Već tri leta vas zovemo, ili teramo, da idete na raznorazne manifestacije širom Evrope, diljem ljepe njihove, ili u Srbiji brale. Zvali, terali, kakogod, ali do sad ste morali da se iscimate da kupite kartu, nađete prevoz, obezbedite smeštaj and shit. E pa, prvi put vam nudimo priliku da na 24h osetite miris i ukus Sziget festivala. Jbg, jednodnevna je karta, ali ali ne budite nezahvalni, ušli smo u kredite, prodali auto, ja na primer ove godine ne idem na more zbog toga što smo se stisli i obezbedili vam ovu nagradu. Ne ne, nema na čemu. E, ako postavljate pitanje šta je Sziget, onda najbolje da istog trenutka ugasite ovaj tekst. Međutim, ‘ajde, postoje sigurno oni koji su se probudili iz kome u kojoj su proveli dosta godina, ili možda ljudi koji su udareni po glavi pa imaju amneziju i treba im podsećanje, ovaj tekst je za njih. Ostanite mi dobri braćo i sestre, i javite se kad dođete na Obudai ostrvo da popijemo pivo.
Prošle dve godine smo izveštavali sa ovog festivala, vrhunski se provodili i radili još svašta osim mlaćenja po binama i slušanja tamo nekih bendova. Bilo je tu svega i svačega: kupanja na plaži (minus kupanje), gledanja u dlan za 10 forinti, ispijanja mađarskih rakija, gledanja nekih modernih koreografskih predstava, ispijanja piva ispred hiper marketa, ostajanja u stanu da bi se gledao egzotični kanal Muzhika.tv sa još egzotičnijom mađarskom muzikom itd. Sve u svemu, bilo je interesantno, jer festival je tako koncipiran, da ti ni u jednom trenutku ne bude dosadno na ostrvu. Možete uvek da odete i da se bavite nekim sportom, istražujete raznovrsne kuhinje, i još mnogo toga što možete da nađete na Sziget aplikaciji koja je skroz kul. A pored svega, tu je i muzika.
Neću vam savetovati da gledate P!nk jer nisam siguran ni da ću ja ići, niti ću pričati o The Chainsmokers i Macklemoreu jer nisam siguran da znam šta je to. Pričamo o nekim izvođačima za koje znam da će zvučati sjajno, i nekima koje jedva čekam da vidim prvi put.
Alt-J/Glass Animals
Ova dva benda pominjemo zajedno, kako i treba, pošto su na identičan način i slični i različiti. Kao dva brata, jedan koji je stariji i voli palamuđenje, otkrivanje novih i čudnih zvukova, a drugi mlađi je otvoreniji za žurku i zabavu. Mada na kraju, obojica su tu samo zbog riba. Pritom pevač Glass Annimalsa ima savršeni džastintimberlejkovski falseto, a poređenje sa Džastinom je najveći kompliment koji jedan muškarac može da udeli drugom, a da pritom nije spreman na seksualne odnose sa njim.
Biffy Clyro
Ove Škote konačno gledam prvi put i očekujte sve – tvrde gitare, singalong iz sveg grla, emociju emociju emociju, gole likove s kojima ne želite da imate kontakt, gole devojke s kojima ćete želeti da imate kontakt, zavisno od temperature i odličnu zabavu. Ako ništa od ovoga ne bude, onda sam ja gledao pogrešne snimke na Jućubu.
The Kills
Jedna od najseksipilnijih frontmenki alternativnog roka, ili je to barem bila dok se nije ofarbala u plavo, Allison Mosshart, i bivši muž Kejt Moss Jamie Hince, sviraju pred nama poslednjeg dana svoj ritam mašina gitarski indie rock sa modnih pisti. Dovoljno fensi, a opet dovoljno rspadnuto za poslednji dan festivala, kad već ne znaš kako se zoveš.
Vince Staples/Danny Brown
Wiz Kahlifu ne pominjemo, ali i on je tu, ali ova dvojica drže baklju hip hopa. I to kakvu baklju. Danny, jedan od omiljenih u ovim krugovima, sa manjkom zuba, ali prebrzim i zabavnim flowom, i Vince, koji uz Kendrika drži mesto pametnog malog kojeg sluša i ekipa koja se ne loži na rap.
Flume
Mladi Australijanac, mlađi od svih nas u redakciji, ali izuzetno talentovan, već nekoliko godina pravi odličnu muziku za žurkice, a takva nas očekuje i na kraju ponedeljka, 14. avgusta, dana kada ćete moći da čujete najzanimljivija nova imena o kojima vas Pitchfork svakodnevno obaveštava.
World music stage
Realno, naše omiljeno mesto na kom se može čuti sva moguća muzika sveta, počev od latino zajebancija, preko afro bita, orijentalnih melodija, pa do naših trubača. I ove godine Brega ima slot subotom uveče kao najveći hedlajner. Pravo mesto da posle gitara, đuskanja uz elektro bitove i mahanje rukama uz hip hop, dotaknete inner Balkanca u sebi i zapevate Kalašnjikov.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS