Prilično je ironično da se knjiga koja generalno govori protiv svega što internet danas nosi, proslavila upravo na internetu. A u njoj između ostalog možemo da naučimo i kako se pravilno koristi reč “ironično”, uz podsećanje da je svi, u beskrajnom neznanju i gluposti, koriste kada je nešto prosto “slučajnost”. A uspeh novog dela Džareta Kobeka nikako nije slučajnost, jer vam bolji priručnik za ove tinejdžerske godine XXI veka neće biti potreban. Iako sam autor tvrdi da je ovo “loš” roman, nasuprot tradiciji “dobrog američkog romana”, koji je širio demokratiju diljem sveta, jer ga je upravo u tu svrhu izmislila CIA. I to nije prva teorija zavere, ili teorija o bilo čemu, koju ćete ovde čuti. Jednostavno, ništa nije slučajno, i sve ima neko svoje utemeljenje u želji zlih ljudi da kontrolišu i eksploatišu. Tehnološki super-mega-giganti inženjere, Dizni i Marvel crtače, otac osnivač Tomas Džeferson svoje robove, sve pišući o slobodi čoveka – iskorišćavanje je jedna od konstantnijih ljudskih osobina.
Ukoliko ste klasičan korisnik interneta, pa se već zabrinuli da je ovo recenzija knjige Ustaj radniče Ljubodraga Ducija Simonovića, ili pamflet kakvog novomilenijumskog Lenjina, ne brinite. Ova knjiga je potpuno prilagođena vama, dok vam istovremeno objašnjava kako gubite vreme konzumirajući web proizvode, koji vam zapravo i ne trebaju, ali eto, zašto da ne potrošite pet dragocenih minuta na čitanje Bazfidove liste o prepeličijim jajima najsmešnijih oblika. Trebaće vam malo više vremena nego za listu, ali se Ja mrzim internet prelako čita i smislene celine ne obuhvataju više od 5,6 stranica, tako da bez problema možete da, umesto Tviter, kad imate praznog hoda, otvorite knjigu.
Nekog preteranog zapleta ovde nema. Pratimo živote nekoliko umetnika u San Francisku, 2013. godine. Umetnici su različitih fela, strip crtači, strip scenaristi, pisci, SF pisci, pesnici, konceptualisti, i saznaćemo tokom čitanja šta im se dešava sada i kako su dotle došli. A u međuvremenu, očekuje vas kanonada najciničnijih i najduhovitijih onelinera o modernoj kulturi (i kulturi i društvu uopšte) još od najboljih dana Čaka Palahnjuka. Kobek, kako ste već čuli, piše fragmentarno, šalta vreme i prostor, često se potpuno izmešta iz fabule da ispriča priču koju želi, ali to radi na tako šarmantno drkadžijski način, da samo ako ste bez imalo duha, možete da se ne nasmejete. Ako kapirate foru, padaćete na dupe kao ja.
Kobek ne voli dve stvari: licemerje i foliranje. Direktno proziva bezličnu korporativnu tehnomansku kulturu, koju su osnovali ljudi odrasli na lošim naučnofantastičnim knjigama. Ne propušta da prozove ni pisce tih loših naučnofantastičnih knjiga, jer njihova odgovornost je velika, pošto su zbog bolje prodaje svojih baljezganja, usadili ideje u glave gomile idiota. Vratiće nas povremeno i u prošlost da nam objasni kako su SAD osnovali pripadnici “socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa, koji su silovali mnoge pripadnike socijalnog konstrukta poznatog kao crna rasa.” Ovakvih rečenica je roman prepun, a Kobek se ne libi i da ih ponavlja kao mantru, do besvesti, kako ni u jednom trenutku ne biste zaboravili šta pod kojim pojmom misli, pa ćete tako više puta, kao refren, čuti da se rase razlikuju jedino po “prisustvu melanina u epidermu”, ili da se uticajnost na Tviteru meri “koeficijentom drkanja”.
Previše je ovde motiva da bismo ih sve pomenuli. Toliko ih da sam neke već zaboravio, što je odlično, jer imam želju da knjigu ponovo pročitam, samo nekoliko dana pošto sam je ostavio. Dok je drugi put ne pređem celu, za sada fiks može da reši i čitanje rendom poglavlja, ili segmenata, što je potpuno ok, jer je ovo u stvari zbirka mišljenja o svim apektima života modernog čoveka. Kao da vam je neko izvukao najbolja padanja u vatru sa društvenih mreža, i upakovao vam u oblandu. Ili bolje, sipao vam u pelinkovac, pošto, osim smeha do gušenja, Ja mrzim internet ume da izazove i te kakvu gorčinu prema onome što smo kao civilizacija postali. Ili smo to oduvek i bili, ali su nam ajped-pod-fonovi ubrzali vijuge za budalaštine na maksimum. Posle čitanja romana, deluje kao da su malopre pomenuti Palahnjuk, Bret Iston Elis, Mišel Uelbek, deda Kurt Vonegat i pradeda Embrouz Birs, dobili dostojnog naslednika. A to ću se potruditi da proverim i uživo, jer nam Kobek za nedelju dana dolazi u Beograd.
Internet je fantastičan izum. To je kompjuterska mreža putem koje ljudi mogu da podsete druge ljude da su govna.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS