Već sam pričao (pisao, šta god) kako nemamo net u kući i kako moram da idem do lokalnog bifea Teksas, odakle šaljem ove tekstove. Kad se vratim, onda se svi okupimo oko kompa i čitamo ih naglas, tako da bih ovim putem pozdravio ekipu u dnevnoj sobi. Bok ekipa!
Ovi izveštaji su iz dana u dan sve kraći, pošto mi posle šest dana festivala ponestaje reči. Ne kao ono ostao sam bez teksta, kao utisak, nego kao ne znam bre da pričam više. Kapiram da će sutrašnji tekst biti nekoliko samoglasnika i Limp Bizkit.
Biti pripadnik sedme sile na ovom festivalu donosi tu odgovoronost, da dok se drugi još izležavaju i razvlače po krevetima, ti moraš da uraniš i ispoštuješ domaćine koji organizuju kojekakve konferencije pre programa. Ali kao i na kraju svakog cimanja čeka te nagrada. Na poslednjoj Sziget konferenciji, saznali smo neke preliminarne brojeve prodatih karata i izgleda da su oborili rekord. Preko 415 soma karata, sva dva rasprodata dana, što bi značilo da je jebalo majku koliko je bilo ljudi. Naravno novinari su pokušavali da drkaju naše domaćine pitanjima o Orbanu, političkim motivima festivala i bla bla, ali nivo bola u kurcu je poprilično veliki kod organizatora, da bi se oni bavili time. Na kraju naravno, džabe klopa i piće, gde se po tome ko koliko sipa u tanjir vidi ko živi, ko je dobio plaćen put od firme, a ko samo akridetaciju i parolu snađi se sam.
Prva svirka za danas je bila na kazneno popravnom stejdžu A38, gde je svirao mlađani Holanđanin Jett Rebel, unuk Vlade Jett Rebela. Par pesmica, jedan hitić i gomila improvizacija na bini, pa ko voli tu priču nek proba.
Jel’ Major Lazer rege? Ne znam, ali ne bih voleo da se oblačim ko oni. Doduše nije da su nešto puno ni obučeni. Diplo je okupio par likova i par igračica i napravio nešto što bi mogli da nazovemo bend. Na bini je atmosfera kao u spotu Keskendžika Zvonka Demirovića, dok je u publici atmosfera, nešto kao 202 narodno poselo, samo sa malo više zuba u glavama. Mene je sve vreme nervirao neki tip koji je imao istu majicu kao ja, kupljenu u Primarku za fazon evro i po, tako da sam hteo da ga izazovem na there can be only one dvoboj, ali ubrzo je krenula ona Turn That for What pesma (Bohemian Rhapsody za XXI vek), pa su svi poskidali majice. U svakom slučaju, na Exitu je Vatra bila na Mainu u ranu zoru, a ovde je nešto kao Vatra guralo priču već od osam uveče. Diplo svakako odnosi pobedu u kategoriji – najveći beli ciganin, zapadnjačke estrade. Za kraj slika Major Lazera.
Koncert Kings of Leona čekam već evo 11 godina. Još od onomad, kad su na Exitu izašli da nam kažu da je bubnjar slomio ruku i da neće nastupati večeras. Morao sam da ispunim davnašnju želju i da se proderem Kalebe pičko, obrijao si se, iako je za deset godina tri puta menjao dužinu brade. Imali su raznoliku setlistu i svirali pesme iz različitih faza naših života. Na video bimu idu moteli, drajv inovi, kolibe, pustinje i ostalo. Oni prodaju Amerikanu širokim narodnim masama i to pali. A na najvećim hitovima je bio taj stepen derta i sevdaha, kao na nastupima Tozovca. Zvali smo ih na bis, ali možda bolje da nismo, jer nemam pojma šta je ono što su tad svirali. Za kraj ostao je seks na vatri, ulje na vodi i mogli smo svako svojim putem.
Nakon njih smo odmorili malo, dok je pored svirala Paloma Faith, pevačica i distrubeterka toalet papira za Evropu. Probao sam i ja da budem one of the cool kids, pa sam se obreo na jednoj od elektronskih bina, mislim da je to bio Coloseum. Na putu, naleteo sam na nešto što se zove Superga, nisam siguran šta je, ali ako je neka queer bina, onda je to najbolje ime za queer binu ikada.
Nastupao je Vitalic i iako bi to u teoriji trebalo da bude nešto što bi mi se svidelo, ipak nisam bio opremeljen za tu zajebanciju. Inače smo slučajno kupili neku votku sa ukosom mentola. Kažem slučajno, jer se mentol izgleda ne kaže isto na svim jezicima. Barem ne na mađarskom. Tako da smo posle dvadesetak minuta krenuli kući.
Pala je kiša u toku noći, pa možda danas bude svežije, a možda bude samo još gore i sparnije, a možda odemo svi u pizdu materinu.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS