Do sredine marta ove godine sam se povodom novih muzičkih izdanja osećao poput Pere Kojota, kada bilo koju od mnogobrojnih potera za Pticom Trkačicom završi na labavoj litici i ne sme da pogleda prizor ispod svojih stopala. 18. marta je izašao treći album Kendrick Lamara To Pimp A Butterfly, koji je, ispostaviće se, bio neophodan kao amajlija drugim izvođačima. Nešto slično kao što je rukometnom golmanu potrebno da uhvati nekoliko početnih protivničkih šuteva zbog samopouzdanja. Iza nas je sjajna godina. Svi su bili kul. Debitanti, sophomore albumi, povratnici, kao i izvođači koji su iz svojih bendova postali solo tebrice. Solo projekti. Iz nostalgije za pokojnim Radiom B92 i emisijom 25 na 33, Tegla je za vas izdvojila 33 albuma koji su na nas ostavili najjači utisak u godini u kojoj smo ispali u polu-finalu Evropskog Prvenstva u košarci od jebene Litvanije.
33) Ryan Adams – 1989
Taylor Swift se pored serije Sex and the City i animirane serije Powerpuff Girls nalazi na vrhu liste sadržaja koji stereotipno pripadaju lepšem polu, a muškarci ih obožavaju. Muškarci koji su se opirali magnetizmu Taylorinog poslednjeg albuma, više to ne rade, jer su čuli ovaj cover album Ryana Adamsa i sada žure da identifikuju svoj emotivni status sa nekom od strofa na 1989.
32) RATATAT – Magnifique
Verovatno trenutno najbolji hard rok bend na svetu, kome to još niko nije rekao, zvuči kao kada bi Jimmy Page svirao i u 2015. i to kombinovao sa muzičkom podlogom Super Maria.
31) Ghostface Killah/BADBADNOTGOOD – Sour Soul
Počevši od omaža filadelfijskog krosover rep benda The Roots Jay Dilli, albumom Dilla Joints iz 2010, postalo je evidentno da se reperi uopšte ne smaraju dok slušaju džez. Dennis Coles a.k.a. Ghostface Killah zvuči kao da zna u šta se upušta i da će treći glas Wu Tang Clana potpuno odgovarati instrumentalima ovog kanadskog orkestra.
30) Foals – What Went Down
Foals su sa What Went Down našli kompromis za pop ekstrem u koji su otišli pesmom My Number i balada ekstrem viđen u Spanish Sahara. Taj, matematički gledano, podskup skupova, čini Foals bendom koji bi mogao da počne da puni stadione i košarkaške arene, za čiji bih koncert rado izdvojio 20 evra.
29) Young Thug – Barter 6
Srpski producent Žartikal naveo je ovog repera iz Atlante kao nepresušnu trap inspiraciju. Preneseno na Đusa i Mimi Mercedez, čiji je Žartikal producent, idolopoklonstvo ka Young Thugu se vidi u njihovim tekstovima sa auto-kontradiktornostima. Slušajte Barter 6 kako biste znali šta da očekujete od Mimi Mercedez u 2016.
28) Jamie Woon – Making Time
Making Time je odgovor na pitanje šta bi se desilo kada bi Oliver Mandić snimio svoj drugi album na Abbey Roadu. Drago mi je da se opet čuje Woonov stoprocentni soul glas, sa štreberskim pristupom muzici i u, najpozitivnijem smislu te reči, reciklažom D’Angela.
27) Unknown Mortal Orchestra – Multi-Love
Žmurke koje UMO igra sa slušaocima upozoravaju da u svakom trenutku njihovog novog albuma možete propustiti genijalan muzički momenat. Zvuče kao dete koje je naučilo kolut-nazad i zahteva nepodeljenu pažnju svih u demonstraciji istog, a Ruban Nielsen kao dete Princea koje stalno bleji na Pitchforkovim žurkama.
26) Blur – Magic Whip
Često nakon reuniona, bend zna da zvuči kao prosečni posetilac karaoke žurke, koji se popne na binu nakon šest velikih točenih piva i pokušava da bude ravnopravni učesnik kao ostali, trezniji amateri. Sa Blurom ovde to nije slučaj i ukoliko ovo bude njihov poslednji album, svet je dobio pristojan oproštaj od njih, a britpop, ili ono što je od njega ostalo, centar za emociju u svom nervnom sistemu.
25) The Weeknd – Beauty Behind The Madness
Ofanzivni šarm Abela Tesfayea se sa njegovog debija Kiss Land produžio i na Beauty Behind The Madness. Iako smo svi mislili da posle debija, The Weeknd ne može biti više zainteresovan za seks, prevarili smo se. Drugi album Weeknda deluje kao najbolja imitacija Michaela Jacksona za 21. vek.
24) Years & Years – Communion
Polovina Communiona zvuči kao mlađi brat RnB-a devedesetih, koji za svoj uzrast zna dosta toga, dok je druga polovina čist pop kojem se teško odoleva. Jedino zbog čega sam zabrinut, je njihov drugi album.
23) Adele – 25
Internet je u 2015. insistirao na postojanju nečega što se zove quarter life crisis. U novembru se vratila i Adele Adkins sa novim albumom – refleksijom 25-ogodišnjakinje koja se svakog jutra budi sa pitanjem Zašto? o svemu. Solidan album, koji bi, da ga Adele nije otpevala, bio prosečan u šta ćemo se uveriti kada u polu-finalu ili finalu nekog talent showa u Srbiji neko bude dovoljno hrabar da interpretira deo 25.
22) Shamir – Ratcher
Album od 10 pesama muzičkog brata blizanca Azealie Banks rodom iz Las Vegasa, govori nam o Shamirovom putu do samospoznaje i o tome da moramo da postavimo sebi pitanje, da li su The Killers i dalje nešto najbolje što je poteklo odatle.
21) Future – Dirty Sprite 2
https://www.youtube.com/watch?v=hEQz-BbWF0A
Ličnost Future Hendrixa na DS2 je njegova najzanimljivija ličnost. Iz žalosti za sobom i ličnostima kakve je imao na prethodnim albumima, Future je ovde uglavnom sjeban zbog ribe, zbog čega se prepušta lekovima protiv bolova. Uzevši u obzir da je riba zbog koje je sjeban Ciara, lekovi protiv bolova zvuče kao light terapija, jer bi se svako drugi ozbiljnije povređivao.
20) Florence and The Machine – How Big, How Blue, How Beautiful
Identične drame proživljava Florence Welch i u 2015, samo upakovane u nove hitove. HBHBHB donosi Florence kao polovinu Kleopatre, polovinu rok zvezde, pa se stiče utisak da slušaoci nisu percepirali metafore emocija kako je Florence tačno zamislila.
19) Lianne La Havas – Blood
Sa motivima ljubavi, veze i pronalaska sopstvenog identiteta, Lianne La Havas je svojim neverovatnim glasom, nešto najbliže što će neko sa ove liste biti Šabanu Šauliću. Nakon hita iz 2012. Is Your Love Big Enough, Lianne je njegovu pitkost i svežinu samo razložila na albumu Blood.
18) Kelela – Hallucinogen EP
Kelela je štreber kojiu svom EP-ju od šest pesama dokazuje da ima zlata u preseku RnB-a i elektronike. Uspela je da u temi prerušavanja u poštansko sanduče ispred zgrade bivšeg dečka radi stalkovanja, ugura indie i RnB koji će zvučati prihvatljivo. Čestitke.
17) Vince Staples – Summertime 06
Velika je šteta što Vince Staples nije rođen u Baltimoru. Reper iz Long Beacha na svom debi albumu pokriva rasnu klasifikaciju svog grada, dilovanje droge i sveprisutni nihilizam. Sa Vince Staplesom kao Baltimorcem bismo dobili iz gore pomenutih tema muzički The Wire, ovako ćemo samo pohvaliti superioran debi.
16) Mac DeMarco “Another One”
Pospani John Lennon je jedini sa naše liste, koji ima značajniji razmak između zuba, preciznije, gornjih kečeva. EP Another One dolazi nakon slatkog prošlogodišnjeg albuma Salad Days, a biće idealan soundtrack za sanjive scene smuvavanja u bilo kojoj seriji, koja prati grupu od četiri do šest drugarica u njihovim potragama za gospodinom Pravim.
15) FKA Twigs – M3LL155X
Treći EP na našoj listi ima svoju bazu u feminističkoj mantri Sve lično je politički. M3LL155X, što se čita kao Melissa, podseća na nešto što bi Tricky napravio krajem devedesetih, a sa ovim vokalom, koji zvuči isključivo britanski, deluje naj-alternativno-arenbijevski moguće.
14) Donnie Trumpet & The Social Experiment – Surf
Sličan cameo kakav je džez muzika imala ove godine, ima i Chance The Rapper na albumu Surf: postoji samo da na trenutak istripuješ da si negde drugde gde je jako dobro i da se brzo vratiš na mesto gde je sasvim ok. Iako Chance ne želi da bude veća zvezda od Donnie Trumpeta i benda, on to jeste. Zato što je duhovit, pametan sa rečima i izgleda previše skroman.
13) A$AP Rocky – At.Long.Last.ASAP
Rakim Mayers se nakon odličnog Long Live ASAP albuma iz 2013. vratio maja ove godine buljeći u staklo u spotu za pesmu L$D (Love Sex Dreams). U godini repa Kendricka Lamara, Rockyjeva introspekcija o tome kako zna da konvertuje lezbejke u heteroseksualnost je bezobrazna, ali odrepovano na onakav način, možeš samo da mu odgovoriš Big Lebowski rečenicom Well, that’s just like, your opinion, man.
12) Lana Del Rey – Honeymoon
Honeymoon je dokaz da Tumblr estetika tužne i lepe devojke potrtetisana na novom albumu Lane Del Rey nije samo faza. Teško je uočiti hitove koji bi parirali Taylor Swift ili Željku Joksimović sa Telo Vreteno albuma, ali doslednost sebi u umetničkom smislu je nešto što je od blockbuster imena imala samo Lady Gaga, a sada i Lana.
11) Alabama Shakes – Sound & Color
Da je alternativni rok postojao šezdesetih i sedamdesetih, sa frontwomen na čelu tih bendova poput Janis Joplin ili Ette James, zvučao bi kao Alabama Shakes. Sve što je Ivana Peters zamišljala da će uraditi sa grupom Negativ, uradila je Brittany Howard na čelu Alabama Shakesa.
10) Drake – If You’re Reading This It’s Too Late
Sve zbog čega Drakeovi fanovi postoje (iskrenost i intimnost sa slušaocima i introspekcija) je na njegovom čevtrom albumu u najboljem obliku do sad, naročito zbog svađe sa Meek Millom i napuštanja labela zajedno sa Nicki Minaj. Beyoncovanje albuma, tj. njegovo iznenadno dropovanje bez ikakvog upozorenja je i dalje najbolji način za Drakeovu novu kuknjavu.
9) Kurt Vile – b’lieve I’m going down
Kurt Vile je onaj potcenjeni lik na žurci koji stidljivo cirka u uglu sobe, ili kuhinji, i koji kad se čuje tih obaveznih pet minuta, svi shvate da je car svega. Više od ponovnog slušanja ovog albuma, voleo bih da vidim i čujem live-stream kako Vlada Džet Janković i Bajaga slušaju Kurta i komentarišu utiske.
8) Dr. Dre – Compton
Doktor nije ljubitelj serviranja svojih lekova na Youtubeu, pa se obratite Pirate Bayu.
Dr. Dre ima 50 godina. Kao što Tom Cruise i Liam Neeson snimaju akcione filmove u svojim pedesetim, odnosno šezdesetim, tako i Dre ovim albumom potvrđuje svoju relevantnost. Spajajući tri generacije hip-hopa Los Angelesa, na albumu su Snoop Dogg, The Game, čovek za kog je dobro znati da je živ Xzibit, Kendrick Lamar, Anderson .Paak i Dreov beli brat, Eminem.
7) Miguel – Wildheart
U celokupnom pejzažu narcisoidnih RnB muških izvođača koji pizde sami od sebe, Miguela izdvajamo kao jednog koji pristupa seksu na neopsesivan način sa akcentom na nesebičnošću u krevetu. Dok se Andre 3000 ne vrati, Miguel će biti držalac titule izuzetka ovakve vrste.
6) Grimes – Art Angels
Postoji šansa da je Lady Gaga čula novi album Claire Boucher a.k.a. Grimes i shvatila da neko na svetu ima bolje predrefrene i refren od nje. Art Angels zvuči kao velika scena raspleta akcionog, visokobudžetnog filma gde Grimes igra sve uloge – dobroćudnog spasitelja, mišićavog negativca, zbunjene prolaznice i zlog naučnika koji stoji iza celog sranja.
5) Father John Misty – I Love You, Honeybear
Egzistencijalna kriza konačno je napisana i otpevana na prizeman i nepretenciozan način. Josh Tillman, bivši bubnjar indie miljenika Fleet Foxes je u intervjuu za Guardian rekao da samo želi da piše o ljubavi bez proseravanja. Pod alijasom Father John Misty je u tome uspeo.
4) Sufjan Stevens – Carrie & Lowell
Intimno i u prvom licu, Sufjan Stevens je svoj novi uradak posvetio majci i očuhu, Carrie i Lowellu. Boyhood među muzičkim ostvarenjima, pokriva događaje poput zaboravljanja devetogodišnjeg Sufjana od strane roditelja, masturbiranje u kući njegovog druga i alkoholizma i šizofrenije njegove majke, koja je dovela do smrti 2012. Sufjan je mogao biti megalomanskije nastrojeniji i od celog svog detinjstva napraviti sagu od tri albuma, ali izgleda ne razmišljaju svi kao Piter Jackson o Hobbitu.
3) Tame Impala – Currents
Do 13. Jula 2015. sam od Kevina Parkera, frontmena Impale, očekivao izvinjenje zbog trogodišnjeg odustva. Albumi Innerspeaker i Lonerism su metastazirali u Currents, najuverljiviji slučaj usamljenosti u istoriji muzike pored spotova Dina Merlina. Dokle god Kevin Parker na čelu Impale pravi perfektni pop koji dovodi u ljubavnu vezu sa stilom viđenim na albumu Kid A Radioheada, nije dužan nikome nikakvo izvinjenje.
2) Jamie XX – In Colour
Jamie XX-ov omaž rejvovima smatra se jednim od radosnijih derivata XX radionice, naročito zbog pesama Gosh i I Know There’s Gonna Be Good Times. Ceo album zvuči kao transkript strejt posetioca (ne u smislu seksualnosti prim. aut.) minimal tehno žurke – probijanje kroz gužvu, primećivanje različitih zvukova koji dolaze sa DJ deckova i žamor u redu za WC.
1) Kendrick Lamar – To Pimp A Butterfly
Nervozan kao Kanye, sa fankom D’Angela i samokritikom strožijom od Drakeove, Kendrick je dokazao da može sve. Aparthejd koji u Americi stihijski traje poslednjih 150 godina je od Kendricka napravio pesnika koji dolazi iz epicentra te ratne zone, Comptona. Unutrašnji konflikti, depresija i iskušenja od đavola su motivi albuma u univerzalnoj metafori da od gusenice postaješ leptir samo znanjem.
Autor: starismrad
COMMENTS
Carski
jebo vas poptimizam u bulju