https://www.youtube.com/watch?v=NFk_mVmnJl8&feature=youtu.be
(Muzika iz Grlom u jagode) Te 1999. godine, bombardovanje možda i nije bilo ono najgore što nam se desilo. Tog leta je bilo pomračenje Sunca. Dočekali smo ga sa zatvorenim šalonima, u zatamnjenim prostorijama, da nam slučajno pogled ne ode ka sunčevim zracima. Priča je išla do toga da će se na nebu pojaviti đavolje tri šestice i da nas čeka pravi smak sveta. Zato se svakoj normalnoj osobi smračilo i bez pomračenja Sunca. Živeći na ovim prostorima, navikli smo da nam stalno pada mrak na oči. Rešili smo zato da rekapituliramo neka naša intimna pomračenja, koja su se desila u prethodnih petnaestak godina.
Mijatova prečka (1998.)
Samo jednom sam video svog oca da plače. Ne sumnjam da mu naši fudbalski timovi nisu pružali to zadovoljstvo i u prošlosti, ali tada je to bilo tako javno i sočno sa psovkom – more majku li vam bre jebem svima. Ova prečka bi mogla da se okarakteriše kao metafora svih naših neuspeha i padova u životu – od sankcija, neulaska u EU, poskupljenja benzina, pa do nekih ličnih momenata. Tako komentar Youtube korisnika Cjomy87 – Ova prečka se i dalje trese, dobija mnogo veće i dublje značenje.
Šesti golovi (2000. i 2006.)
Znamo da smaramo sa fudbalom, ali u trenucima kada nismo bili baš najgori na svetu, dozvolili smo sebi da doživimo neviđene bruke na javnim sportskim manifestacijama i za 90 minuta primamo šest golova. Kao da nije dovoljno što se još uvek nismo oporavili od tog šestog, Overmarsovog ili Mesijevog gola, nego nas je svaki prosečni Holanđanin i Argentinac zapamtio kao lika iz države koju su natovili kao svinju pred Božić.
Evrovizija (2006.)
Neko će reći da se zajednica Srbije i Crne Gore raspala jedne martovske večeri, kada žiri RTCG nije dao glas očigledno najboljoj pesmi, a ne na kasnijem referendumu. Umesto naših Flamingosa, na takmičenje su otišli njihovi No Name. Lordi i Finska su komotno uzeli titulu najbolje evropske p(j)esme, iako je Hari Mata Hari svim snagama pokušao da odbrani balkansku čast. Zbog Harija smo se i onda zapitali da li smo po raspadu SFRJ ostali u zajednici sa pogrešnom republikom. Crnogorci su do kraja bili toliko bezobrazni, da smo očekivali da dve godine kasnije, isti ljudi koji su pročitali njihove rezultate glasanja na Beoviziji, objave da je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo.
Koncert Red Hot Chilli Peppersa u Inđiji (2007.)
Naša generacija je ostala uskraćena za odlazak u vojsku, pa tako i za priče iz iste. Svo to puzanje u blatu, šipčenje uz brdo i sipanje broma u čaj je namenjeno malo starijima od nas. Zato je naša generacija imala koncert Pepersa i priče sa tog nastupa. Nijedna priča se (barem koliko mi znamo) nije završila sa i ništa, posle certa smo zablejali malo i otišli gajbi. Mogli ste da ostanete zarobljeni u saobraćnoj gužvi, mogli ste da čekate voz koji nije došao naredna tri sata, ili nije došao uopšte, mogli ste da pozovete nekoga da dođe po vas da je bilo mreže… Uglavnom, narednih šest meseci vam sigurno nije bilo prijatno kad na radiju ili u gradu čujete Californication.
Zabrana prodaje alkohola posle 22h (2011.)
Ok, nije da su nam stvarno zabranili, piće i sad realno kupujemo svuda, ali u početku je bilo loženja. Išli smo po parkovima i gistro protestima, a sve se na kraju završavalo sa dvolitrom piva na klupi i nekim likom koji u gitaru udara Dva dinara druže. S vremena na vreme, posetimo FB grupu Beograđani protiv prohibicije. Tamo se još uvek sprema konačan udarac Đilasu i ovom zakonu, iako Đilasa nema već dve godine.
Autori: MimiKraljMamba, Moma_ludilo
COMMENTS
Jao brate, pa što me podseti na tu Beoviziju?! A taman je preboleh…
Brate, i dan danas pamtim muku sa tom prečketinom i Pedjom…keva je gadjala TV u dnevnoj tanjirom iz kuhinje…dan kad je domaci fudbal za nas umro…