Negde u novembru 2022. godine, dok sam sedeo i pokušavao da nateram VS Code da prestane da mi se buni zbog jednog glupog tipa u TypeScriptu, moj kolega mi je rekao: „Hej, probaj ovu stvar, zove se ChatGPT.” Probao sam. Rešio je mi bug za manje od trideset sekundi.
I tu je počeo moj komplikovani odnos sa veštačkom inteligencijom, koji se do danas razvio u nešto što bih opisao kao: mešavina iskrenog divljenja, hroničnog razočarenja i osećaja da sam u braku sa nekim ko je genijalan, ali s vremena na vreme ne zna koji je dan u nedelji.
Prošlo je skoro četiri godine. AI nije preuzeo svet. Nije ni nestao. Nalazi se negde između ta dva scenarija, na mestu koje bih nazvao „veoma korisno, ali i dalje malo ludo.”
Stanje stvari, izloženo bez previše optimizma
Hajde da se dogovorimo oko nečega. Svi tekstovi o AI koji su pisani između 2023. i 2025. godine delili su se u dve kategorije:
- „AI će vas sve pobiti i pojesti za doručak zajedno sa vašim poslovima”
- „AI je samo glorifikovani autocomplate, ne brinite, svi ste bezbedni”
Oboje su bili u krivu na razne načine.
Istina je, kao i uvek, dosadnija. ChatGPT, Claude, Gemini i njihovi prijatelji su jako korisni alati. Nisu AGI. Nisu Terminatori. Haluciniraju neke stvari koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću, ali tačno kao onaj tvoj prijatelj koji sa samopouzdanjem tvrdi pogrešne istorijske činjenice na kafanskim raspravama, a opet ga volis jer ponekad kaže nešto što je zaista pametno.
DeepSeek se pojavio početkom 2025. i nakratko sve uzburkao — kineski model koji radi upola cene i pokazao da trka nije gotova onako kako su pretpostavljali svi američki analitičari koji su bili sigurni da je Silicon Valley zauvek u prednosti. Altman je izjavio da je to „zdrava konkurencija.” Zvučalo je kao neko ko kaže da mu se „sviđa pritisak” dok znoj kaplje po licu.
Zatim je Google izbacio Gemini 3. OpenAI je navodno proglasio „crveni alarm” interno. I onda… ništa naročito. Svet se nije srušio. Svi su i dalje koristili ChatGPT iz navike, jer — a ovo je suštinska istina o tehnologiji — ljudi najčešće ne menjaju alat koji radi dovoljno dobro, čak i kad postoji bolji.
Mada, treba reći: Claude je u poslednjih nekoliko meseci počeo da uzima ozbiljan deo kolača. Kao da je neko u Anthropicu odlučio da prestane da se takmiči samo po benchmark-ovima i počne da se takmiči po onome što korisniku zapravo treba. Radikalan pristup.
Šta je AI zapravo postao
Evo šta AI radi dobro u 2026. godini:
Piše kod. Puno koda. Ponekad pogrešan kod, ali s takvim samopouzdanjem da se osećate loše što ga ispravljate. Pomaga u pisanju. Sumira dokumente. Objašnjava kompleksne koncepte. Odgovara na pitanja brže nego što možete da ih guglate. Pravi slike koje izgledaju impresivno sve dok ne pogledate ruke na njima.
A šta ne radi dobro? Zna šta je rekao Altman: AI treba da pamti „svaki detalj vašeg života.” Lepa ideja. U praksi, svaki put kada otvorim novi chat, AI se ponaša kao da smo se tek upoznali. Potpuni stranac. Kao onaj tip iz filma „50 First Dates”, samo bez Adama Sandlera i sa više tokena.
Memorija postoji. Malo. Ali ionako imate osećaj da pričate sa nekim ko je izuzetno pametan, ali je juče pao s kruškeovač-grane i ne seća se prošle nedelje.
