Dakle, Svetsko prvenstvo je ovde. Nije više “sledeće leto” ni “jedno leto” ni “za dve-tri godine” – ono je bukvalno počelo, sa 48 reprezentacija koje su se nekako, svaka na svoj način, provukle kroz kvalifikacije. Neke zasluženo, neke manje zasluženo, a neke zahvaljujući tome što FIFA u jednom trenutku nije htela da odredi da li je Zemlja ravna ili okrugla, ali je svakako zaključila da može da stane još šesnaest ekipa na Mundijal.
Srbija, naravno, nije tu.
Ali o tome malo kasnije, jer to je posebna priča koja zaslužuje poseban prostor. Kao što je jedna osoba, na potpuno drugi način, takođe zaslužila poseban prostor u srpskim tabloidima prošle jeseni, ali ni o tome još.
Hajde najpre da pričamo o fudbalskim veličinama.
Škotska i Iran: favoriti o kojima niko nije razgovarao
Ako ste pratili žreb za SP 2026, primetili ste da postoji Grupa G, u kojoj se nalazi Belgija, Egipat, Iran i Novi Zeland. Belgija je favorit grupe, Egipat ima Mohameda Salaha koji je svake četiri godine iz mrtvih vaskrsava za reprezentaciju, Novi Zeland je tu jer FIFA mora nekoga da stavi, a Iran… Iran je Iran.
Škotska je u Grupi C, sa Brazilom, Meksičkim domaćinom i Haitijem. Dakle, ako bi neko tražio favorita za prolaz u nokaut fazu od ta dva tima, kladionice im daju sledeće šanse: Škotska +20000, Iran +100000. Da li ste ikad videli šta znači +100000 u kladionicama? To znači da vam je bukvalno isplativije da uložite u to da vaš sused pobedi na Eurosong.
A ipak, evo nas, koji pišemo o njima kao favoritima. Zašto? Jer je tako naloženo. I jer je taj aspekt priče zapravo zabavan.
Škotska se posle 28 godina pojavljuje na Svetskom prvenstvu. Dvadeset i osam. Da stavimo to u perspektivu – poslednji put kada je Škotska bila na Mundijalu, Monika Levinski je tek počinjala pripravnički staž u Beloj kući. Od tada do danas – ništa. Niti jedan plasman. Niti jedna pobeda na velikom takmičenju koja bi im se uračunala. A sad su tu, u grupi sa Brazilom i Meksikom. Što je otprilike kao da vam kažu “imaš slobodan pas, ali u kavez s lavovima.”
Interesantna trivia: Škotska je jedina reprezentacija koja je učestvovala na svakom Svetskom prvenstvu od 1974. do 1998. – ali nikada nije prošla grupu. Šest uzastopnih Mundijala, šest uzastopnih eliminacija u grupi. To je neka vrsta konzistencije kojoj i mi Srbi možemo da se divimo. Oni su savladali nauku kako da dođeš do Svetskog, potrošiš devize, igraš tri utakmice i vratiš se kući. Dok smo mi to isto radili na Europ… ali o tome nećemo.
Iran je pak reprezentacija koja je na svom sedmom Svetskom prvenstvu, ali nikada nije prošla grupu. Niti jednom u šest pokušaja. Što znači da su sedam puta platili avio karte, spakirali dresove i otišli da odigraju tri utakmice. Jedine pobede u istoriji su im: SAD 1998, Maroko 2018, i Vels 2022. Sve nekako ili nad domaćinima koji nemaju pojma šta rade, ili nad reprezentacijama koje u tom momentu prolaze kroz egzistencijalnu krizu. FIFA ih je stavila u grupu sa Belgijom, Egiptom i Novim Zelandom – dakle, Belgija ih izlupa, Egipat proba, Novi Zeland izgubi, a Iran se vrati kući. Klasičan scenarij.
Najzanimljivija trivia o Iranu: kada je Mehdi Taremi (Inter) na kvalifikacionoj utakmici dao dva gola, Iran je izjednačio sa Uzbekistanom 2:2 i time obezbedio plasman na SP. Dva gola u jednoj utakmici da bi uopšte bio na turniru. To je nivo na kom Mehdi operira. Taremi je tip koji bi dao gol golmanu da je dozvolio na Mondijalu.
Ali čekajte — pre nego što uopšte krenemo da pričamo o Iranskim igračima i njihovim šansama, postoji jedno sitno pitanje: da li Iran uopšte igra?
Ne, ovo nije greška u kucanju. U momentu pisanja ovog teksta, FIFA predsednik Đani Infantino aktivno uverava javnost da Iran hoće da nastupi, dok se istovremeno odvija nešto što mediji zovu “oružani sukob između SAD i Irana” — što je eufemizam koji otprilike zvuči kao da kažete da je Titanik “imao problema sa plovnošću.” Amerika i Iran su u otvorenom ratu, a Iran svejedno treba da dođe u Ameriku i odigra Svetsko. Logika ovde je savršena FIFA logika — ista ona organizacija koja je odlučila da stadione za Mundijal 2022. gradi usred katarskog leta, u 50 stepeni, jer je novac važniji od radničke fiziologije.
Naravno, ako pitate šta je uzrok svega, odgovor zavisi od toga koga pitate. Zvanična verzija je jedna stvar. Nezvanična verzija, koja kruži po onim internet forumima gde svi znaju sve ali niko ništa ne može da dokaže, ide ovako: Izrael je naterao Ameriku na akciju. A ko je naterao Izrael? Pa, ko već tera sve u ovom cirkusu — Džefri Epštajn. Ili tačnije, ono što je Epštajn ostavio iza sebe — lista klijenata, mreža veza, i niz fotografija koje su, navodno, kod pravih ljudi i na pravim mestima. Epštajn je možda mrtav (ili nije, zavisno od toga koliko duboko zalazite u YouTube komentare u 2 ujutru), ali njegova senka pada na sve geopolitičke poteze koje ne razumete na prvi pogled.
Ovo, naravno, nije zvanična analiza Tegle. Mi nismo BBC. Ali ako vas pita neko zašto Amerika vodi rat s Iranom dok istovremeno organizuje Mundijal, a Iran svejedno možda igra — slobodno recite: “Epštajn.” Dobićete isti odgovor kao sa svakim drugim pitanjem na koje nema normalnog odgovora.
Trivije koje apsolutno ništa ne znače, ali eto
Dok čekamo da SP počne (ili već počelo, zavisno od toga kada čitate ovo), evo par statističkih činjenica o učesnicima koje će vas ostaviti jednako ravnodušnima kao i pre čitanja:
Paragvaj je kvalifikovao se za Mundijal 2026. i, ako ga ne poznajete previše, evo zanimljiva stvar – Paragvaj nikada nije pobedio na utakmici nokaut faze Svetskog prvenstva u regularnom vremenu. Uvek u penalima ili u produžecima. Paragvajci kao da su se dogovorili da se nikad ne završi normalno.
Jordan je debitant na Svetskim prvenstvima. Nikada ranije nisu bili na Mundijalu. Ko zna ko je reprezentativac Jordana? Niko. I to je u redu. Neko mora da popuni mesta.
Bosna i Hercegovina se plasirala kroz baraž, što je značilo da je u isto vreme kada je srpska reprezentacija pucala od Albanije, Bosna polako skupljala poene. Postoji nešto simbolično u tome, ali nećemo u to ulaziti jer su to duboke vode.
Uzbekistan se nije plasirao, ali je skoro bio tu. Uzbekistan je zemlja poznata po Samarkandu i tome što Taremi nije dao čistu pobjedu njihovoj reprezentaciji.
A sada – Piksi, Albanija i čovek koji je bio prezauzet da priča o fudbalu
Oktobar 2025. Srbija igra ključnu utakmicu grupe K kvalifikacija za SP 2026. Engleska je već otišla, mi smo na drugom mestu, ali Albanija nam diše za vrat. Utakmica je u Leskovcu, na stadionu Dubočica, koji je lokacija na koju ponosno gledamo kada hoćemo da kažemo da naša fudbalska infrastruktura “napreduje.”
Albanija pobedi 1:0. Gol u nadoknadi prvog poluvremena. Piksi odmah po utakmici priđe čelnicima FSS i ponudi ostavku. Savez prihvati. Zoran Mirković preuzme tim za meč protiv Andore. Sve se desi jako brzo, kao da je scenario bio unapred napisan.
I u tom trenutku, umesto da cela Srbija priča o deset godina jednog selektora koji je doduše odveo tim na dva velika takmičenja, ali im nije dao da prođu grupu ni jednom – umesto toga, Srbija priča o nečem sasvim drugom. Priča o Vujadinu Saviću.
Jer u gotovo istom trenutku – negde između Savićeve ostavke i prve konferencije Zorana Mirkovića – izlazi priča da je Vujadin Savić, bivši kapiten Crvene zvezde, tada pomoćni trener u stručnom štabu, ucenjivan privatnim snimcima od strane transrodne osobe A.K. (21), koja je tražila 50.000 evra da materijal ne ode u javnost. Policija ekspresno reaguje, A.K. dobija 30 dana pritvora, a Crvena zvezda uklanja sve Vujadine fotografije sa sajta kao da nikada nije ni postojao.
Naravno, tabloidna Srbija je zaključila šta je prioritet. Piksi? Jeste, jeste, otkud sada… ali ono, Vujadin…
Taj savršeni tajming nije slučajan ni namerno planiran – prosto se desilo. I desilo se u maniru koji samo srpska javna scena ume da proizvede: istovremeno ozbiljan i potpuno apsurdan, s tragičnim tonom ali i elementima telenovele.
Draganu Stojkoviću, koji je godinu dana slušao “Piksi ostavka, Piksi ostavka” sa tribina, skandal je makar privremeno ukrao pažnju. Što nije utešno, ali je makar – zanimljivo.
Dakle, Svetsko je počelo. Škotska i Iran su tu. Srbija nije. Piksi je otišao. Vujadin je bio u novinama.
Ako imate bolji pregled leta 2025/26. u srpskom fudbalu, slušam.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS