz Monaka, Rej Vajatom i Luis Amorom Rodrigezom. Pred kraj sezone postaje nesrećan i pokušava da namesti ispadanje kluba iz najvišeg ranga, zajedno sa Prašantom Datanijem, koji bi u tim uslovima lakše kupio klub. Naredne sezone, novinari saznaju da se krišom nalazio sa ovim kontraverznim biznismenom i zbog toga laže da je bio sa njim u intimnoj gej vezi da bi se optužbe odbacile. Kasnije odlazi u Olimpik iz Marseja.
John Black
Iskusni defanzivac dolazi na nagovor tadašnjeg trenera Ijana Koutsa, ne bi li po poslednji put pokušao da osvoji FA Kup. Kao kapiten ekipe, to mu uspeva pobedom u finalu protiv Mančester Junajteda. Međutim, njegov život biva tragično okončan snajperskim hicem, koji je bio upućen centarforu i treneru ekipe, Luis Amoru Rodrigezu, koji je, između ostalog, bio i švaler žene predsednika kluba, a ovaj je, jelte, hteo da ubije čoveka koji mu taslači ženu.
Sredina:
Danny Rawsthorne
Jedan od najtalentovanijih produkata čuvene Harčesterove škole. Sa 18 je već bio prvotimac, a sa 20 već reprezentativac Republike Irske. Za Irsku je zaigrao jer nije dobio garancije od tadašnjeg selektora Sven Gorana Eriksona, da će biti u timu za Svetsko Prvenstvo 2002. Njegov evro-gol u poslednjoj utakmici sezone 2000/2001, doneo je dugo očekivani plasman u kvalifikacije za Ligu Šampiona. Pošto su ispali iz kvalifikacija u narednoj sezoni, nastavili su da imaju odličnu kampanju u Kupu UEFA i došli su do finala, gde ih je čekao italijanski velikan Milan. Pošto se autobus koji je putovao na finale slupao, mlađani Deni je bio jedan od onih koji su nastradali u toj saobraćajnoj nesreći. Imao je samo 20 godina.
Stevie Shaw
Igrač koji je u mladosti poređen sa Roj Kinom i pravi lider na terenu. Doveden iz Aston Vile, na insistiranje novog menadžera, prepotentnog i arogantnog Alana Rotmana. Igrom slučaja, Rotman na početku svog mandata već dobija nepristojnu ponudu iz Milana da postane novi trener i sa sobom je hteo da povede svog novog kapitena. Pošto se sve to izjalovi, Rotman odlazi, a Šo nastavlja da bude kapiten ekipe koja dolazi do finala Kupa UEFA gde je, ironično, trebalo da igraju baš sa Milanom. Nažalost, Stivi nije nikada dočekao utakmicu jer se autobus sa igračima slupao na putu do finala.
Marcel Sabatier
Izvinjavamo se malopre pomenutom Baptistu, ali ovaj igrač je definitivno ostavio najveći trag u klubu, barem ako pričamo o igračima koji su došli iz Francuske. Sjajan centralni vezista. Ćavi i Iniesta, pre Ćavija i Inieste. Dugogodišnji vezista PSG-a, dolazi u Englesku na nagovor bivšeg trenera Patrika Dojla. Dobija kapitensku traku i kada je najviše trebalo, davao je 110% na terenu. U jednoj utakmici je čak stao i na gol, i doneo bod svom timu. Međutim, jedne tmurne noći biva greškom otrovan i završava svoj život prerano. Redakcija našeg sajta, specijalizovana za ovaj tim, i dalje ne može da preboli gubitak, ovog igrača, kapitena, zavodnika, legende.
Ryan Naysmith
Za one koji su mislili da je ovaj igrač došao u klub zato što je bio sin tadašnjeg igrača i člana stručnog štaba, grdno su se prevarili. Već u prvim danima, pokazao je kakav je talenat. Dugo Harčester nije imao takvo levo krilo, a ubrzo je usledio i poziv u reprezentaciju. Povrede su ga sprečile da ode sa nacionalnim timom na Evropsko Prvenstvo 2004, ali je dve godine kasnije zaigrao za engleski tim u Nemačkoj i time postao prvi Harčesterov reprezentativac posle 20 godina. Njegov mandat u Harčesteru je obeležio takođe mnoge emotivne veze sa zaposlenima, ćerkama saigrača i ženama saigrača. Izbegao smrt nekoliko puta. Karijeru posle Harčestera nastavio u Viljarealu.
Napad:
Luis Amor Rodriguez
Iskusni centarfor Monaka, Betisa i argentinske reprezentacije. Pravi pravcati bonvivan, došao u Englesku na deadline day 1998. Do kraja sezone, zbog svog iskustva, postaje igrač-menadžer i između ostalog, emotivno investira u ženu predsednika kluba. Krajem svoje prve sezone osvaja FA Cup. Naredne sezone ulaže u tim kako bi imali dobru sezonu u Kupu UEFA, ali zbog gomile povreda, kao i avionske nesreće u kojoj je stradalo nekoliko prvotimaca, klub se borio za opstanak. Poslednji gol Rodrigeza donosi opstanak u Premijer Ligi, nakon čega trijumfalno odlazi u Boka Juniors.
Luke Davenport
Možda i najveće ime koje je igralo za Zmajeve. Došao 2003. iz Barselone za 40 miliona funti, što je tada bio britanski rekord u transferima. Odmah je krenuo da postiže golove i nastavio je svoju formu iz Barselone i Mančester Junajteda. Međutim misteriozna povreda ga je sklonila sa terena na par meseci. Kasnije se ispostavilo da ima bolest, koja bi se otprilike opisala nešto kao nasledno slepilo. Pred kraj sezone se vraća i pomaže ekipi ka njenom pohodu ka plasmanu za Ligu Šampiona. Iako je bio egocentrična zvezda, Devenport je obavljao razne uloge na terenu pa se i tako u jednom od odlučujućih mečeva protiv Čelzija vratio u odbranu da čuva Džona Terija. U duelu sa njim se povredio i pošto je operisan, izgubio je oko. Time se njegova plodna karijera završila.
Karl Fletcher
Ono što je Teri za Čelzi, Toti za Romu, Saša Ilić za Partizan, ili Dejan Osmanović za Hajduk Kulu, to je Karl Flečer za Harčester. Čovek, mit, legenda. Većinu karijere je proveo u ovom timu. Produkt omladinske škole. Sa 261 golom najbolji je strelac u istoriji kluba. Veliki zavodnik, egocentrik, i plejboj. Ipak, ljubav prema klubu je uvek bila najveća. U dva navrata odlazio je iz ekipe, u Majorku i Saudijsku Arabiju. Međutim, uvek se vraćao kući gde mu je mesto. Poginuo je u tuči sa tadašnjim trenerom Don Barkerom. Bez sumnje, najveći igrač koji je ikada nosio ljubičasti dres.
Ukoliko smo nekog zaboravili, evo vam za kraj jedna kompilacija mnogobrojnih ljudi koji su umrli u ovoj seriji. Nek im je laka zemlja.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS