Dugo vas nisam uznemiravao. Nisam imao opravdanje ni za ovo, ali evo me opet, i ako ste mislili da ste me se rešili, niste, samo sam bio zauzet gledanjem košarke u vreme kada ostatak regiona to nije radio.
Jer da, NBA finale 2026. je igralo uporedo sa Mundijalom. Ovo je rečenica koja objašnjava zašto niko nije pitao za vaše mišljenje o finalu i zašto ste ga i sami gledali sa jednim uhom i jednim okom, dok ste sa drugim pratili da li će Brazilci odigrati nešto zanimljivo na Metlajfu. Nisu, bila je jednička, ali to je druga priča.
Dakle. Njujork Niksi su šampioni NBA lige posle 53 godine čekanja. Pobedili su San Antonio Sparse 4:1 u serijama. Džejlen Branson je u petoj, odlučujućoj utakmici ubacio 45 poena i odveo Nikse do titule. Komentator je zaplakao uživo. Navijači su izašli na ulice i potukli se sa policijskim autom — što je, ako ste ikad bili u Njujorku, sasvim razumna reakcija na svaki povod.
Ovo bi bio sportski event decenije da nije bilo jedne manje sitnice po imenu Svetsko fudbalsko prvenstvo. Finale NBA i Mundijal su koegzistirali kao dva komšije koji imaju isti termin kod lekara — jedan od njih mora da čeka, i ovog puta je čekala košarka.
Jokić
Jokić nije bio u finalu. Denver je ispao pre toga, tiho i bez drame, što je kod Jokića uvek simptom da nešto ne štima. Čovek koji je tri puta bio MVP i koji je 2023. doneo Denveru prvu titulu u istoriji kluba, ove sezone je imao probleme sa povredama i ekipa bez njega u punoj formi jednostavno nije bila ista mašinerija. Šta da se radi. Nikola je verovatno bio kod konja dok se Branson znojio u San Antoniju, i teško je reći ko je od njih dvojice imao bolju večer.
Bitno je napomenuti — jer inače neko drugi hoće — da je Jokić i dalje najveći košarkaš koji trenutno hodi planetom. Ovo finale se nije desilo bez njega, dešava se pored njega. Razlika je bitna.
Marko Jarić
Postoji nepisano pravilo srpskog košarkaškog novinarstva da svaki tekst o NBA, ma koliko bio aktuelan i ma koliko se ticao nečeg drugog, mora da pomene Marka Jarića. Ne zato što je Jarić to zaslužio ili nije zaslužio — on je igrao u NBA deset godina, što je respektabilno po svim kriterijumima — već zato što je to naš košarkaški Mačko, simbol epohe kada je NBA za nas bila egzotika a ne svakodnevni pratimo-tabelu-posle-ručka sport. Dakle, pomenusmo ga. Jarić je bio. Jokić jeste. Tradicija je sačuvana.
Šta reći na kraju
Niksi su šampioni, Njujork slavi, Vembanjama je izgubio najvažniju loptu u ključnom momentu i nastaviće da bude mlad i frustrantan još bar deset godina. Mundijal se igra. Srbija je izgubila prijateljske s golom 1:8 i to nas je svima jako dobro pripremilo da sednemo i gledamo košarku umesto fudbala, ali kasno.
Sledeći put ću biti brži. Ili neću, ko zna.
Autor: Dobrocudni
COMMENTS