Domaći filmovi strave i užasa

Kako stara narodna kaže Noć veštica kuca na vratima, pijani daidža po vratima povraća. Iz godine u godinu, hajp je sve veći i kod nas oko ovog zapadnjačkog praznika, koji su Ameri uspeli da nam tutnu sa ostalim tekovinama svoje civilzacije kao što su rokenrol, burgeri i kupanje više od jednog puta nedeljno. Čuo sam da čak postoje i krajevi u Beogradu gde klinci zaista idu u Trick-or-Treat, koji se u serijama i filmovima obično prevodi kao maškare (nikad nisam saznao zašto). Naravno, ljudima ovde je to još jedan od razloga da odu na žurku za vikend i prepiju, s tim što će ovde biti uparađeni u kostime, koji će izgledati očajno kad u pet ujutru na Zelenjaku hvataju prve jutarnje. Međutim, ima i onaj ceo momenat gde vam za Noć Veštica preporučuju da ostanete kod kuće i napravite maraton horor filmova (ne znam, tako barem pišu svi ovi svetski portali koje pratim, ako lažu mene, ja lažem vas). Sad, mi bismo mogli da vam preporučimo listu popularnih horora, ali realno, izlaze vam na usta svi, a i B92 je reprizirao Fredi Krugera poslednjih godinu dana, skoro pa kao Hari Potera. Možemo da vam preporučimo listu domaćih horora, ali realno je da ste gledali Leptiricu i ostala četiri koje imamo. Tako da, pripremite se za najstrašniju i najcrnju listu koju smo ikad sastavili za vas, talog taloga – dobrodošli na prave filmove strave i užasa domaćeg filma (ovo kad čitate zamislite onaj creepy transilvanijski buahahaha smeh).

Đavolja Varoš

Iako iza ovakvog naslova može da se sakrije srpska verzija filma The Descent, gde grupicu devojaka po pećinama istočne Srbije jure kojekakve Zverke i Karakondžule, šipak dragi čitaoci. Ovo je arty farty bulažnjenje sina Gorana Pakaljevića, u kom ima dovoljno strave i užasa da ne pogledate nijedan domaći film neko vreme. Imamo sve – devojčice koje pričaju preko skajpa sa odraslim muškarcima, a pritom nemaju para da treniraju tenis, ali zato tenis gledaju dva pijana kretena, umesto da čuvaju bebu koja pada na glavu, a i majka te bebe je bila zauzeta u tom momentu, jer je pušila nekim krimosima na brodu koji bivaju ubiveni (bez tone dinamita). A da, ima i lik koji jebe kurve, nadajući se da će da će da zapati neku boleštinu koju bi preneo svojoj devojci koja ga vara. Posle gledanja Đavolje varoši, prosto poželite da ste akter gorepomenutog izmišljenog filma u pećinama istočne Srbije i da vas pojede nešto.

Mala

Ako je ikoga ikada zanimalo, kako izgleda kad neko filmuje nekoliko rendom članaka iz crne hronike, to verovatno izgleda ovako. Nije potreban serijski ubica sa maskom kao u Vrisku ili Halloweenu, dovoljno je da se svi poznanici, prijatelji i komšije pobiju između sebe. Međutim, Mala je bitnija kao jedan od kamena temeljaca žanra i odeljka novijeg srpskog filma strave i užasa – Silovanje Mirjane Joković. Ovde je tada mlađahna Mira najavila šta sve čeka i nju i srpsku kinematogradiju u narednim godinama. Sigurno bi vam više prijalo da gledate Majkl Majersa kako vitla nožem pred Džejmi Li Kertis, nego Danila Lazovića kako stenje preko jedva punoletne Jokovićke. Pre bih želeo da me prepolove vrata od garaže kao u Vrisku, nego da ikada ponovo pogledam ovaj film.

Klip

Ok, svesni smo da Klip možda i ne pripada ovoj listi (loših) filmova, jer ipak ima neke svoje kvalitete i poentu. Ali ovo je fantastičan horor, koji možete prikazati roditeljima ženskog deteta, koje ulazi u pubertet. Kao i većina uspešnih horora, priča leži u nekom realnom strahu, kog filmadžije oblikuju u pravi užas. Tako se dobija Fredi Kruger koji sa svojim noktima-noževima izleće iz snova, ili Marlona Brutala sa veštačkim kurcem, koji se sprema da analno defloriše vašu maloletnu kćer. Posle ovog filma, teško da ćeš slaviti Novu Godinu sa društvom kod Kaće na gajbi. Sediš devojčice kući i celu noć je na programu Grandovo narodno veselje. Ne vadi te ni emitovanje Lajanja na zvezde, kao nekakvog protivotrova za tvoje roditelje.

Život je lep

Stari obrazac svakog horor filma – transportno sredstvo ti staje u nekoj nedođiji, skoro pa nikakva civilizacija oko tebe, a onda dođu urođenici da te maltretiraju. S tim što u nekom pristojnom horor filmu, dođu neki kanibali mutanti kao u The Hills Have Eyes. U našim filmovima strave dođe Dragan Nikolić bez brkova (već horor sam po sebi) sa bandom šabana, da maltretira čestit narod u kafani. Da stvar bude još gora, posle se pojave i neke komunjare i Bata Živojinović i ispeku pauna. I Sonja Savić skiči ceo film užasnu pesmu, a onda je i siluju na kraju, kako to već mora biti u domaćem filmu. Bolje bi prošla i ona, a i mi sa onim kanibalima sa brda.

Dnevnik uvreda/Mehanizam

Ova dva filma treba gledati back to back. Zašto, pitate se vi. Pa pored toga što su oba užasna na toliko načina, da vam se želudac okreće brzinom onog kotura u kom hrčak trči, spaja ih još nekoliko sitnica. Oba se završavaju pod sličnim okolnostima za omiljeni majka-ćerka tandem domaćeg filma Vera Čukić – Ivana Mihić. U Dnevniku uvreda, Veru Čukić jebu sankcije, glad i nemaština i na kraju se smrzne na ulici dok prodaje neke figurice. U Mehanizmu Ivanu Mihić jebe Nikola Kojo, tuče je i maltretira, da bi na kraju i ona preminula na snegu, u nekoj kaljavoj vojvođanskoj pripizdini. Pritom je oba naslova pisao Gordan Mihić, muž jedne, a otac druge heroine. E sad. zamislite da Dejvid Linč uzme i premontira ova dva filma u jedan i dobili smo veći trip nego Mullholand Drive. Kojo može da bude ona žena klošar sa dredovima iza dajnera.

Sulude godine

Za kraj valja pogledati horor komediju, pod parolom nije sve tako crno. Osim što kod nas jeste. Mogli biste da pogledate neki Bad Taste, ili sličan rad onog debelog što je posle pravio filmove o patuljcima koji nose prstenje. Mada je još bolje da okušate sreću sa iskonskim lošim ukusom, pretposlednjom Žikinom dinastijom. Kao i gomila horora pre, i ovaj je smešten u bolnicu za mentalno obolele, koje nadzire još gore osoblje. S tim što je ovde sve okrenuto na humor, pa imamo medicinsku sestru nimfomanku, pandure pedere, ludaka koji visi na plafonu, lika koji prdi ceo film. Kažem vam, humor je, ali opet je sve toliko užasno, da poželite da izbacite TV kroz prozor sa dvanaestog sprata, i da odete negde u tri lepe, gledate proplanke i polja i slušate žubor potoka. Jebem ti baš Noć Veštica!

Autor: MimiKraljMamba