Top deset negativaca u domaćem filmu

Naravno da su heroji ti koji vas sa plakata i reklama pozivaju da gledate film, i zbog njih možda ulazite u priču, ali realno, negativci su ti zbog kojih ostajete. Na svakog velikog junaka kao što su Luk Skajvoker ili Betmen, dođe po jedan Dart Vejder ili Džoker, koji idu okolo, prave sranja i odlično se zabavljaju, bez obzira na to što su od starta pripremljeni za egzekuciju. Domaći film je malo kuburio sa negativcima zbog same postavke većine naslova gde su glavni bad guys zapravo država i sistem koji te ne puštaju da se razmašeš kao pošteni proleter. Naravno, bilo je tu svetlih momenata (illi u ovom slučaju bolje reći mračnih), koji su uspeli da pokažu da i neki naši mogu da izađu na crtu tamo nekim Hanibalima Lektorima i kojekakvima.

10. Mak (Nikola Kojo) – Mehanizam

Mak je plaćeni ubica na kraju karijere, koji potpuno podivlja na poslednjem zadatku, napusti dotadašnji profesionalizam i počne da maltretira sve oko sebe. Jedna od boljih uloga Nikole Koja, u filmu koji se potpuno gradi oko njega, tako da jeste negativac, ali je u stvari i glavni junak. A treba biti ubedljiv da se bude manje simpatičan od Ivane Mihić. Ceo film i ne funkcioniše baš najbolje, ali realno ne možete da dočekate kako će Mak da izubija nekog sledećeg.

09. Šmajser (Žarko Laušević) – Crni Bombarder

Film koji na našem sajtu pominjan verovatno čak više i od Munja, iako ga ni blizu toliko ne gotivimo, a i svakim gledanjem je sve gori. Ali eto, ima detalja koji mogu da se izdvoje kao kvalitet, pa tako imamo i jednog od negativaca (osim pandura Beševića i naravno sistema koji te laže). Šmajsera nema previše, mada je ključan za razvoj i zaključak priče. Nije objašnjeno zašto je toliko lud, što liku koji na motoru ide okolo sa mašinkom i puca na ljude, daje malo težine onih bezličnih ubica iz slešera. Šteta što je Laušević ulogu morao da ponovi i u realnom životu i da zaglavi robiju.

08. Sova/Kalc (Relja Bašić) – Most

Ako je neko u domaćem filmu bio negativac, onda su to bili Nemci, pa je i logično da su se tu ostvarile brojne kultne uloge. Jedna manje poznata, ali antologijska je iz partizanskog akcijaša Hajrudina Šibe Krvavca, gde Relja Bašić tumači nemačkog oficira koji se predstavi kao komunistički obaveštajac, a u stvari realno igra za drugi tim. Za Nemce, šta ste mislili da hoću da kažem? Elem, da se utisak upotpuni imamo fantastičan vestern obračun šmajserima na kraju filma, a Kalca možemo da posmatramo kao osnov na kome je kasnije Kristof Volc izgradio svog Hansa Landu.

07. Topuz (Voja Brajović) – Bure baruta

Random nasilje uvek udari najviše, pa tako i u ovom filmu za koji svi kažu da je slabiji od predstave, iako predstavu verovatno skoro niko nije ni gledao. Voja Brajović fenomenalno koristi kratko vreme koje mu je dato da predstavi sadisitičkog kriminalca, na koga su neki od junaka filma imali nesreću da nalete. Momenat kada ih tera da pevaju Zajdi, zajdi, jeste jedna od najboljih izvedbi te pesme ikada. Onako, iz muda.

06. Katarina (Branka Pujić) – Sveto mesto

Sigurno jedna od zlokobnijih ženskih prilika u istoriji horora uopšte. Branka briljira kao neumrla devojka, pored čijeg tela mladi pop mora da probdi tri noći, kako bi se reinkarnirala u dobru životinju, ili zbog čega se to već radi po hrišćanskim običajima. Katarina je ful horor negativka: proganja muškarce, voli da do’vati i neke žene, kad je pun mesec pretvori se u Miru Banjac. Ne znamo da li je film metaforički prikaz njenog braka sa Draganom Jovanovićem.

05. Muždeka (Radoslav Rale Milenković) – Ubistvo s predumišljajem

Ovu ulogu smo uzeli samo kao primer Raletove karijere u kojoj je ostvario nekoliko fantastičnih uloga negativaca većih od života. Ovaj srpski Harvi Kajtel je prvi izbor kada vam treba prljavi pandur ili, u ovom slučaju, beskrupulozni pas rata. Osim što se njega samog “rođeni ćaća plaši”, monstruoznost se ogleda i tome što vrbuje nesrećne mladiće za borbu. Rale toliko dobro igra ovakve likove, da je za ne poverovati koliko je fin čovek u realnom životu.

04. Vukmir (Sergej Trifunović) – Srpski film

Pisalo se, mislilo i sralo o ovom filmu onoliko, ali je, uz sva podeljena mišljenja, ostalo da je Sergejeva uloga vrhunska, i tu stvarno ima malo prostora za debatu. Od role koju je prema kafanskim pričama trebalo da tumači Branko Kockica Milićević, Sergej je napravio modernog horor negativca, koji vam ledi krv u žilama čim progovori. Posle ovog filma ćete teško imati drugu sliku u glavi kad vam neko pomene filmskog producenta. Mada, ne znam da li je strašnija slika od Bjele.

03. Misirac (Toma Kuruzović) – Povratak otpisanih

Jedini gori negativci u domaćim filmovima jesu bili četnici. Jbg, trebalo se obračunati sa ljutom reakcijom. Ideologije na stranu, bilo je tu fenomenalnih prikaza, od gospodina Popare, kao Nikole Kalabića, pa sve do jednog od živopisnijih henčmena u istoriji filma – Misirac. Za četničkog majora Gašpara će da uradi sve, pa i da kolje po kućama i besomučno prebija partizanske ilegalce. Besni pas koga i gazde moraju da pridržavaju da ne bi napravio štetu. Sve dok mu ne ne do’aka Prle.

02. Učitelj (Čedomir Petrović) – Vukov ćošak

Davno smo ustanovili da likovi koji kreiraju dečje programe nisu baš najnormalniji i da smo svi dobro još i ispali uz sve psihodelije koje smo gledali kao mali u jutarnjim terminima. Najveću traumu iz mladosti povukli smo svi sigurno od Čkaljinog sina, koji u ulozi učitelja više izgleda kao lik iz poslednjeg filma Roba Zombija, nego neko koga bi trebalo puštati blizu nejači. Svojim metodama ispitivanja o narodnim poslovicama približio se dobrano iskusnim Gestapo oficirima, čime naravno dolazimo do prvog mesta.

01. Major Kriger (Stevo Žigon) – Otpisani i Povratak otpisanih

Sav hipsteraj na stranu i predvidivost pobednika, ali ko može da u zlobi i ledenoj faci nadmaši legendu okupacione vlasti za vreme Drugog svetskog rata. Od kada je našem timu partizanskih komandosa dao ime, do poslednjeg obračuna u oslobođenju Beograda, Kriger je mnogo muka zadao pokretu otpora. Toliko da ni Prle i Tihi nisu mogli da pobiju Švaba, koliko je ovaj drugova pohapsio. Majore Krigeru, jesi bio đubre, ali si bar i to bio sa stilom.

Autor: Radomir Zvoncek