Bajaga i Instruktori “U sali lom” – nešto kao recenzija

Čekali smo da nam se album malo slegne i evo šta smo odlučili da vam po tom pitanju kažemo. Naravno, sve je ovo samo priprema za neki veliki koncert, tipa Kalemegdana ili Ušća.

Verovatno već i vrapci na grani, a i oni iz pesme grupe Tap 011, znaju koliko volimo Bajagu (dobro, i Iinstruktore), da stalno idemo na njegove svirke, ne nužno samo u Beogradu, i da verovatno možemo da komuniciramo između sebe samo kroz njegove stihove. Zato se nekako očekuje da prokomentarišemo novi album koji je pred nama, jer Bajagin novi album je uvek praznik. Sad jbg, neki praznici su veseli, neki tužni, na nekima te čeka pečenje, a na nekima riba. Neke ljude je novi album možda iznenadio, najviše one koji su van tokova, mada i Bajaga je ponekad van svih tokova (jer ga zabole i ima svoj), pa je možda i njega iznenadio ovaj album.

Album ima devet pesama, plus bonus track koji smo već čuli na albumu benda Point Blank, ali smo se potajno nadali da će Bajaga da obradi pesmu Mala koji je ranije ove godine dao Čoli. Za producentskim kormilom je Saša Habić, prvi put posle Zmaja od (N)očaja, koji smo u nekim privatnim anketama proglasili za najmanje omiljen. Vidite kako ne koristimo termin najgori. Jedan od problema koji ima ovaj album je svakako i to što je došao posle ploče Daljina, dim i prašina, koji je u samom vrhu dosadašnjeg stvaralaštva Instruktora. Kako nadmašiti to? Iako trenutno više želimo  da od Bajage dobijemo neku springstinovsku ili dilanovsku autobiografiju (predlog naslova – Sa moje strane jastuka!), za sada moramo da se zadovoljimo novim albumom, pa da vidimo čega tu ima.

 

Savršen dan

Standardna brzalica, kakve uglavnom zaboravimo do sledećeg albuma. Urađena po klasičnom kalupu Instruktora, poletno, veselo, optimistično. Kalupi su bitna stvar, pa tako velikani prave pesme, glumci osvajaju oskare, a Real Ligu šampiona. Gudači su nekada prodavali ovakve pesme, pitanje je koliko to funkcioniše danas. Pesma za alternativnu omladinu što voli gitare i da joj se omiljena stvar nađe u reklami za sok ili Telenor. Bajaga u Telenor-pop vodama, zašto da ne.

 

U sali lom

Prava A1 pesma ovog albuma i prvi spot. Definitvno raste na više slušanja, pošto nas je u startu iznenadila varijanta gde Instruktori zvuče kao da se u nekom malom bajkerskom klubu susreću kantri i starogradski bend. Kantri očigledno zanima Bajagu, pa je možda ceo album trebalo ovako da zvuči. Doduše, priznajemo da bi to bilo previše hrabro čak i za Bajagu. Može da posluži kao soundtrack za neki novi Montevideo nastavak, tipa Montevideo To se dogodi il’ ne dogodi, ili Montevideo ‘ajde na ferku, jer se fino nastavlja na ono što je Manjifiko tamo radio. Pobednički stih je svakako “jedna će suza k’o meduza da opeče”. Slušaće se međ’ omladinom koja voli Vaya con Dios, Zaz, Nouvelle Vague i ostalu muziku koju možete da čujete u taksiju.

 

Bilo bi lako

Ovo je balada na koju će da puca kao koncertni favorit. Valjda je ovo svirao na onoj klupskoj svirci u SKC-u prošlog leta, što je više slušalo nas u Manježu, nego što je bilo ljudi unutra. Šta znam, možda nismo u tom raspoloženju, pa nas nešto nije čačnula ova stvar. Refren je kul, ali ovo nije baš Ako treba da je kraj. Uvek hrabar u rimovanjima, Bajaga ovde kreće sa “Da nije tako, Bilo bi lako”.

 

Može da te ubije grom

Iako počinje kao još jedna pesma koju je dao Čoli, Noć mi te duguje, ubrzo kreće rokačina, nastala pod vidljivim uticajem Nikole Vranjkovića. Veronautika se i te kako slušala, čak postoji i ta određena razočaranost prosečnog petoktobarca, koji shvata da se sve vrti u krug. Ali opet, Bajaga je na kraju ipak optimističan i kao i uvek spaja dve Srbije. Jedna od boljih na albumu, samo kad prestanete da se čudite nad stihom “može da te ubije grom, može da te ubije gram”. Novo je vreme, i klinci nemaju vremena da ‘vataju metafore tipa “kap po kap” i “nije votka rakija”.

 

Rekla si

Ako vam se ne sviđa ovaj album, ovo je jedna od onih pesama za koju ćete reći da je makar ok. Bajaga je sam, njegov tekst, muzika, glas, aranžman. Pesma za koncerte kad mora zaista da svira, a ne da tapše i ‘vata ritam, a ostatak benda može da iskulira tri minuta. Ostaje sam i u pesmi, mada nam nikada nisu bile jasne te (imaginarne?) žene koje ostave Bajagu, i to ga ostave u fazonu “evo sad ću da dođem, čekaj me tu”, i on jadan šta će, sedi i čeka.

 

Loše napisan dan

Ozbiljna pesma, jedna od boljih. Dobro napisan loše napisan dan, pre svega. Loknerove klavijature vode pesmu. Skontali smo da samo Bajagi možemo da oprostimo kad kaže da” vetar nosi me, niz keve Jevrosime”. Rođene majke bismo bacilli pod saobraćaj ulice Majke Jevrosime kad bi je tako nazvale. Zanimljiv osvrt na sušu u gradu i padanje dilera u stihu “znam da ništa nije belo, sa ove donjegradske strane”.

 

Severac

Postoji teorija (čuj postoji, mi je izmislili) da je Bajaga izgubio opkladu sa Žikom, pa je na novom albumu Instruktora morala da se nađe neka pesma Baba. Pošto je ovo bukvalno pesma Baba. I tekst, i rif, isve, sa Žikom na glavnom vokalu. Tu je i onaj uvek smešan Bajagin pokušaj trilera kad krene, pa ne ide, pa završi sa nečim svojim. Pesma koju ćemo gledati brzo da zaboravimo.

 

Nikad te više neću zvati

Jer Bajaga ne voli telefon. Možemo da ovu pesmu tumačimo kao ljubavnu, ali nama je bliža teorija da je ovo još jedna pesma razočaranog glasača DS-a i da je ovo pesma o Tadiću. Realno je da Bajaga neće stati Tadiću, ako mu ovaj izađe na put. Inače, vidi se da je neko u bendu slušao Muse, pošto su slična rešenja, što u ritmu, gitarama a boga mi i Loknerov solo liči. Naravno, pozdravljamo što se sluša jedan od boljih stadionskih bendova trenutka.

 

Noćima sanjam

A sada malo pesma sa stihovima Duška Kovačevića. Prvo nas je iznenadio bit, a onda sličnost muzike sa Thorn od Natali Imbrulje. Malo je poznato da je Duško Kovačević veliki fan Natali Imbrulje. Motivi kao što su “trešnja u cvetu”, “kuća na brdu”, “zavičaj” – pa ovo je trebalo da bude kantri, a ne da fura ovaj moderni pop aranžman. Mislim, moderan za 1995. Jeste da ima opisa zavičaja, ali ovaj Duškov tekst nije baš Radovan Treći. Naravno da ima i princa u pesmi, jer krunski savet. Verovatno najgora, uz one Babe od pre dve pesme. Duško Kovačević kao tekstopisac, može sa veterana poput Čole i Bajage, da pređe i na mlađe snage. Predlažemo Sars ili Ničim Izazvan.

 

Kad mesec prospe rekom srebra sjaj

Ovo je taj bonus track koji smo čuli pre već, evo ima godina. Kao špica za balkansku verziju serije True Detective, ili True Blood, koju radi Bjela. Ajde Momčilo ceo ovakav album da bude sledeći, znamo da možeš. Inače, ovo se našlo već na albumu grupe Point Blank, bluzera za koje su možda čuli i neki milenijalci. Mada je Crnke, vokal i gitarista benda na onom spisku od hiljadu koji je podržao naprednjake na gradskim izborima, tako da, ako je to tačno, neka ga duva. Možda najveći hit, ali opet veliko možda, jer ima bolji početni start od ostatka.

 

I šta reći za kraj? Imena svih pesama, kada se pročitaju redom, zvuče kao jedna dobra Bajagina pesma (probajte da pročitate, pa ćete videti). Ima ok, ima loših, ali najviše osrednjih pesama, a to uvek malo zaboli. Nije gori od Zmaja od (N)očaja, ali nije daleko od njega, tu je u kategoriji sa Šou počinje u ponoć. Možda je ipak bolje da se Habić i Bajaga ne druže više u ovom veku. I možda bi bilo bolje da albume izbacuje na svake dve, tri godine, a ne na šest, sedam, jer bi tada i očekivanja bila manja i ovakvi albumi bi bili prihvatljiviji. Ali nema veze, jedva čekamo veliki koncert, mogao bi Kališ, a ne Beer Fest, a kad zagudi neku od pesama koje ne volimo, možemo da stanemo u red za pivo. Bog zna da smo tamo redovni kad krene Moji su drugovi. Ali, u svakom slučaju, sve je ovo manje važno jer VELIKI JE BAJAGA.

Autori: Tegla.rs

Bajaga i Instruktori “U sali lom” – nešto kao recenzija

COMMENTS

WORDPRESS: 0