Heroji Evropskog prvenstva u Francuskoj

 

Dejvid Bouvi je 1977. godine, za vreme boravka u Berlinu, doneo svetu dva dela istoimene trilogije albuma, koju je radio sa Brajanom Enom. Drugi u nizu Berlin trilogije, album Heroes je pre 39 godina trebalo da pokaže jasne putokaze njegovog sazrevanja i oslobađanje od kapitalističkih okova, u grčevitoj borbi za pronalaženjem sopstvene duše. Naslovna numera je u prvi plan Bouvijeve lestvice životnih kvaliteta stavila na pijedestal slavlje malih pobeda i konstantnog napretka besmrtnim stihom “We could be heroes, just for one day”. U proteklih mesec dana gledali smo fudbal koji je zaslužio 0-0 tip finala, a utisci su takvi da su bili apsolvirani već prvog prepodneva nakon završetka Eura.

Francuska nacija je nakon teškog perioda od 18 meseci u kom su je zahvatili teroristički napadi na redakciju satiričnog magazina Šarli Ebdo, jednu prodavnicu košer hrane, kao i masakr na koncertu benda Eagles of Death Metal u koncertnoj hali Bataklan, ostvarila redak trenutak nacionalnog jedinstva nakon poraza od Portugala. U tom je učestvovala impozantna brojka od 90 hiljada ljudi koji su se na Šanzelizeu okupili da bi pratili finale Evropskog prvenstva. Slike koje su nakon meča preplavile Internet, sugerisale su zaključak da boja kože, vera, ili raspored slova u sekciji prebivališta u pasošu više nije bila bitna i da sada svi saosećaju sa Antoanom Grizmanom, nakon njegove jedine loše partije u poslednjih godinu dana. To može samo fudbal.

01

S druge strane finala stajao je Portugal. Tim koji je odigrao najbolju i najgoru utakmicu na prvenstvu. Iako sam mišljenja da se fudbalski atributi Hrvatske i Portugala nisu istakli u poslednjem meču osmine finala, jer je frizura Ivana Perišića ometala fokus svih 22 igrača na terenu, čini mi se da su Vatreni više krivi zbog pomenutog užasa od 120 minuta. Do tog meča, susjedi su igrali najbolji fudbal na turniru, ali se sva njihova ambicija i napadačka potentnost slila na redukciju paseva ka centarforu Real Madrida, a manje na reprizu demonstracije sile prikazane protiv Španije tokom celog meča, i sa poluvremenom i po iz prethodna dva meča protiv reprezentacije Turske i Češke.

Periferni cilj hendikepirao je svu hemiju Luke Modrića i Ivana Rakitića, a na kraju se ugušio u suzama, golom Rikarda Kvarežme. Amplituda između najgore utakmice Hrvata i Portugalaca, i najbolje, između Mađara i Portugalaca, bila je zgodan primer krivulje raspoloženja Kristijana Ronalda u proteklih mesec dana. Tri dana pre utakmice sa Austrijom na kojoj je parodirao samog sebe, Ronaldo je bacio mikrofon novinara u jezero oko trening kampa. Jedina spontana stvar koju je Ronaldo do tada uradio je predstavila klasičan gest neposlušnosti s njegove strane, koji je prethodio demonstraciji u kreativnosti raspolaganja fizičkom snagom kasnije tog dana na meču protiv Mađara. U nedelju uveče, CR7 je plakao efektivnih 120 minuta, kao da su se plačevi zbog poraza u finalu Eura 2004. od Grčke, u polufinalu Mundijala 2006. od Francuza, kao i nakon polufinalnog meča Eura od pre četiri godine od Španije akumulirali u jedan veliki plač. Već 10. jula, malo pre ponoći, postalo je jasno da je Kristijano preuzeo Lionel Mesi mantru iz Adidasove kampanje da ništa nije nemoguće.

02

Sportske heroje na ovom prvenstvu smo dobili pre polufinala. Pitanje da li je sistem od 24 reprezentacije ulazak u mračno doba prosečnosti fudbala, ostavićemo budućim časovima istorije. Fokusirajmo se na momente koji nisu potvrda zlatnog standarda napadača kakav je Kristijano Ronaldo, ili strpljivo džokerstvo Rikarda Kvarežme, ali koji bi se lako uklopili u ideal herojstva Dejvida Bouvija, star gotovo četiri decenije.

