Mnogo toga smo gledali ove godine a da nismo platili. Toliko, da nismo uspeli da se dogovorimo i sve objedinimo u jednu listu, tako da smo se, po starom srpskom običaju, podelili. Umesto jedne reprezentativne Tegline liste najboljih filmova 2015. imaćete dve – jednu festivalsku i jednu video klub listu. Da pojasnimo, ja ću vam predstaviti filmove koji su dobijali nagrade na festivalima, bili nominovani, ili su im, ako ništa drugo, kritičari širom sveta davali sjajne ocene, pisali im hvalospeve i dizali two thumbs up. Za koji dan izaći će i video klub lista filmova, tj. nepretencioznih naslova koji su tu da zabave i uplaše. Ja sam se trudio da, iako su ovo nazovi ozbiljni filmovi, ne bude mnogo smrt hoda plažom momenata, rumunskih filmova o abortusima, ili zabave za ekipu koja voli da umesto kokica jede plastično voće. Činilo mi se da je bila mršava godina i da ću jedva sastaviti top 10, kad ne lezi vraže, jedva sam uspeo da uguram sve što sam hteo u najboljih 20. Sva sreća pa sam video foricu na stranim sajtovima, da kad ne mogu da stave više od 20 filmova, nekima samo pomenu naslove i prebace font u italic. Pa zašto to onda ni ja ne bih uradio.
Utisci koji nisu na listi: Beast of No Nation, Kumiko the Treasure Hunter, Maggie, The Duke of Burgundy, People Places Things, Digging for Fire, Don Verdean, Room, The Big Short, James White, Aferim.
20. Love
Najbolje je otvoriti listu pornićem. Iako smo ove nedelje već pregledali najbolje erotske filmove, rešili smo da novi naslov Gašpar Noe računamo i dalje u igrane, iako ovde ima više seksa nego u nekim TV1000 ostvarenjima. Gašpar je inače našao odlično rešenje kako da unese živost u te klasične mlatomudaške filmove, uglavnom francuske, gde on voli nju, ona voli njega, ali monogamija je strašno zajebana. Ubacio je hard core scene seksa i time malo zapržio atmosferu. Verovatno jedan od boljih soundtracka godine. Gluma je možda najslabiji deo filma, ali koga to briga – glumci su lepi i goli 80 odsto vremena.
19. Wolfpack
Realno, kakva bi to lista bila bez dokumentaraca, a ovo je verovatno najbolji koji sam gledao ove godine (a bio je još i onaj o Sajentologiji, onaj o Kobejnu i onaj o Vajnhausovoj). Priča o sedmoro dece, koje vaspitaju dvoje hipi kretena, koji im ne dozvoljavaju da izađu iz kuće i zbog toga ta deca jedini spas nalaze u kultnim filmovima. Tako da je njihov Branko Kockica Tarantino. Jedino što je roditelje zajebao pubertet, pa su deca počla da se otimaju i da izlaze iz kuće, pa tada i mi saznajemo za njih.
18. Spring
Jedan od filmova koji se pojavio rano u toku godine, pa su ga mnogi zaboravili i nisu ga uvrstili na svoje godišnje liste. Ili im se nije dopalo ovo indie horor boy meets girl ostvarenje kao meni. Zamislite da se Linklaterova Before Sunrise trilogija ukrsti sa stvorenjem koje ima pipke i negde ste na tragu ovog filma. Ali to je tek početak! Plus, većina filma se dešava u Italiji, pa imate i ceo taj putopisni, 24 kitchen feeling.
17. Pored mene
Boje domaćeg filma, brani novi uradak Stevana Filipovića, a nije pomenut radi reda, već zato što posle x godina, neki naš film to i zaslužuje. Ako zažmurimo na prvih petneastak minuta pamfletskih rečenica i glumatanja poznatih nam glumaca, šmiri sklonih, dobijamo film koji se oslanja na debitante i odličan scenario. Rečenice koje izgovaraju klinci koji glume srednjoškolce, po prvi put zvuče stvarno, a ne kao da je Gordan Mihić pisao lik šesnestogodišnjaka koji izgovara termine poput ledilo, keve ti i žuraja. Mutant Breakfast Cluba i Klipa, koji je začudo uspeo.
16. Sicario
Denis Vilnev nam je u prethodne dve godine doneo dva filma koje ste preporučivali u onim kafanskim razgovorima e gledao sam film, baš je dobar, a to su Prisoners i Enemy, pa su zato velika očekivanja bila od Sicaria. Ipak je nešto slabiji od svojih prethodnika, ali je i dalje dovoljno dobar, da uđe u najbolje iz ove godine. Akcioni triler o sukobu američke murije i meksičkog narko kartela, sa standardnim zavrzlamama i principima manjeg i većeg zla. Emili Blunt ne nosi šminku, da bi parirala smrtno ozbiljnom Benisiu Del Toru. Dragojević je ovaj film proglasio za najbolji ove godine, čisto ako nekome Dragojevićevo mišljenje još uvek nešto znači.
15. Mississippi Grind
Još od Pokeraša sa Nortonom i Dejmonom, nije bilo boljeg kockarskog filma. Ili ja nisam baš mnogo gledao kockarske filmove. Ovde su odlično upareni Rajan Rejnolds (koji konačno počinje da dobija toliko željeni indie kredibilitet) i Ben Mendelson, koji je glumio u skoro pa svakom drugom filmu koji sam gledao ove godine i već smo se navikli da kida u ulozi pijanog, nesimpatičnog luzera. Svakako da se dodeljuje nagrada za najbolju interpretaciju Ponoćnog kauboja, ova dvojca bi ponela tu lentu za ovu godinu. Poslao sam ovaj film ortaku, navučenom kockaru, i kaže da je dobar i da ima gas, tako da šta će vam bolja preporuka.
14. Me, Earl and Dying Girl
Ovo je film koji sam najviše preporučivao ljudima da pogledaju, kad bi mi tražili nešto tužnjikavo, ili kad mi traže daj nešto od onih tvojih. To mojih se odnosi na filmove sa Sandensa, gde po običaju imate mlade, zaljubljene, ali nešto baš i ne valja. Ovde ne valja to što devojčica umire od leukemije, a njena dva ortaka pokušavaju da je spasu, tako što snimaju trash verzije klasika i pokušavaju da snime film o njoj. Ili za nju, kako se uzme. U svakom slučaju, pobednik u kategoriji ‘ajde dođi kod mene, da gledamo film za ovu godinu.
13. End of Tour
Pre ovoga nisam imao pojma ko je Dejvid Foster Valas, tako da nisam baš očekivao da će me film o intervjuu nekog pisca koji se ubio baš uzdrmati. Ali naravno, zajebao sam se po milioniti put u životu. Džejson Sigal je odličan u ulozi pisca, a Džesi Ajzenberg nije iritantan (što je njegov maksimum) u ulozi novinara Roling Stouna koji prati ovoga 48 sati i pravi priču o njegovom životu. U sat i po je smešteno dovoljno da saznamo nešto o Foster Valasu, a i da se napravi priča o prijateljstvu i patkometriji dva knjiška moljca.
12. Ich Seh, Ich Seh (Goodnight mommy)
Ako ste se ikad zapitali, kako bi izgledalo kad bi Haneke snimao horore – evo odgovora. S tim što ste i od nekih Hanekeovih filmova mogli da imate posledice u vidu spavanja sa upaljenim svetlom. Austrijski horor u kom majka sa čalmom oko lica, koja izgleda kao da se vratila sa neke plastične operacije, čuva sinove blizance u kući pored šume i sve deluje po difoltu strašno. Malo oni nju maltretiraju, malo ona njih, pa se takmiče, na kraju svi od srce zapevaju. Verovatno najjezivije iskustvo godine.
11. Anomalisa
Razmišljao sam se da li da stavim ovaj film na listu, jer je izašao baš pred Novu godinu i komotno može da se računa kao film iz 2016. Ipak je fantastično iskustvo i morao sam da ga pomenem. Stop motion film Čarlija Kaufmana o piscu self help knjiga, koji odlazi na seminar na kom pokušava da pomogne samom sebi i promeni život. Da ne spojlujem mnogo, kapiram da vam ovo još nije došlo na red za gledanje. Ono što je već simptomatično za Kaufmana je da kad radi sa drugim rediteljima, oni ma koliko radili sa mizantropskim i depresivnim tekstom, ostavljaju neku nadu svojim junacima. Kad sam režira svoje tekstove, Kaufman šutne tu nadu u muda i ne ostavlja likovima baš mnogo izbora. U ovom filmu vas čeka verovtno jedina scena cunnylingusa napravljena u stop motion filmu.
10. Mustang
Turski film, koji sam već proglasio najboljim na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. Pandan Sofiji Kopoli i njenom Virgin Suicideu. Pet devojčica odrastaju pored babe i konzervativnog stica u nekoj turskoj pripizdini. Kada nastupi pubertet, familija ne zna kako da se nosi sa tim, pa krene da im uređuje brakove. Kako su svih pet različite, svaka će imati svoj način da se bori protiv toga. Samoubistva kod Kopole zamenjena su brakovima u turskom pandanu.
09. Tangerine
Božićni film godine nam dolazi od Šona Bejkera, lika koji je rešio da iPhoneom snimi dan transvestita koji upravo na Božić izlazi iz zatvora i saznaje da ga njegov dečko, koji mu je i pimp vara, pa kreće da se razračunava sa svim problemima. Uz njega je i najbolja drugarica, takođe trans prostitutka. Prava zabava za porodicu u ovim prazničnim danima. Iako sve deluje kao neki miks drkanja političke korektnosti i nasilnog šoka, film ima dušu i u principu je jedna mikro priča o prijateljstvu.
08. While We’re Young
Još uvek nisam gledao Star Wars, ali znam da Adam Drajver glumi negativca. Međutim, dotičnog ću iz 2015. pamtiti kao još goru varijantu od zlikovca iz SW franšize. U ovom filmu glumi zlog hipstera, rešenog da se okoristi o Ben Stilera, koji usled krize srednjih godina, reši da sa svojom ženom napusti ušuškani život Menhetna i prihvati pomodni svet Vilijamsburga. Bolji od dva ovogodišnja filma Noe Baumbaha i čak mu opraštamo nešto previše komičan zaokret na kraju, koji bi više odgovarao nekim Stilerovim komedijama, koje generalno izbegavamo da gledamo (Meet the Parents i nastavci mu).
07. Youth
Nisam bio fan filma La Grande Bellezza, tako da nisam apsolutno ništa očekivao od novog Sorentina. Možda mi je i zato ovaj film o penzionerima u banji, koji razmišljaju o prolaznosti života, legao kao budali šamar. Plus, sve vreme im svira Mark Kozelek, tu su i Pol Dano koji iz godine u godinu raste u velikog glumca, a i Rejčel Vajs, jedna od najlepših žena na svetu. Međutim, šou vode dva kralja, Majkl Kejn i Harvi Kajtel, koji su se proslavili u ulogama zajebanih likova sa ulica, a ovde glume dvojicu dedica koji vode one gde si bio nigde, šta si radio ništa razgovore.
06. The Hateful Eight
Tarantinov novi film je uvek događaj i sem onog Grindhouse promašaja, nije imao neke mrlje u dosadašnjoj karijeri. Osmorka nadojena mržnjom (samostalan prevod) se nominuje za još jedan od njegovih klasika, koji će vam rasti u očima kako prolazi vreme. Ovo je bukvalno mexican standoff koji traje dva i po sata. A kako to obično biva, svaki mexican standoff mora da eksplodira na kraju. Ako ništa, vredi ostati do kraja, kad se Tarantino (kroz svoje likove naravno) popiša na celokupnu istoriju Amerike u jednoj sceni. Aleluja!
05. Chevalier
Patkometrija je najvažnija sportska disciplina, koju jedan muškarac za života može da upražnjava. Time se bavimo od svog najranijeg detinjstva, pa sve do kraja puberteta, koji dolazi otprilike šest meseci posle smrti. Film grčke rediteljke Atine Tsangari (naravno da je žena ovo radila) retko dobro opisuje ovu sportsku disciplinu i prava je šteta što nije bio hit ove godine, pa prosto morate da ga pogledate kad se pojavi na torentima. Plus u filmu glumi Sakis Ruvas, čuveni pevač i mrdač kukovima sa Evrovizije.
04. Dope
Coming of age filmovi su uvek u vrhu bilo koje moje liste. A ovde su još standardne teme uparene sa besnim socijalnim porukama, tako da smo u prilici da gledamo jedan pravi kalambur tema, koji izgleda kao da je Spajk Li išao na časove filma kod Džona Hjuza. Kada smo ga recenzirali nekad u toku godine, nazvao sam ga Straight Outta Amarcord, a prilično sam ponosan na tu foru, tako da ću da je ponovim. Uz Love, najbolji soundtrack godine.
03. Slow West
Ove godine, više nego ikad, vesterni su privukli prilično veliku pažnju. S tim što, za razliku od klasičnih uticaja špageti i marihuana vesterna, ovde dobijamo novi žanr apsint vestern. Ne znam da li se u vesternima ikada ranije pio apsint, ali ovde zauzima jako važnu ulogu. Ne treba trošiti reči o Fazbinderovoj ulozi, a i ponovo moramo da pomenemo Bena Mendelsona, koji je ovde glavni negativac. Imamo i najbolju scenu sipanja soli na ranu u istoriji filma.
02. Lobster
Kako naš narod ume da kaže – da jebe rak raka, ovo je odličan film! Kada bih vam prepričavao o čemu se radi, uskratio bih vam sva iznenađenja koja ovaj film nosi. Ovo je prvi ne-grčki rad Jorgosa Lantimosa, kog su neki od nas upamtili po remek delu Dogtooth. Celo ostvarenje izgleda kao da Dejvid Linč prepričava svoj san Vernereu Hercogu, a Čarli Kaufman prisluškuje i zapisuje u scenario. Kolin Farel je veliki car, ovde to potvrđuje, a i čak mu onaj blam od True Detectivea nije ukaljao ugled. Na IMDb-u piše da je ovo komedija. Da da, usrao sam se od smeha, ha ha.
01. Inside Out
Nisam gledao crtaće godinama, propustio sam i Up i poslednji Toy Story, a kakav sam kreten zamalo sam propustio i ovo i zamalo se samo tako zajebao. Najpametniji film u ovoj godini je napravio Pixar, a glavni likovi su emocije jedne devojčice. Ejmi Poler daje glas sreći i nije vam teško da zamislite ovu neprikosnovenu caricu baš u takvoj ulozi. Ovde vidimo šta biva kad sreća i tuga moraju da prođu kroz celu glavu devojčice, koja po prvi put u životu ima komplikovaniju situaciju u životu. Voleo bih da vidim kako su mala deca reagovala na milion stvari, za koje ni ja nisam baš siguran da li sam pravilno ukačio. Film koji će verovatno razoružati i najciničnija govna među nama, jer znam svakako da mene jeste.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS