Svaki ugledni sajt obeležiće dve decenije Arsena Vengera na klupi Arsenala na način koji im dolikuje. Od istorijata preko 20 najupečatljivijih zanimljivosti do 17 promena koje je „Profesor“ doneo u Engleski fudbal. Mi ćemo to uraditi na malo drugačiji način.
Godina je 1996. datum 1. oktobar. Za mene kao dete od 11 godina, taj datum nema nikakav veliki značaj, osim što možda imam kontrolni iz biologije. Tada relativno poznati trener dolazi u jednog od giganta engleskog fudbala. Sa naočarima Ted Bandija i naglaskom Pepe le tvora, bio je dovođen u pitanje da li je prava osoba da preuzme Tobdžije. Ideje koje je zastupao bile su revolucionarne, barem kada se tiče ostvrskog fudbala. Sada kada gledate Premijer ligu, dogodi se da čak Pjulisov WBA postigne četiri gola. Sredinom devedesetih to se baš retko dešavalo, upravo zbog taktike – ko uspe da prebaci crkvu u Kumanu ide u prvi tim. Poljane su dolaskom Vengera postala igrališta iako su svi želeli da misle da se to dogodilo mnogo pre toga.
Ovde bih završio osvrtanje na njegov početak karijere i izdvojio pet trenutaka kada sam bio spreman (a možda čak i jesam) pustio suzu gledajući Arsenal pod kormilom Arsena Vengera. Kako smo mi na sajtu skloni ocenjivanju svega, pa i emocija, težinu muških suza ćemo gledati kroz prizmu Željka Bebeka, čoveka koji je pustio prvu suzu, mušku, najtežu.
Invinsibl sezona
Sve do te kultne sezone 2002-03 nisam imao previše ideja kakvu radost može da ti donese fudbal sve i da ga samo gledaš na televiziji udaljen hiljadama kilometara od samog stadiona. Svaki pošteni gledalac Premijer lige zna šta znače cifre 26-12-0. Iako deluju kao nešto što bi mogli videti u Lostu, ovo je nešto mnogo bitnije – odnos pobeda, remija i poraza u toj sezoni Arsenala. Uprkos tome što su mnogi očekivali da kao tim pokleknu, bili su baš mnogo jaki za sve. Čak i da ne volite ovaj londoski klub morali ste da odate poštu ekipi koja je uspela nešto što je jako malo njih uspelo. I to na impresivan način. Tog leta, prva suza za Arsenal je pala. I to ona slatka.
0,2 Željka Bebeka – Radosnice nikad nisu teške.
Gašenje Hajburija
Ovde su osećanja već bila podeljena. Iako je ima „samo“ 38k mesta, Hajburi je ipak bio Meka i Medina za svakog poštenog Arsenalovog navijača. Sada je na tom mestu blok 45 i skretanje za Surčin, ali do 2006. svi su znali šta ovo mesto znači za Arsenal. Oproštaj od Hajburija je bio veoma emotivan, čak i na trenutke filmski, ali je značilo otvaranje novog poglavlja koje svakako nije bilo lako. Iako nikad nisam bio na samom stadionu, morala je da padne druga suza.
1,4 Željka Bebeka – Ovde su osećanja pomešana. Kao kada se seliš u novi stan iz starog ili kada se setiš Mande zbog Mande, a ne zbog Jula.
Finale Lige šampiona
Svako finale koje se izgubi je teško. Svako finale koje se izgubi od španskih ekipa je mnogo veliko sranje. Finale koje je trebalo da bude vrhunac karijere mnogih igrača postalo je košmar zahvaljujući glupoj odluci sudije da isključi Jansa Lemana i na taj način uskrati svetu finale za pamćenje. Barselona, taj grad zarobljen u želji da se otcepi, tkzv Priština na moru je tada došla do nove titule prvaka Evrope zahvaljujući. Nije ni bitno kome. Uzeli su finale, a ja sam opet pustio suzu.
2,7 Željka Bebeka – Verujem da se mali Neca tako osećao kad mu je Eva Ras ukrala psa.
Odlazak igrača
Kada si klinac, počneš da navijaš za neki klub prvenstveno zbog igrača. Ili zbog boje dresova. Ili zbog toga što ti ćale/brat navijaju za isti. Ukoliko si počeo da navijaš za tim zbog druga dva razloga, vežeš se za klub upravo zbog prvog. Kao što ti poštar postane dobar prijatelj, a šanker psihijatar, tako ti i taj napadač postane blizak kao rođeni brat. Ipak i taj brat želi da ode, da napreduje, pogovoto kada bude svestan činjenice da može da zaradi mnogo više para na drugom mestu. Sve je to razumljivo, ali opet te zaboli. Da ih ne nabrajam kako su i koliko odlazili. Ali da je kidalo, kidalo je.
3,5 Željka Bebeka – Nijedan odlazak nije boleo previše, ali kada se sve skupi, bogami bilo je tu suza.
Guženje od govana
Ovo je možda i najgora bol. Postoji to nepisano pravilo da svaki tim koji napravi novi stadion mora da padne rang niže. Sa Arsenalom se to nije dogodilo i to je možda najveći uspeh Arsena Vengera. Činjenica da je on uspeo da izgradi novi stadion i da ujedno ne padne ispod četvrtog mesta se može gledati kao čista genijalnost. Ali sa druge strane moralo je negde da se pukne. Ok, nisi ispao iz lige, čak ni pao ispod četvrtog mesta uprkos prodaji najboljih igrača, ali teški porazi od najvećih rivala, sigurno nisu prijali. Gledajući Vengera kako svoj 1000 meč u Premijer ligi gubi od one seljačine nije moglo da prođe bez suze. Najveća razlika u odnosu njega i ostalih je to što kad on shvati da može da ponizi protivnika, on to ne uradi. Dovoljno je 3:0. Zato je Venger veliki. Pa sve i da ne osvoji više nijednu titulu.
2,5 Željka Bebeka – Ovde smo negde na pola. Nijedan takav poraz nije bio lak, ali ih nije bilo puno u ovih 20 godina.
Autor: Shakraf
COMMENTS