Tri stvari koje čekam najduže u životu su:
1. Koncert At the Drive-In
2. Titulu Arsenala
3. Half life 3
Konačno sam jednu rešio. Iako je At the Drive-In imao kratku epizodu i par nastupa 2012. u tom trenutku nisam mogao nikako da izdvojim pare za tu mini turneju. Ali Cedrik, Omar i ekipa su bili dobri i najavili prvo jedan koncert u SAD (za koji sam čak razmišljao da uzmem kredit), a onda ubrzo i turneju po Evropi. Veliki je Bajaga.
Budući da su karte za koncerte nestajale za dan, ideja našeg programera i mene je bila da kupimo za bilo gde, a odlična stvar je bila to što se poklopilo da to bude upravo u Beču. I tako smo pre tri meseca znali gde ćemo biti 5. aprila.
Naravno, stigao sam na dan koncerta i već u dva se našao sa pomenutim programerom i još nekom ekipom. Budući da je At the Drive-In bend koji je zahvatio generaciju 1981.-1985. nešto kao „Slatko od snova“, prosek godina osoba koji je išao na svirku je tačno 31,333.
Glavni grad Austrije je naravno odličan za pronalaženje kvalitetnog piva i ljudi koji su poreklom sa Balkana, pa smo tako seli u gotivni Bermuda Brau i maksimalno iskoristili happy hour. Posle toga se našli naravno sa ekipom iz Hrvatske, gde je palo prozivanje od toga „kako se Tesla krstio“ do „gde vam je Ivica Šurjak“.
Već oko 19h smo krenuli put Arene gde je bio zakazan koncert, a ispred već skupljeno par stotina ljudi. Postoji neka čudna pozitivna energija u vazduhu pred koncert koji čekaš toliko dugo. Svi smo imali taj blagi kretenski osmeh.
U salu ulazimo oko 20h, biramo da preskočimo kupovinu majica, ali i da se posvetimo predgrupi, za koju me čak sad mrzi da se iscimam i guglam ko je bio. U svakom slučaju neka riba, valjda, koja viče na publiku.
Sala je skroz puna oko 21h i primetno je da se taj prosek od 31,333 nije nimalo poremetio. Takođe je primetno da veliki deo publike čini BHS (Bosna, Hrvatska, Srbija) ekipa.
Koncert je kasnio nekih desetak minuta, ali kad nešto toliko dugo čekaš sve deluje previše. A onda spektakl.
Otvaraju sa Arcarsenal i već sve gori. Cela sala “gori” i skače uz njihovu kontrolisanu buku. Budući da smo bili skroz napred, zvuk nam nije bio najčistiji, ali to je žrtva na koju smo bili spremni.
Primetno je da su sada starija ekipa, ali energija koja ih vozi nije izgubljena. Cedrik sve vreme je skakao, rušio stvari, ulazio u kofer za pojačala. Sve ono što narodnjaci rade na svadbama, samo što je on to radio za džabe.
https://vine.co/v/iIdeAUg9I9H
Kad smo stigli na pola koncerta, krenuo je Cosmonaut i evidentno je da je trebalo da treniramo za ovaj koncert. Priče između pesama nema puno. Uglavnom to bude zahvalnica ili neka kratka dogodovština koja najavljuje sledeću pesmu. Prvi tonovi Napoleon Solo najavljuje horsko pevanje. Kreće vrištanje „This is forever“.
Nakon toga Cedrik pozdravlja publiku, najavljuje nove pesme i kreće ultimativni hit „One armed scissors“ gde publika deluje kao Persijska vojska koja je krenula u navalu u filmu „300“.
Kod ovakvih bendova, najbolja stvar je što nema bisa. Daju ti sve odmah, sve istresu iz sebe i na tebi je da uživaš u tome i kreneš kući. Tako smo i mi. Uzeli po pivo, svako je dao svoj utisak, još malo prozivke sa Hrvatima i krenuli kući. Kebab pre spavanja obavezno.
Autor: Shakraf
COMMENTS