Lepo je kada iznova evoluiraš, ali da li je Paul McCartney to uradio bez imalo griže savesti u vezi sa ko-autorstvom pesme Four Five Seconds sa Kanye Westom i Rihannom? Preciznije, stihom I’m about to spaz (Postaću mentol u slobodnom prevodu).
Na prvo slušanje, Four Five Seconds zvuči kao idealna numera sa soundtracka nekog novog Tarantinovog rimejka vesterna, u glavi mi je slika Christopha Waltza kako čisti pištolj na nekoj pensilvanijskoj farmi sa čačkalicom u ustima, dok Samuel L. Jackson u pozadini popravlja razvaljen futer od vrata štale.
Dakle, Macca i idejno napušta Beatlese, pridružuje se Kanyeovoj ekipi i napraviće novi album Westu, a apologeta u njemu možda ispljune nazive pesama poput This is too loud ili I regret all of this.
Ovakve saradnje nisu ništa novo i odnos prema njima je samo stvar senzibiliteta. Sagledavanjem šire slike dobija se odgovor na pitanje – Zašto su deca 2000-ih radije osnivala rep-grupe nego bendove? Stvar je prosta, niko nikada nije gledao koncerte Wu Tang Clana ili Beastie Boysa na Exitu i pomislio Hej, ovo bi bilo mnogo bolje da su i oni pre nego što su postali poznati vukli sa sobom pretešku bubnjarsku opremu i dvanaest pojačala. Niko!
Rolling Stones su prvi od najvećih koji su imali problem oko kristalisanja odluke benda da li će ikada ikome biti featuring. Opšte poznato je da je Mick Jagger oduvek imao soft spot za rep i da je hteo da bude član neke ekipe, bar na jednoj pesmi, dok je Keith hteo da ostanu samo svoji. Možda je Mick mislio da će tako nešto biti chart-bomba. Neslaganje oko izdavanja autobiografije Keitha Richardsa, koja predstavlja nesvesno upisivanje svih “kamenčića” Kitu u leksikon, je bio okidač letnje pozajmice Jaggera Damienu Marleyu i njegovoj supergrupi Superheavy. Singl Miracle Worker je bio sasvim pristojan, zvučao kao mnogo sofisticiraniji pobednik Evrovizije, a Stonesi su se zvanično pomirili singlom Doom And Gloom godinu kasnije.
Pioniri rep-rokenrol saradnje su bend koji sam prvi put čuo na soundtracku za EA NBA 2000 i bend čija se pesma Dream On može čuti kada gledaš bilo koji holivudski blokbaster. Aerosmith i Run DMC su 1986. snimili spot za Walk This Way sa zapletom oko kakofonije, što me automatski podsetilo na pirotski Dom Vojske ranih 2000-ih gde su u salama jedna pored druge, svoje materijale uvežbavali pirotski reperi i metalci. Walk This Way je dobio status crossovera koji zaslužuje svoju poziciju na bilo kojoj sportskoj simulaciji i ujedno je član barem deset različitih tematskih plejlisti VH1 kanala. Možda i više, posle desete sam prestao da brojim.
Saradnja njujorškog rep tria u Adidas patikama i benda ćaleta Liv Tyler je morala ući u punoletstvo kako bi se dogodio neki malo zapaženiji featuring repa i rokenrola. Pre 11 godina Linkin Park i Jay Z predstavili tuce mash-upova na legendarnom Collision Course koncertu u Njujorku. Ako je Princu Williamu i Kate Middleton bilo lepo u gostima kod Jaya, Collision Course je dokaz da se Linkin Park odlično proveo, bez stegnutog kraljevskog protokola. Jay i LP su se konačno oslobodili sami sa sobom i poručili svetu da u suštini treba eksperimentisati, ali ne Darko-Miličić-postaje-kikbokser eksperimentisati.
Posle svega navedenog, McCartney sa Kanye Westom ne izgleda obećavajuće, ali treba dati tome prostora. Puno prostora. Kao slonu-sa-dijarejom prostora. Za sada, jedina dobra strana ove saradnje je ta što Ringo Starr verovatno čuči kraj telefona, čekajući Paulov poziv za neki featuring na novom Kanyeovom albumu.
