Pineapples are in my head! Tako je sve počelo i završilo se juče na Szigetu. Jedan od naših omiljenijih bendova, Glass Animals, su likovi opsednuti ananasima, a svi mi volimo kad je neko opsednut voćkama. Elem, jučerašnji dan je počeo rano, najranije, a završio se malopre.
Staklene živuljke smo već gledali ovog leta (pa i pisali o tome) samo što je za razliku od svedenijeg nastupa u Barsi, ovde sve bilo na velikoj glavnoj bini, pred više publike (prilično maloletne doduše), koja zna sve tekstove i u kojoj je bilo baš dosta ananasa, dok je na bini bio veliki zlatni šljokičasti. Bend naravno i dalje zvuči kao da Džastin Timberlejk sluša Alt-J, znači najbolje od oba sveta. Pritom, frontmen Dejv toliko skače i širi optimizam, da realno sa ovog certa ne možete odete smoreni. A pritom je relativno skoro skinuo gips sa noge.
Nakon ananasa i staklenih životinja sačekao nas je Two Door Cinema Club, jedan od bendova koji nam stoje na bucket listi i od kojih smo već digli ruke da ćemo ih čuti live, mada nisam baš ni bio siguran da li još uvek postoje. Ali tu su i dalje, imaju nove disco pesme, iako publika i dalje najviše đipa na stare hitove. Pritom smo nas dvojica u prvim redovima bili najstariji i najglasniji tokom hitova uz koje smo đuskali na žurkama pre nekoliko godina.
Na mainu je počinjao Major Lazera, ali naravno da nisam mogao ponovo da slušam Dipla Ciganina. Umesto njega, opredelili smo se za drugog lika koji se pojavljuje u spotu Charlie XCX Boys (aka najbolje pesme leta) – Mac DeMarca. Glasnogovornika generacije i frontmena najružnijeg benda na svetu. Ako su Crystal Fighters bili pet šamana, onda je ovo bilo pet šabana. Nemojte da mislite da ne delim komplimente Marku. Pritom smo gledali tonsku benda koja je bila nekoliko minuta ranije, pa je i to bio deo performansa. Želim da gledam DeMarca kako stari i pretvara se u padavičarskog Nil Janga. Takođe mi ne bi bilo teško da ga slušam svake godine.
Nakon njega Vince Staples. Zajeban mali. Muda do poda. Pravi rokenrol. Lik je izašao sam na binu, bez DJ-a, ali je držao pažnju sve vreme. Promovisao je svoj novi album Big Fish Theory. To je inače neka Vikipedija psihologija gde riba može da poraste samo onoliko koliko joj je veliki akvarijum. Sad to prenesite na black lives matter i ostale crnačke omiljene priče.
Nakon njega, Flume je napravio odličnu žurku, na koju se ekipa sa Dipla preselila. Kulminacija je bila na Never Be Like You. Veliki hit! Cashmere Cat je nastavio do duboko u noć, ali to je već bio dvanaesti sat stajanja i slušanja muzike, i više nisam ni znao ni gde, ni šta, ni ko, ni kad će kraj.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS