Zamislite scenu – naša fudbalska reprezentacija konačno počne da igra fudbal, dolazimo do finala Svetskog prvenstva i pobeđujemo! Kamere upadaju na teren, snimaju radost naših igrača i onda odjednom, dvojica fudbalera počinju da se ljube u usta, sa jezikom. Svi šokirani, a njih dvojica su u fazonu da ne mogu da veruju da je konačno naša reprezentacija nešto uradila u fudbalu i u tom trenutku, od silne sreće, počinje da ih boli kurac da se više skrivaju i prepuste se ljubavi. Kao u spotu Sigur Rosa, kada posle pobedonosnog pogotka, dva dečaka posle radovanja sa ostatkom tima, ostaju na podu i nastavljaju da se, pa jelte, raduju.
Međutim, to ne treba da bude toliko teško zamisliti, jer budimo realni, kolektivni sport ima svoje gej momente. Ko će tačno da me ubedi da je oličenje heteroseksualnosti deljenje svlačionice sa svojim ortacima, a pogotovo ono udaranje po dupetu posle postignutog gola, poena ili čega već. U ostalom, pogledajte film Any Given Sunday, koji ceo odiše tom homoerotičnom atmosferom.
Iako sam, kao i mnogi drugi, čuo razne spekulacije da su silni sportisti gej, u ovom tekstu ću se ipak baviti ljudima, koji su kroz godine bili dovoljno ludi i hrabri da izađu iz ormana, pa evo nekih od njih.
Martina Navratilova
Ova Čehinja, danas i Amerikanka, je jedna od najvećih tenisera svih vremena. Od 1981. je i na naslovnicama tabloida, kao deklarisana, prvo biseksualka, a zatim i lezbejka. Prosečan građanin bi sigurno za nju rekao – pa lako je njoj da bude to, pogledaj na šta liči. A tom prosečnom građaninu bih tako poželeo da mu Novak bude gej, pa da vidimo da li bi onda ostao budan do pet ujutru da vidi da li je pobedio Federera na US Openu. Sigurno, onda ovog drugog ne bi više zvao Pederer. Uglavnom, bravo Martina!
Kejtlin (Brus) Džener
Za neupućene – da, Brus Džener je bio sportista. Tačnije, olimpijski šampion u dekatlonu, iliti destoboju (kako god vam je milo). Bio je i u braku sa Lindom Tompson, ali ga svi najbolje znaju kao muža Kris Džener i očuha sestara Kardašijan. I kada je rešio da prestane da živi život iz pesama Milića Vukašinovića i ostalih bosanskih rokenrol muzičara, postao je Kejtlin. Ljudi su ga zajebavali, ali ne u tolikoj meri što je promenio pol, već što izgleda da je njegovoj odluci pripomogla činjenica, da je toliko vremena proveo sa najpoznatijim jermensko-holivudskim plemenom posle System of a Downa. Bez obzira, bravo Kejtlin!
Džejson Kolins
Bivši centar raznih NBA timova se proglasio ljubiteljem muškaraca februara 2014. Time je postao prvi aktivan igrač u četiri najpopularnija američka sporta (košarka, fudbal, bejzbol, hokej) koji se izjasnio da je gej, dok je još bio aktivan. Samim tim, što to nije bio neki popularniji košarkaš, ni prašina koja se digla, nije bila velika. Da je to bio Kobi, Lebron, ili neko treći, situacija bi bila mnogo dramatičnija. Ali nema veze, bravo Džejsone!
Majkl Sem
U američkom fudbalu, gej ljudi su priznavali svoje afinitete, tek pošto su se penzionisali. Zato je na draftu 2014. bilo veliko iznenađenje, kada je Sent Luis odabrao ovog igrača i time ga načinio prvim draftovanim gej igračem. Međutim, pre početka sezone, više nije bio igrač ovog kluba, iako je njegov dres bio jedan od najprodavanijih u celoj ligi. Sve što je mogao jeste da nastavi karijeru u gej Americi, Kanadi. Svejedno, Bravo Majkl!
Fudbaleri
Postoji i ovo! Od Džona Blankenstina, holandskog bivšeg fudbalera, koji je kasnije postao Fifin sudija i akter mnogobrojnih sudija pederu viceva, preko, možda najpoznatijeg, nemačkog bivšeg fudbalera Tomasa Hiclpergera, koga pamtimo iz Aston Vile i reprezentacije, do tragičnog Džastina Fašanua koji je izvšio samoubistvo 1998. jer je mislio da neće imati fer suđenje za optužbu za spavanje sa maloletnikom. Zanimljivo je da su njegov brat Džon, kao i još neki nepopularni grubijani Premijer lige poput Džoija Bartona, otvoreno pružali podršku fudbalerima homoseksualcima. Neočekivano bravo, za Džona, Džoija i još mnoge!
Utisak koji nije na listi
Terminom SOS Kanala, članovi uprava su sportski radnici, pa je tako nekada davno sportski radnik bio i Elton Džon. Bio je predsednik Votforda od 1976. do 1987. i to, većina kažu, najuspešniji. Možemo da zaključimo da kada bi naša dva najveća kluba preuzeli da vode npr. Dolče i Gabana, možda bismo smanjili homofobiju na stadionima. Pritom, naravno mislim, ako bi taj posao radili dobro, kao što je to već Elton radio. Ako ništa, makar bismo imali lepe dresove.
Autor: Moma_ludilo
COMMENTS