Beograd je ove godine dobio kvart u kom svi mladi, a i oni koji se tako osećaju mogli da bleje, đuskaju i vataju se po haubama automobila do jutra, dok gradski oci nisu rešili to da prekinu. Da, pričamo o Cetinjskoj, ili ako volite neko drugo ime koje se pominjalo u prethodnim mesecima, počev od Skadar Male, preko Distrikta, Cetinjsburga a i posle letošnjih navala posetitelja dodeljivana je i titula Budve i Bečića. Ono što je svojstveno ovakvim kvartovima svuda u svetu je da pored izbora gde izaći, i koju muziku slušati, je i izbor šta klopati. I to ne mislimo na nekog standardnog trovača Miću, od kojeg svi kučići iz kraja beže, ili na pekare koje već prestaju da prodaju sveže testo posle 5, ali siguran sam da će imati svoje poklonike, koji će vam reći da je tu najbolji burek (budite sigurni da kad vas neko vodi na najbolji burek u gradu, verovatno to nije najbolji burek). Ovde više ciljamo na street food, na kombije sa hranom ili tako neku uličnu brzopoteznu zabavu. U Cetinjskoj se ističu za sad dva mesta na kom možete da prekratite svoju glad. U jedan je uloženo dosta kinte, ima ogroman natpis koji ne možete da ne vidite kad uđete na ovaj parking, a za drugi verovatno ne znate ni da postoji. U pitanju su Foodporn i Žuta Kamilica. Ova mesta se prevashodno bave hranom, tako da o njima pričamo. Nismo porveravali da li možete da naručite hranu u Novinarnici ili u Bluz i Pivo. A nešto i ne bismo.
Prvo smo zašli u Foodporn. Postoje već neko vreme, i kao što smo već rekli, teško ih je promašiti, zbog velikog neonskog znaka. Ambijent je poprilično prijatan, s tim što se ekipa lokala odlučila da napravi neku razliku u odnosu na gomilu foodporn blogova koje možete pronaći ako ukucate ovu reč u Guglu. Zakačili su se za porn u nazivu, pa zato i imamo gomilu poruka po restoranu od kojih je možda najviše instagramovana Je**te mene, a ne nju. Poručili smo El Patron, navodno ljuti burger, koji u principu nije ni pikantan. Da li je razlog tome što smo mi već matore drtine koji su oguglali na ljutu hranu? Ima istine u tome, ali ne možeš sos da nazoveš Cepoguzac, a on ima jačinu slane pavlake. Drugi izbor je pao na Big Daddy burger koji nažalost je više ćale male Marine iz Mi nismo anđeli, a mi bismo više voleli da je Ljubinkin ćale. Neslan, sa prosečnim sosovima. Sve je to ok, ali nekako kada daš 500+ dinara za burger očekuješ da te ipak malo čačne. Nažalost, ovde je ocena ispod proseka.
Naknadno smo saznali za opciju “unlimited” pomfrit, odnosno da ti donose dok ti ne presedne. Da smo znali za to, sigurno bismo ovaj tekst pisali ili iz bolnice ili iz Foodporna. Ekipa koja radi očigledno uživa, jer nema šanse da su svi toliko dobro raspoloženi i uvek spremni da prave fore. Na žalost gostiju uvek su spremni za to. Takođe, često rade fore između sebe, pa malo zaborave ili ne vide da ste stigli. Ali hej, nećemo da cepidlačimo, ipak nije to restoran od pet zvezdica. I da. Stavite neku gumu na vrata. Nema na čemu.
Iza Elektropionira, ili prekoputa Dvorištanceta, zavisno od toga koje mesto više volite. Verovatno niste čuli za ovo mesto. Nisu agresivni u kampanji, a tek smo skoro otkrili njihovu stranicu na fejsu, pre par meseci kad smo je tražili nije je bilo. Preporuka je išla od usta do usta, što u ovakvim slučajevima je možda i najbolje, jer oni koji probaju i oduševe se daće sve od sebe da preporuče svojim prijateljima ove sendviče. Tako smo i mi čuli za ovaj šalterčić na putu ka nikad preželjanom klubu Mašina. I prva i glavna preporuka je svakako sendvič sa rebarcima, i to je nešto što smo svi prvi probali. I još uvek se čeka neki loš komentar, pa da naduvamo tu osobu, jer ovo je Premijer Liga među sendvičima.
Kvalitetno meso, začinjeno krastavčićima, senfom i zagrejanim kačkavaljem. Ako volite ljuto, tražite domaću harisu da vam namažu i recite da smo vas mi poslali. Dobićete savršenu kombinaciju fino ljute hrane, ako vas to pali, a pritom za razliku od standardnih spaljivača jezika i anusa, ovaj namaz ima ukus. Juneći sendvič je nešto malo jeftiniji, i isto golema preporuka za njega. U takvoj konkurenciji, piletina prosto nije imala šansu. Probali smo, ali nakon ova dva šampionska obroka, to vam je kao da posle gledanja dva dela Kuma, krenete da gledate treći. Zato se nismo ni usudili na probanje vegetarijanskog. Možda neki drugi put. Od skoro Kamilica ima u ponudi i nešto više od sendviča. Kao veliki fanovi Danila Kiša, prosto smo morali da pojedemo specijalitet koji deli ime sa ovim piscem. Ako bi kvalitet uporedili sa nekim Danilovim delom, onda ovaj Kiš je nešto kao Grobnica za Borisa Davidoviča, što znači da je odličan, ali da mu ipak fali do savršenstva aka. Enciklopedija mrtvih.
Da ne bude da sve hvalimo, okušali smo se i u probanju čorbi, pošto gajimo određeni fetiš ka miksu čorbe i fast fooda, koji je moguće probati van granica Srbije, i nadamo se da će taj trend se zapatiti ovde. Međutim potaž od bundeve koji smo probali nije nešto najukusnije na svetu, i realno brzo je završilo kao hrana za pse. U odbranu kuvara, mi baš ne volimo potaž i bundeve, i ne znam ustvari šta smo očekivali da ćemo dobiti.
Tako da u ovom susretu Davida i Golijata, ipak ćemo prednost dati Davidu koji još uvek svoju fan bazu stvara tako što očekuje da će prepouke od čoveka do čoveka dovesti do određene popularnosti. To za sad može da funkcioniše, ali moraju da porade na komunikaciji na društvenim mrežama, i širenju reči, ili ćemo na jesen 2017. godine pričati kako su bili baš do jaja sendviči sa rebarcima iza Elektropionira, baš sranje štu su se zatvorili.
Ocena: Foodporn:: 2,6 Burdena
Žuta kamilica: 4,3 Burdena
*Da, ocenjujemo po Burdenu. Više je bolje. Logično. Osim kod Sarsa, onda je manje bolje.
Autori: Miloš Dašić i Shakraf
COMMENTS
ali foodporn… kakva pretencioznost.