Niko ne zna šta su muke teške, dok ne prođe u Hrvatku preko Bosne, jer su dva premijera odlučili da dokazuju svoju svetovnu vlast na par turista koji putuju u susednu državu pod geslom business and pleasure.
Ustanem ti ja tako u cik zore sa namerom da pođem na Weekend Media Festival u Rovinj. Veče pre toga čekam ponoć da nam se ministar policije, drage nam majke Srbije, obrati sa balvana koji k’o u vestern filmovima presecaju put i blokiraju prolaz kamionima punim baruta, viskija i čokolade. Kaže doktor: Dalje nećeš moći ako si kamion. Ja u fazonu, ok mene se to ne dotiče. Naivno legnem da spavam, zaboravljajući da zlo ne spava. Ustanem ujutru, spakujem pasoš i siđem ispred zgrade. Pošto sam stanovnik elitnog beogradskog naselja Dorćol (a u nekim krugovima poznat i kao naslednik Mihiza), živim u zgradi koja ima obezbeđenje na ulazu. Dragi naš čuvar, videvši da imam torbu kroz smeh mi kaže: Srećan put gde god da ideš, osim ako ideš u Hrvasku jer tamo ne može. Ispriča on meni ukratko šta se sve izdešavalo u tih četiri sata što sam spavao, ali Marko ne bi srca udovička nego bude srca junačkoga, sednem u kombi i nadam se najboljem.
Da skratim priču, nisu mi dali da nogom kročim na pokatoličenu srpsku zemlju, i vratili su nas u Beograd.
Onda plot twist, čula se rečenica koju je pre našeg vozača izgovorio samo Arkan: Može da se uđe u Hrvatsku preko Bosne.
Sedam u kombi i polazim. Ponekad kao pod narkozom, sanjam kako putujem vozom. Prvo ide: Sarajevo, Skoplje, preko Kraljeva, Niša i Valjeva. Onda Split, pa onda Rijeka, preko Pule i Osijeka.
Hrvatski carinik nam je uputio i dalje ne prevaziđeno pitanje: Da li prenosite meso ili neke druge gluposti? Na šta sam se jedva uspeo da ne odgovorim: SPREMAJTE SALATE!
I dok si rek’o cela Tuzla jednu kozu muzla milion puta, stigosmo u Rovinj. Posle 12 sati vožnje.
Lep grad, na jadranskoj obali, u kome ima više italjinaskih zastava nego šahovnica, i koji sa domobranima ima manje veze nego moj rodni Čačak. Grad, koji je kapiram suncem okupan svakog drugog dana osim Weekend Media Festival dana.
Posetio sam par predavanja, par dodela nagrada (spoiler alert: pokidali smo) i par žurkica.
Da vas ne davim detaljima oko budućnosti medija na Balkanu, sve ću sumirati u jednoj rečenici: Mediji se menjaju neverovatnom brzinom i ako niste Tegla.rs dabogda umrli majci.
Video sam i par poznatih njuški tipa Jugoslav Ćosić koji puši tompus i onaj lik što je pre na B92 prenosio NBA.
Hrvati su se trudili, a bogami i uspeli, da organizuju jedan lep festival na kome je bilo za svakoga po nešto i da u svemu tome ne podlegnu nikakvom populizmu i sranjima koje masa očekuje. Furali su svoj urbani, moderni, hipsterski pristup svemu i to nije uopšte bilo sranje. Sve je bilo na nekom nivou koji mi ovde za sada možemo da doživimo samo ako putujemo 12 sati preko Bosne.
Moramo razumeti da je ovo festival napravljen za kolege, a ne za ortake (ovo sam ukrao od nekoga, al sam bio cirke pa se ne sećam od koga, al je verovatno od verne čitateljke Sanje).
Ja sam se vratio umoran i zadovoljan. Vreme tamo su mi ulepšali pre svega kul ljudi, ali i par pozitivnih komentara na ovaj naš mali sajt. Nadam se da se vidimo i sledeće godine, ali u statusu svedoka saradnika.
Autor: Good_neighbor
COMMENTS
Jel ovaj tekst pisao Nichim samo ste pogresili slucajno ime autora? ne mogu da prepoznam teglin stil od ovog Ega koji isijava iz ovog teksta. Ali to je valjda tako kad nadjes posao u marketingu i pisas po sirotinji