Nostalgija je vrlo zajebana stvar. Ume da te kupi na jako lukav i slatkorečiv način, kao kakav Džiboni. Ne uspeš racionalno da oceniš šta kupuješ i samo se prepustiš nekim setnim emocijama i onome što je nekad bilo. Onda se to prenosi tako usvojeno, s kolena na koleno, pa su nostalgiju spremni da osete i oni koji to nešto nisu ni proživeli. I onda dođeš do toga da voliš i uzdišeš setno za gomilom seronja i dušbegova.
Jednoj od najboljih serija svih vremena, sa verovatno nekim od najgorih ljudi ikada odglumljenih na TV-u – Grlom u jagode, želimo srećnih 40 godina! Odmah na početku da se ogradim – nije mi cilj da se useravam u lik i delo. Moram da kažem da ne znam da li mi ova serija ulazi u top 5 domaćih televizijskih uradaka, ali u top 10 je sigurno (nekada ćemo se pozabaviti i takvom top listom). Ono što mi je oduvek bilo interesantno je da smo (upravo zbog gore navedene nostalgije) bili spremni da oprostimo Ušketu, Goci, Čombetu, Mikiju i, najviše od svih, Bumbaru što su bili poprilična govna od ljudi. Ili je možda to tako oslikan taj adolescentski i post -adolescentski period u kom, kako se već kaže više puta u seriji, postaješ čovek. Možda su tada svi govna. Ne bih sad o tome, na faksu sam iz psihologije jedva sedam dobio. Da se zadržimo na našim junacima. Ono što možda najviše potkrepljuje moju teoriju o ovoj petorci kao lošim ljudima je film, tj. nastavak priče Jagode u grlu. Tu realno vidite kakve su to pijane zadrigle svinje postale kroz 20 godina, a svinje su morale nekad da budu prasići. Prasići su slatki i simpatični, neki ekscentrici i poznati glumci ih drže i za kućne ljubimce, ali prasići teže i da jedu i spavaju u svojim govnima.
Ipak, ako posmatramo ovu seriju kroz veliku televizijsku revoluciju koja nas je zadesila u 21. veku, onda možemo da povučemo jednu jako bitnu paralelu. U svim velikim, critically acclaimed serijama, glavni junaci od Tonija Soprana, preko Voltera Vajta, pa do Dona Drejepera su antiheroji. Možda ne pripada baš ovom društvu secikesa, ali Bane Bumbar je antiheroj. Mali zavidni debeljko koji nervira ceo svet svojim potezima, nikada ne zna šta hoće, još manje zna šta neće, i radi gomilu dečijih sranja, koja smo svi bili spremni da mu oprostimo jer zaboga, to je priča o tom nekom lepom romantičnom Beogradu ’60-ih. Možda i sa najuspešnijom melodijom ikada napravljenom za neki film ili seriju kod nas. A da ne pričamo o konceptu mockumentarija, koji je tek nekih tridesetak godina kasnije postao stvarno popularan, mada bi mogao polako i u penziju. Dok su se pre četiri decenije na američkim televizijama davale kojekakve Bonance, I Love Lucy i ostale štancovane nevine serijice, mi smo imali junaka kog smo voleli da mrzimo. Ali ga nismo mrzeli, jer nostalgija, moja loša navika. Ni drugari mu nisu bili ništa bolji, tako da smo ih rangirali od najmanjeg do najgoreg govneta. Pa da počnemo.
#5. Čombe (Boca Diklić)
Krećemo od Čombeta, jer on možda najmanje zaslužuje da bude na listi. Nije on govnar, više je štreber bezmudaš, taksista, šetač i veselin, s tim što eto – ispao je sisa kad je otkucao Baneta koji je pokušao da pobegne u beli svet (Moramo uspeti. – Naravno!). Za razliku od takvih likova iz stranih serija sa kojima možeš da se identifikuješ, poput Briana Krakowa (My So Called Life) ili Seta Koena (The O.C.), teško da se neko poistovećivao sa Čombetom. Ovo je prva uloga mladog, šiljastog i klempavog Boce Diklića kog će kletva da glumi ovakve morone, na svu sreću, pratiti ceo život. Kažem na svu sreću, jer je Diklić to uvek fantastično radio.
#4. Uške (Aleksandar Berček)
Kao i njegov drug na poziciji broj 5, Uške je bio štreber i Banetov najbolji drug. Toliko su bili dobri da mu se smuvao sa devojkom koju je posle oženio. Bane mu je vratio tako što je napravio dete toj istoj devojci. Berček je ovde igrao dečka koji obećava, pre dečka koji obećava, s tim što Ušketa nisu udarili veslom u glavu. Njega je pisarski život ćate koji ćuti svima i trudi se oko svih, a na kraju dobije šipak, dovelo do kreature i alkosa kog vidimo u Jagodama u grlu. S tim što Uške nikad i nije bio good guy iz iskrenih pobuda, već samo zato što to tako treba, i zato što su ga tako učili, a to onda nije to.
#3. Goca (Gordana Marić)
Ispod retro termina “naivna kao francuska sobarica” treba da stoji lik Goce, Banetove prve ljubavi i Ušketove žene. Sve kao odličan đak, čita Desanku Maksimović, a ovamo kamen spoticanja dva prijatelja. U srednjoj je zevala k’o mutava na Baneta, posle se smuvala sa Ušketom, da bi se s vremena na vreme kresnula sa Banetom. Uške je, kao svaki dobar dečko koji obećava, sve to prećutao, kao i dete koje je imala sa Banetom. Ispod Mire, trista vire. Mogao bih da prestanem sa narodnim izrekama i umotvorinama.
#2. Miki Rubiroza (Miki Manojlović)
Žao mi je što ne postoji adekvatan prevod za termin “douchebag” u srpskom jeziku, pošto bi to možda najbolje opisalo druga Rubirozu. Najpopularniji lik, na kog su svi bili ljubomorni, a i on je želeo da svi na njegu budu ljubomorni. Verovatno je bio sa svim Banetovim devojkama, čisto da pokaže da može. To verovatno dovodi do neke skrivene teorije o homoerotičnosti ove dvojice. Na podu montažne sobe je verovatno ostala scena u kojoj neka od silnih devojaka preko kojih je prešao u seriji, kaže kako ima mali ponos. U filmu ga vidimo kao uspešnog lika koji se vraća iz inostranstva, ali kome je trebalo kilo vina i sifon sode da pokaže ko je i odakle je. Ne znam samo da li je Miki Manojlović doneo svoj nadimak u seriju, ili je Predrag postao Miki zbog Rubiroze. Nije ni mnogo bitno.
#1. Bane Bumbar (Branko Cvejić)
Worst of them all! Deset epizoda smo gledali razmaženo prenemaganje ovog debeljka, i sve njegove pokušaje da bude strašan dasa i švaler. Uvek se trtio, sokolisao, odvajao ribe, kao postaće umetnik, te sportista, te avanturista, ali uvek bi se našao neki dramoser da mazne kajmak. Pritom su se uglavnom dobre ribe primale na njega, a on je uvek bio stravično nezadovoljan kao pubertetlija kome smetaju prve dlake ispod nosa. Imao je priliku da skine nevinost sa Nedom Arnerić, odjebao je jer mu se Bisera Veletanić dala bez cimanja. Oženio se drugaricom, iz sulude teorije da zida kuću od dimnjaka, tj. oni se ne vole, ali će se kasnije zavoleti, za razliku od drugih brakova. Epilog toga smo videli 20 godina kasnije u filmu, dok Žarko Laušević odbija da mu pojebe ženu u taksiju. Sve u svemu, grozan lik, koji je na kraju postao grozan čovek. Iz principa.
Utisci koji nisu na listi:
Nisu na listi jer nisu govna. Banetovi roditelji. Srce i duša cele priče. Banetova baka, predratna dama koje je oduvek želela najbolje za svog unuka. I Tale Surovi. Najveća uloga Josifa Tatića, koji je od zajebanog Stiv Mekvina sa početka serije postao na kraju prosečan i običan Jataganac.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS