“To ti je osamdesetih slušalo sedam narkomana iz Niša.”
Pod snažnim uticajem benda Joy Division, za koji sam dobio malo bolji uvod od pomenutog, oličen u filmovima 24 hour party people i Control, sredinom osamdesetih je u Nišu oformljen bend Dobri Isak. Trideset godina kasnije, Mimi je prvom rečenicom ovog teksta interpretirao svoju predstavu ambijenta alternativnog Niša, koji je bio pod značajnim uticajem novog talasa i panka.
Rok istorija, tragična sama po sebi zbog overdoza, kancera, rušenja aviona i loše koncertne pirotehnike, 18. maja 1980. dobila je još jednu “recku”, jer je tog jutra Ian Curtis, frontmen benda Joy Division, izvršio samoubistvo u svojoj kuhinji, slušajući album The Idiot Iggy Popa. Hladna klaustrofobija na solo debiju Iggy Popa je nešto za šta je Curtis imao simpatije, pa njegova otuđenost na albumu Unknown Pleasures deluje vrlo blisko slušaocima, a upakovana u producentsko majstorstvo Martina Hanneta, udarce u bubnjeve Stephena Morrisa i objedinjeni puls gitara Petera Hooka i Bernarda Sumnera, predstavlja čulno savršenstvo od albuma. Iz ove perspektive, čini se da je Ian Curtis jedna od istorijskih replika Selindžerovog najpoznatijeg heroja Holdena Caulfielda, ergo, prirodna reakcija na sve što je prethodilo njegovom kraju, pa i sam kraj mora izazvati konvencionalnu empatiju. Spekulativni uticaj vokala Joy Divisiona nalazi se na LP-ju Boy benda U2, tačnije na singlu A Day Without Me, koji je navodno inspirisan Curtisovom smrću. Uticaj za koji smo sigurni, došao je do Las Vegasa u radionicu benda The Killers, koji su obradu Shadowplay snimili za potrebe filma Control 2007. godine, a kasnije je i izvodili na koncertnoj promociji albuma Sam’s Town. Jedan od potcenjenih omaža Joy Divisionu dolazi iz Niša.
Bend Dobri Isak je 1986. godine stvorio domaći pandan albumu Unknown Pleasures pod nazivom Mi plačemo iza tamnih naočara, a ja sam u jednoj audio-vizuelnoj materijalizaciji throwbackthursday hashtaga, posetio mini-koncert na kom su lokalni izvođači svirali svoje obrade Isaka, i to baš u četvrtak uveče, 28. januara. Ono što je fascinantno u vezi sa Dobrim Isakom u januaru 2016. je značajna količina dobre volje koja struji ka dvojcu koji je sada u svojim petim decenijama života sa poslovima van muzike i porodicama. U nevinijoj verziji eks-džanki atmosfere vidjene u filmu Munje, gde Cvijanović, Trifunović, Milivojević i Manžuka upadaju na kućnu žurku, na koncertnoj promociji ploče Mi plačemo iza tamnih naočara svedočio sam jakoj snazi volje i pozitivne energije za pogledom u nostalgični retrovizor alternativnog Niša ka sredini osamdesetih. Podsećanju tome kako je bilo, pomogli su bendovi POD, Figurative Theatre, Language.Sex.Violence i Paydo Komma.
Prvi osmeh kome nisam mogao da se oduprem, izazvao je vokal i gitara Isaka Predrag Cvetičanin, koji je sada kao uglađeni i uvaženi profesor sociologije na Filozofskom Fakultetu u Nišu, morao da izgovori reči “Paydo Komma” pri najavi line-upa. Ono sto je u četvrtak povezalo POD, Figurative Theathre i Language.Sex.Violence je izvedba pesme Ona se igra nožem, obrade B strane albuma i ostalih ličnih favorita Isaka. Pevac POD-a (inače, klon Iva Siva iz splitskog rep kolektiva Dječaci) je Isakovu adaptaciju She’s lost control Joy Divisiona, odneo na za nijansu viši nivo dark wave-a pevajuci o devojci koja se igra nožem u formi neurotičnog horora, do čega je doveo iskrivljeni prst sudbine. Za pevaca Language.Sex.Violence sam dobio informaciju od moje drugarice Mie, da je predvodio niški tribute band Joy Divisiona i to dve sekunde pre nego da njegove drhtave ruke od igranja u stilu Iana Curtisa obuhvate mikrofon, kada bi njegovi lakirani nokti mogli da sugerišu takvu pretpostavku. Ian Curtis ima svoju reinkarnaciju, ili manje senzacionalno, svoju najbolju moguću kopiju stacioniranu u Nišu.
Njihova izvedba Ona se igra nožem je obuhvatila i mali art performans: Devojka je sa povezom na očima izašla na binu i ljuštila jabuku u blizini vudu lutke, što je celu situaciju učinilo najuverljivijom mogućom. Za naslovnu numeru sa albuma i najveći hit, čekali smo do samog kraja, kada je Paydo Komma (moja lična interpretacija je da su oni, instrumentalno, niški Linkin Park), zajedno sa Goranom Bregovićem i Zdravkom Čolićem alternativnog Niša osamdesetih (dvojcem Dobri Isak), izvela ovaj hit koji je pandan Love will tear us apart. Manje goth, a više slatka, ranjiva i izgubljena od ostalih, pesma je zajedno sa brojnom niškom publikom, verno i originalno izvedena i pretvorena u deo bukvara alternativne domaće muzike. Na premijeri Star Wars: The Force Awakens u decembru, objektivno sam očekivao pregršt kostimiranih fanova u Stormtroopere, Leje, Anakine, Soloe i Skajvokere, a razočaravajuće dobio samo dva Stormtroopera. Na promociji ploče Dobrog Isaka dobio sam dvadesetak pedesetogodišnjaka koji su se vratili u svoj autfit i imidz od pre 30 godina i učinili četvrtak veče solidnim u svim svojim aspektima, iako to, potcenjivački, nisam očekivao. Kao ni to da je Dobri Isak solidan odgovor bendu Joy Division.
Autor: StariSmrad
COMMENTS