Gledali, a nismo platili – Slobodna zona

Završila se još jedna Slobodna zona, jedanaesta po redu. Posle pet dana i, u mom slučaju, jedanest pogledanih filmova, osećaš neku vrstu dobrog umora. Kažem dobrog, jer ma koliko bilo naporno gledati dva filma dnevno, i to pritom ne baš sa laganim temama, ipak ovde ima šta da se nauči, a i zapamti. Bilo da ste više vremena proveli u finim foteljama DKC-a ili neudobnim, skoro pa kafanskim, stolicama Doma Omladine, zbog kojih planiram da lečim lumbago i odem na par dana u banju. Ipak, organizacija je bila na nivou, a i divne volonterke su pomogle da sve prođe cakum pakum (kako sam slatkorečiv k’o da dobijam pare za ovo).

Nagradu publike na ovogodišnjem festivalu je dobio dokumentarni film Patrisija Guzmana Dugme od sedefa. Jbg, ja ovaj film nisam stigao da pogledam, mimoišli smo se dva puta i nije mi bio na tajmlajnu, tako da do neke druge khm khm torent khm khm prilike ostaćete uskraćeni za moje mišljenje o ovom filmu. Ali ne boj’te se, pogledao sam dovoljno da mogu da izađem ovde pred vas sa nekim odličnim naslovima. Pošto je ovo naš prvi filmski festival koji smo propratili, rešili smo da nagradimo neke filmove nekim našim simboličnim lentama i statuama, koje su naravno u dinarskoj vrednosti jednog dobrog potapša po ramenu. Pre nego počnemo, samo da nagovestimo da u nagradama neće biti filmova Ejmi i Me, Earl and Dying Girl o kojima smo već pisali, pa da se ne ponavljamo, a i da vam predstavimo što više dobrih naslova.

FIPRETSCI nagrada iliti Fédération Internationale de la Tegla Presse Cinématographique –  Taxi – Jafar Panahi

Prvu nagradu dodeljujemo poslednjem filmu Džafara Panahija, lika koji ima dvadesetogodišnju zabranu da snima filmove i ovo mu je, ako se ne varam, već drugi koji snima pod takvom zabranom. Nije mi baš najjasnije kako ne najebe još više pošto snima, zavešćemo to pod filmsku magiju. U ovom filmu, Panahi vozi taksi, glumi samog sebe i vozika što glumce, što prave ljude, koji u kameru imaju da poruče šta ih muči. Očekivao sam nešto mračniji i teži film, ali je prošaran duhovitim minijaturama. U nekom momentu, Panahi vozi dilera divxova do odredišta i na neki način opravdava pirateriju u Teheranu. U suštini, možda i glavni glumac ovog filma je Teheran, kome Panahi pravi posvetu.

Nagrada za najveći umetnički dojam – Klub – Pablo Larain

Kad pročitate siže ovog filma o popovima koji su zgrešili, pa su zbog toga zatvoreni u nekoj kućici na moru, vicevi o popovima i maloletnim dečacima se nameću sami od sebe. Međutim, ozbiljan ton filma nas brzo razuveri i natera na razmišljanje. Ako ste pratili Larainov dosadašnji rad, ovaj film donosi nešto mračniji zaokret u njegovoj karijeri, čak možemo reći da je bliži Hanekeu, nego njegovom prethodnom filmu No. U centru pažnje je pet popova i jedna kaluđerica koji kriju tajnu i novi mladi pop koji je tu poslat da ih raskrinka. Klasična old school new school priča kao u nekoj Gruuovoj pesmi. U svakom slučaju, preporuka, iako nisam bio baš najzadovoljniji kako se film završio.

Teglina nagrada publike – Kratka kožica – Dučio Kjarini

Da je Slobodna zona edukativnog karaktera znali smo od ranije, ali se to pravilo potvrdilo na ovom filmu kad smo morali da guglujemo šta je to fimoza. A i do sad smo dokazali da smo sajt koji pre svega voli da gugluje čudne reči koje imaju veze sa povredama penisa. Elem, dodelili smo nagradu publike Kratkoj kožici, jer je ovo klasičan indie šmindie filmić kakve smo navikle da nam dolaze iz američkog planinskog festivala Sandensa. Ovog puta, priča o dečaku koji ima problema sa kožicom svog penisa i samim tim problem da uspostavi kontakt sa devojkom na koju se ložucka, nam dolazi iz Pize, čisto da dick joke bude potpuniji. Film bi svakako bio bolji da je glavni lik, italijanski Budimir Trajković, bio malo manje izgubljen i malo simpatičniji. Sva sreća, pa su ostali likovi pravili razliku.

Srebrna Tegla – Ovnovi – Grimur Hakonarson

Dva brata u svojim ranim šesdesetim, žive jedan pored drugoga, uzgajaju ovce i ne pričaju već četrdeset godina. Ne, ovo nije priča iz Šumadije zabeležena u Kvadraturi kruga ili Zadnjoj kući Srbija, u pitanju je Island. A i dva brata se zovu Gumi i Kidi, odlična imena za decu. I ovde je Slobodna zona pokazala svoj edukativni karakter, jer sada znamo šta je grabež, a to je neko obolenje koje sve ovce u njihovom kraju zapate i onda naša dva brata moraju da pomire svoje nepromostive razlike, da bi spasili svoju vrstu nagrađivanih ovaca. Kraj filma vas dovede do toga da pošaljete poruku svom bratu. Ili svojoj ovci. Ja sam bratu poslao da uplati kec singl na Bosna – Irska.

Zlatna Tegla – Mustang – Deniz Gamze Erguven

Svi znamo za onaj običaj kad vam se ne izlazi iz kuće, ili ne ide na neku žurku, a onda se celo to femkanje i nećkanje pretvore u odličan izlazak. E pa, ja sam nešto slično doživeo sa ovim filmom. Isprva mi se nije gledao, ni sam ne znam zbog čega, valjda me nije u osnovi zaintrigirala tema odrastanje pet devojčica u nekoj Turskoj pripizdini. Bože kakva bih budala bio da ga nisam pogledao. Ovo je turski Virgin Suicides i verovatno najkompletniji film koji sam pogledao na festivalu, gde nije bilo nijednog suvišnog momenta, a i rasplet je baš onakav kako treba. Kao što sam već rekao, pet devojčica odgajaju baba i stric i kad njihovo odrastanje krene da se zahuktava pubertetom, baba i stric, ne znajući šta da rade, kreću da im završavaju uređene brakove. Tako da kod Sofije Kopole imamo samoubistva, a u njenom turskom pandanu imamo brakove. Pa da, logično. Tako da Zlatnu Teglu odnosi mlada Turkinja Deniz Gamze Erguven i čekamo njeno neko novo ostvaranje u prvim redovima na sledećim Slobodnim zonama.

Autor: MimiKraljMamba