Kada se podvuče crta, Four Five Seconds predstavlja razmenu stihova Kanye Westa i Rihanne o borbi preživljavanja radne nedelje upakovana u trzanje akustare bivšeg basiste Beatlesa, što svakog slušaoca ovlašćuje na kreiranje potencijalnih saradnji legendi rokenrola i MC bogova. Evo par pikova:
1. Bruce Dickinson (Iron Maiden) ft. Jay Z
Ono što je zajedničko ovoj dvojici je to što su, tehnički, obojica James Franco. I Dickinson i Jay su kao i Franco, bar jednom postavili sebi pitanje “Zašto da ne probam da budem sve?”. Tako je Dickinson, pored toga što je lako frontmenovao umesto Pola Di Anna, u CV dodao titule mačevaoca, pilota, pisca i apsolutnog cara. S druge strane, Jay Z je američki Miligram, jer je svima na svetu zbudžio po album, a saradnja s Dickinsonom bi bio svojevrstan overload kuloće.
2. Dave Grohl (Foo Fighters) ft. Drake
Aksiom je da su Alice In Chains bili ubedljivo najbolji bend iz Sijetla, ali Nirvana je dala svetu Dave Grohla, pa se 20 godina posle Cobainove smrti svi iznova pitaju da li je moguće da je bivši bubnjar Nirvane ovoliko talentovan? Kockice u ovoj eventualnoj saradnji su se složile ovako: a) I Drake i Dave važe za dobre momke u svojim branšama iako imaju sva opravdanja za kurčevitost; b) Drake je veliki navijač Toronto Raptorsa, a Seattle iz kog je Grohl nema svoj tim pa ne može doći do iracionalne svađe zbog sporta; c) Pretender – Foo Fightersa i bilo koja pesma Drakea će te naterati da razmišljaš o bivšoj devojci, čak iako nikad nisi imao devojku.
3. Axl Rose (Guns N’ Roses) ft. Dr. Dre
Video sam Axla 2012. na Exitu i činilo mi se tada da su svi bili zabrinutiji oko toga zašto su tokeni za alkohol značajnije skuplji nego prošle godine, nego za krvnu sliku frontmena najopasnijeg benda kako su GnR etiketirani kasnih 80-ih. Ipak savršenu trosatnu svirku tog jula na Petrovaradinu bi uveličao samo još hologram Slasha, zabave radi. Slash Hudson je gostovao Fergie iz Black Eyed Peas na pesmi Beautiful Dangerous, a Axlu bi u pomoć pri bekstvu od statusa pretencioznosti mogao da uskoči drugi najzajebaniji lik iz najzajebanije rep grupe na svetu. Poznato je da Dr. Dre pravi najbolje bitove na svetu posle Gorana Bregovića, a i Axl i Dre su iz Los Angelesa, pa su univerzalni badass zaštitni znak i geografski benefit, dovoljan razlog za ovaj featuring.
4. Rage Against The Machine feat. Public Enemy
RATM predstavlja reanimaciju obične bele majice sa likom Ernesta Che Guevare u kvartet, koji je neko naučio da svira instrumente uz tekstove o socijalnoj pravdi, slobodi i jednakosti. Public Enemy predstavlja isto, samo što je umesto oživljavanja obične bele majice, oživeo duks sa kapuljačom, pa bi jedan suptilni EP o tome kako svet funkconiše bio pogodak. Čekajući RATM na Exitu, maštajmo o ovoj saradnji.
5. Gogol Bordello feat. Wu Tang Clan
Wu Tang Clan nije nešto s čim bi smeli da se zajebavamo, a metež koji na sceni prave njih sedmorica može da isprati samo još veći metež koji može doneti Gogol Bordello u ulozi istočnoevropskog Bloc Partya. Impresija Wu Tanga šurikenima, katanama i drugim samurajskim aksesoarima bi instrument kofe sa vatrom koji Gogol koristi bi bio pravi scenski pogodak, pa bi tako dobili i jedan muzički Cirque Du Soleil.
Autor: StariSmrad
COMMENTS
ne mogu da ukačim da li je tegla satiričan sajt.
sve i da jeste, ovaj tekst je teško smeće. vau.