Srpska perspektiva, jer smo mi posebni
Kod nas je situacija kao i uvek: prihvatimo tehnologiju entuzijastično, ali sa zakašnjenjem i malo zbunjeno.
Negde u 2024. godini, svaki startup pitch u Srbiji je morao da ima reč „AI” negde u prezentaciji, inače investitori nisu ni gledali. Kao što je nekada morao da ima „blockchain.” Pre toga „big data.” U jednom momentu — a ovo je istinita priča — bio je trend i „cloud-enabled solutions”, što je bio fensi naziv za „stavili smo to na internet.”
Sada se ta talasna dužina donekle smirila. Firme koje su kupile pretplate na ChatGPT za sve zaposlene i nadali se da će to biti magična transformacija, polako shvataju da alat bez procesa ne znači ništa. Zaposleni ili koriste AI za stvari koje stvarno pomažu, ili — što je češće — koriste ga da brže napišu mejlove koji i dalje niko ne čita.
I to je, pomislih, možda najvažnija lekcija. AI je amplifikator. Ako si loš, postaneš brže loš. Ako si dobar, postaneš bolji brže. Organizaciona nepismenost se ne rešava pretplatom. Ni na šta.
Razlog za optimizam (da, postoji)
Ali da ne bude da sam samo cinik koji kuka — a uvek postoji rizik od toga — postoji jedna stvar koja mene zaista impresionira.
Moji mlađi kolege koji su počeli da rade u poslednjih godinu-dve, ulaze u profesiju sa potpuno drugačijim skupom alata nego što smo mi imali. Uče brže. Mogu da istraže koncepte bez satima čitanja dokumentacije. Mogu da dobiju feedback na kod u realnom vremenu. To je — objektivno — dobra stvar.
Veštačka inteligencija je postala nešto kao elektricitet: ne razmišljaš o tome, samo ga koristiš. Možda malo i koristiš previše, možda zaboraviš da razumeš kako nešto radi jer si navikao da AI objasni, ali generalno — tu smo i to je nova realnost.
Da li AI može da zameni softverskog inženjera? Pitanje koje se postavljalo milion puta. Moj odgovor 2026. je isti kao 2023: može da zameni deo poslova koje radimo. Ne može da zameni prosuđivanje, kontekst, razumevanje poslovnih potreba, sposobnost da pregovarate sa product ownerom koji menja zahteve svaka dva dana. Barem zasad.
A „zasad” je ionako jedini vremenski period koji u IT-u ima smisla koristiti.
Umesto zaključka
Da li je AI živeo do svojih obećanja? I da i ne.
Nije AGI. Nije apokalipsa. Nije ni „samo autocomplate.” Negde je između — ozbiljan alat koji menja način rada, ubrzava neke procese, ne rešava sve probleme i s vremena na vreme uverljivo izmišlja reference na knjige koje ne postoje.
Zvuči kao… svaka tehnologija. Na kraju.
Sam Altman i ekipa sa Silicijumske doline i dalje obećavaju da je „sledeći nivo” odmah iza ugla. Možda je. Možda nije. U međuvremenu ja ću i dalje koristiti AI da mi pomaže sa kodom, pisanjem i raznim stvarima, i zauzvrat ću mu zaboraviti da kažem hvala jer je, na kraju krajeva, mašina.
Ili možda nije. Ne znam više ni to.
Ocena stanja: 3.5/5 — jer radi dovoljno dobro da promenimo navike, ali ne dovoljno dobro da prestanemo da se žalimo.
P.S. Dok sam pisao ovaj tekst, koristio sam AI za jedno pitanje. Odgovorio je tačno. I onda mi rekao i nešto netačno, ali s takvim samopouzdanjem da sam skoro poverovao. Jesmo li tu stigli ili odavde tek kreće — ne znam. Ali odatle i jeste sve zanimljivo.
Autor: Dragan
COMMENTS