Formacija 3-5-2

03

Ono što je bila moda osamdesetih, izašlo je iz mode desetak godina kasnije sa pojavom fudbalera čije smo frizure tvrdoglavo zahtevali od naših frizera. Antonio Konte i Kris Kolmen su se snalazili sa igračkim kadrom kojima su raspolagali i adaptirali formaciju shodno tome. Dakle, ni od kog gotovog igračkog proizvoda nije očekivano snalaženje na novoizmišljenoj poziciji. Konte je u klupskom fudbalu ostvarivao svoje zamisli sa četvoricom pozadi, dok je na klupi Italije to radio sa Barzaljijem, Kjelinijem i Bonućijem, bedemom na kom je 3-5-2 formacija počivala. Trenerska kampanja na klupi Velsa je dovela do toga da je Kolmen izvukao maksimum od tria Ledli-Remzi-Alen, dozvolivši impresivne sprinterske begove Gareta Bejla po strani, koji su se završavali ili prekidom iz kojih je Vels bio najopasniji, ili centaršutevima u šesnaesterac koji su presudili Belgiji.

Antonio Konte / Kris Kolmen / Bernd Štork

04

Specijalan poput novog trenera Mančester Junajteda, uticaj Antonija Kontea nakon završetka prvenstva je najvidljiviji u post-takmičarskoj agoniji Engleza, koji trenutno pregovaraju sa Semom Alardajsom kao opcijom za mesto novog selektora Gordog Albiona. Ono što je Konteu i Alardajsu zajedničko je stvaranje respektabilnih rezultata sa prosečnim ekipama. Engleski sastav je vrištao za Konteovim receptom, koji je njegovom timu dao beg iz stereotipnog pečata koji prati Italijane od kako postoji fudbal, i omogućio pregršt povučenih reči gledalaca o reprezentaciji Italije sve do penala protiv Nemačke, kada su Azuri velikodušno loše izveli svoju seriju. Sa Kolmenom, Konteu je zajedničko da niko od njih nije opterećen svojom ideologijom, već smišljanjem praktičnih odgovora.

Kolmen je u svojoj karijeri vodio Fulam, Real Sosijedad, Koventri i Larisu a na Euru je koristio taktiku iz poslednje utakmice Premijeršipa iz sezone 2005/06, kada je na čelu Fulama pobedio Midlzbro. Deset godina kasnije, pojavio se neko dostojan nasleđa Gerija Spida. Izuzetno su odigrali Bejl, Remzi, Ledli i pobednik na napadačkoj audiciji Robson-Kanu, ali je najveća zvezda Velsa nakon prvenstva fudbaler za kojeg sam mislio da bi bilo loše da osvoji Premijer Ligu, kada je Liverpul ostao kratak za istu u dužini jednog pasa Stivena Džerarda pre dve godine. Džo Alen je od avgusta do maja, 8 puta igrao za tim sa Enfild Rouda, ali je u junu Kris Kolmen iz njega izvukao Ćavi Ernandez kvalitet pa su naslovne strane morale da se zgrče malo i naprave mesta za Alena.

Bernd Štork je prepredeni fudbalski pokeraš. Njegov Karate Kid odnos sa Laslom Klajnheslerom je ovog 21-ogodišnjaka doveo u vezni red mađarskog renoviranja. Zajedno sa Balašem Džudžakom, doneo je nadu u reanimaciju sna od pre 44 godine, a očekivani scenario da će se boriti sa Islandom za treće mesto u grupi se nije dogodio, jer su završili kao prvi, s nesrećom da su u osmini finala naleteli na jedini maksimalno odigran meč talentovane belgijske reprezentacije. Štork i njegov pomoćnik Andreas Meler znaju kako se pobeđuje. Pre 27 godina su zajedno podigli trofej kupa Nemačke sa Borusijom Dortmund, pa bi stoga trebalo očekivati da, sem sive trenerke Gabora Kiraljija i Zoltana Gere, još neka lepa fudbalska priča koja bi uključila Mađare ode u legendu.

Leonardo Bonući / Džerom Boateng / Pepe

05

Kada se pogledaju ova tri imena, prvo što svakom konzumentu pop-kulture padne na pamet je da bi sva trojica daleko dogurala u HBO dramama poput The Wire, The Sopranos, ili Game of Thrones, pre nego što pritisak krvavog kursa svake od pomenute serije postane prejak, pa je tragedija neizbežna opcija. Juventusov odbrambeni blok u reprezentaciji Italije sastavljen od Điđija Bufona, Andree Barzaljija, Đorđa Kjelinija i Leonarda Bonućija, funkcionisao je na isti način na koji su Azuri pevali himnu – borbeno, beskompromisno i nedodirljivo. Bonućija je međutim iz torinskog bedema izdigao tačdaun pas od 40 metara, koji je prethodio vodećem golu protiv Belgije, a mogao bi da se svrsta u trijumvirat najboljih poteza prvenstva, tik pored Šaćirijeve biciklice Poljskoj i Naingolanovog gola Velsu.

Džerom Boateng je bio najvitalnija tačka u kičmi Nemačke koju su činili i Nojer, Kros i Miler. Pored Tonija Krosa, Boateng je bio najkonstantniji igrač Die Mannschafta, nakon čijeg se izlaska zbog povrede butnog mišića, Nemačka držala još 13 minuta do drugog gola Grizmana u polufinalu.

„Pepe is a huge dick!“ – svetski prihvaćena eksplicitna primedba Gerija Linekera na ponašanje štopera Real Madrida iz finala Lige Šampiona je prosto izvetrela iz svesti svih gledalaca za samo mesec dana. Pepe je period od 10. juna do 10. jula proveo u dokazivanju da je moguće biti antipatičniji od Serhija Ramosa, ali isto tako da je nepravedno zapostavljen u igračkim hvalospevima.

Aron Remzi / Ivan Perišić / Musa Sisoko

06

Ovu trojicu vezista ranije je objedninjavala maksima „Always a bridesmaid, never the bride“. Više ne! Remzi i Perišić su bili neumorni. Remzi je frustracije navijača Arsenala podigao na viši nivo farbanjem u plavo, u smislu da nema dovoljno pokrića za toliku količinu ekscentričnosti, osim toga što je talija za 80 procenata selebriti umiranja. Od Remzijeve vizije na sredini terena su na Euru profitirali svi, od Krisa Kolmena, do Robson-Kanua.

Inter bi takođe značajno mogao da profitira od svog veznjaka Ivana Perišića, ostao u klubu ili ne. Sin hrvatskog farmera je diktirao formu svog tima i kao takav, kakvu god odluku da donese, biće dobra, osim toga što ako ostane u Interu, neće igrati Ligu Šampiona u predstojećoj sezoni.

Musa Sisoko je upravo ono što devojke traže od repetitivnih razgovora o promenama kod svojih partnera. Čovek koji je delovao potpuno nezainteresovano za Njukaslovo propadanje u Čempionšip, bio je upravo taj kome je Didije Dešam verovao kad je menjao N Goloa Kantea u meču sa Islandom. Sisoko je u tri meča dokazao da je timski igrač za primer, sa ogromnim zalihama produktivne agresivnosti i volje da pomaže Pogbi. Zamislite poziciju vilice Rafe Beniteza, posle samo 20 minuta finala u nedelju.

Reprezentacija Islanda

Jedina frustracija u vezi sa fudbalskom reprezentacijom Islanda je bila biranje razloga zbog kojeg biste navijali za njih na Euru: prisustvo predsednika države na navijačkom kopu umesto u loži, komentator čije je prenošenje gola u 93. minutu poslednje utakmice prve faze zvučalo kao artikulacija čoveka koji je u požaru, slavlje u stadionskim hukovima u razmacima od po pet sekundi, selektor koji je na Islandu stomatolog, činjenica da je 10 procenata islandske populacije došlo u Francusku da bodri svoj tim, pobeda protiv precenjenih Engleza, podatak da je 99,8 procenata TV prijemnika na Islandu bilo podešeno na meč osmine finala protiv Engleza. Vikinški sportski pohod Islanda je nakon 25 dana u Francuskoj izazvao „A kada ćemo mi ovako?“ autorefleksije fudbalskih autsajdera. Takk fyrir Island! Hvala Islande!

Autor: Andrija Savić

Heroji Evropskog prvenstva u Francuskoj

COMMENTS

WORDPRESS: 0