Kako sam došao do ove ideje, nemam pojma. Ajde neka ima veze sa gledanjem gomile Diznijevih crtaća i velikom količinom piva, ali to sada nije bitno. Sigurno ste pogledali naslov i bili u fazonu – šta ovaj sere?! Ali stvari nisu tako crno bele! Ok, ako uporedimo fizički izgled sadašnjeg predsednika Amerike i glavnog lika iz crtanog filma iz 1992, naravno da nećemo doći do neke sličnosti. Aladin je lepuškasti siromašni momak sa ulica Agrabe, kojeg je usralo da pronađe duha iz lampe koji ispunjava želje, a Tramp je biznismen, sa nekim čudom na glavi umesto frizure, oduvek je bio bogat, i ako moramo da ga uporedimo sa nekim likom iz Diznijevih filmova, to bi verovatno bila Ursula iz Male sirene. Takođe, Aladin nikad nije hteo da napravi zid kojim bi po onoj staroj narodnoj vratio Kineze u Japan, ali ostali njegovi poduhvati, bukvalno copy-paste Tramp. Ne verujete mi? Pogledajte i sami!
Okruženje
Ako ste ikada pogledali kakvim ljudima je Tramp okružen, dolazimo do zaključka da su to uglavnom ljudi koji bi se najbolje opisali kao yes men i enablers. To je jedna skupina ljudi (majmuna i duhova?) koji će mu ispuniti svaku želju i ljudi preko kojih prelazi kao preko nekog tepiha ili ćilima.
Tuđa moć
Aladin je kao neki pozitivac u ovom crtanom filmu, ali njegove namere, mora se priznati, nisu najiskrenije. Koristi moć duha da stekne titulu princa i time postaje jedan od ključnih igrača na političkoj sceni Agrabe. E sad, ovde se može napraviti paralela sa 45. predsednikom SAD-a, gledajući da je on imao veliku pomoć na početku svoje karijere na tržištu nekretnina. Deo Trampove kampanje bili su podaci da je on milijardersko bogatstvo stekao sam, sa svojih deset prstiju. Međutim, on je svoju karijeru uspešnog poslovnog čoveka, počeo u očevoj kompaniji. Kada je rešio da se odmetne, dobio je pozajmicu od svog oca da bi pokrenuo svoj biznis, a mnogi budući biznis moguli, mora se priznati, nisu imali taj luksuz.
Rat sa ISIS-om
Budimo realni, Džafar nije baš pravoslavno ime. Stoga, Tramp i Aladin imaju zajedničkog neprijatelja, a to su muslimanski divljaci. Doduše, Džafar nekako izgleda kao mnogo ozbiljniji protivnik gledajući da ima moći da kontroliše vlast i može da se pretvori u zmiju od tri metra, a ISIS može da natera ljude da pevaju na masovnim skupovima Don’t Look Back in Anger od Oasisa.
Avangarda u odnosu na prethodne vladare
Radnja Aladina se dešava u nekom imaginarnom arapskom kraljevstvu, gde je većina populacija, jelte, arapsko. Međutim, da li ste primetili da je sultan suviše beo za glavnog u ovom sultanatu? Kroz običan narod, narodnu policiju, glavnog junaka, i Džafara, primećujemo da se ten naroda i sultana razlikuje. Pa čak i drugi član kraljevske porodice, sultanova ćerka Jasmin, više podseća na neku latino-američku lepoticu. Cela priča sa belim čovekom koji je na čelu svog kraljevstva, previše podseća na priču o američkim predsednicima. Ako izuzmemo, Trampovog prethodnika, svaki američki predsednik je bio beli čovek, koji je član političkog establišmenta u Vašingtonu. Još jedan od ključnih razloga zašto je Tramp pobedio je upravo što nije deo pomenutog establišmenta. Dobro, to, i zato što je Amerika i dalje prilično rasistička zemlja, ali to sad nije bitno. Sultanov naslednik je Aladin, netipični kandidat isto kao i Donald. Ko je još mogao da nasledi sultana? Njegova ćerka? Ma dajte molim vas, pa ona je žena!
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS