The Big Sick
Asian is the new black. Ali ne onaj kung fu asian, nego onaj manje popularan, što dolazi sa ove strane Bolivuda. Aziz Ansari je drugom sezonom Master of None postao glavni lik 2017. godine. Mindy Caling se ugurava u trku za najbolju Tina Fej osobu koja nije Tina Fej, a u indie Sundance svetu ove godine pobeđuje pakistanski predstavnik u izboru cool komičara – Kumail Nanjiani. Kumaila znamo kao ciničnog Indusa (barem sam ja mislio da je Indus) iz Silikonske doline, ali sada je odlučio da nam otvori dušu i srce u autobiografskoj romcom priči. I skoro nije ni bilo ovako dobre romantične komedije, jer je u žanru svakako došlo do zamora materijala i ponavljanja prežvakanih priča. Možda šarm i uspešnost filma i leže u tome što je Kumail rešio da nam ispriča kako je zaista upoznao ženu svog života. On je stand up komičar, živi u Čikagu, tu upozanje Emili, sve kreće kao one night stand priča, međutim, hemija je očigledna i naravno da neće sve ostati na tome. Zavrišiće se kad Emili sazna da Kumailu jednom nedeljno roditelji ugovaraju brakove koje on lagano odjebava, ali nastavlja da ide na te večere, i zbog kulturološke razlike i drugih emotivnih zajebancija raskidaju. Međutim, Emili se razboljeva, doktori je smeštaju u veštački indukovanu komu, a Kumail odluči da je posećuje, zbližavajući se sa njenim roditeljima. Nemojte da se plašite, ovo nije onaj Sandra Bulok scenario gde on laže i pretvara se. Roditelji su Holi Hanter, sa standardno urokljivim pogledom, kojoj realno ne smeš da se zameriš i Everybody Loves Raymond Romano kog svi volimo kada ne igra u svojoj užasnoj seriji. Da ne spojlujem dalje, ali sve ovo će dovesti do toga da Kumail odraste i zauzme svoj stav, a pritom prikazuje modernog liberalnog muslimana 21. veka (kao i na početku teksta pomenuti Anzari) koji ne mora da se moli pet puta dnevno i jede prasetinu, ali voli i poštuje svoje roditelje, iako se ne slaže sa njihovim konzervativnijim i tradicionalnijim stavovima. Kao što njegovu izabranicu srca ne glumi njegova prava žena, već preslatka i harizmatična Zoe Kazan, možda je i Kumail trebalo da odustane od davanja uloge samom sebi, jer su najtanji delovi filma upravo oni gde mora da glumi, pošto, ma koliko bio simpatična i preduhovita pojava, ipak se bolje snalazi kao četvrto ili peto ime na špici, gde ima više prostora u pozadini da se sprda, nego u glavnoj ulozi. Iako ovde glumi sebe i svoje emocije i ono što je sam proživeo.
Gledati sa ribom/tipom, realno dugo nije bilo ovakvog filma da vam nije glupo da prevalite preko usta ima dobra romantična komedija za gledanje.
The Incredible Jessica James
Malo po malo, pa mi se pojavi notifikacija da hard disk radi sa premalo prostora i da je prepun, pa tako brišem sve što stignem, i više ni ne pratim da li sam nešto pogledao, ili zašto sam nešto skinuo. Tako da zamalo da obrišem ovaj film, misleći da je prva sezona sjajne serije od pretprošle godine, sa najjačom ženom na svetu Jessicom Jones. Sva sreća pa nisam, jer ovo je jedan pravi mali nebrušeni biser, kakav je i heroina ovog filma Jessica Williams. Jessicu pamtimo po Daily Showu sa John Stewartom, koji smo svi prestali da gledamo onog momenta kad je Stewart rešio da ode i pušta bradu. Međutim, u poslednjim mesecima smo upamtili zgodnu crnkinju sa sassy, ali pametnim komentarima. Svoj stil je prenela i na naslovnu Jessicu James. Film je režirao Jim Strouse, koji je imao poluuspešnu dramediju People Places Things sa Jermain Flight of the Conchords Clementom u glavnoj ulozi. Među sporednim likovima se pojavila i naša Jessica, i ta minijatura ju je preporučila da dobije ceo film. Ona je mlada i neuspešna spisateljica koja živi za pozorište, ali pozorište je baš i ne primećuje, pa zauzvrat deci predaje osnove kreativnog pisanja. Kako to biva, emotivni život joj se raspada, tek je izašla iz veze (bivši joj je Lakeith Stanfield, ako ne znate ko je, guglujte ga, znate ga 100 posto, lik trenutno glumi svuda), a najbolja drugarica je gej koja ne bi imala ništa protiv da Jessica zaboravi na tipove i pobegne u suton sa njom. Naleće na smotanog i depresivnog Boona (uvek fantastični Chris O’Dowd), koji od lakšeg petinga i rebounda postaje nešto malo više. Ali ovo nije vaš klasičan romcom, gde jednog tipa zameni drugi i drugačiji, koji probudi neka posebna osećanjca. Ovde se ipak radi o priči o sazrevanju i stajanju na sopstvene noge, posle nekoliko uzastopnih padova. Ako ste upoznati sa starim Hičkokovim Strangers on a Train, gde dva stranca reše da ubiju svoje probleme u životu, pritom izbegavajući motiv, Incredible Jessica James nam donosi Strangers on a Train za raskid, gde Jessica i Boone, da ne bi pratili svoje bivše ljubavnike, reše da zaprate bivšeg ovog drugog, kako bi javljali kakvu su mačku, hranu ili novog partnera okačili. Zanimljiva ideja i preporuka. Na kraju, The Incredible Jessica James je mali, nenaporan, lep film, koji ne otkriva toplu vodu, ni svojom pričom, niti načinom pričanja, već su glavni motor dvoje glavnih likova, potpuno realnih, od krvi, mesa i suza, dovoljno da se svako od nas negde prepozna.
Gledati sa najboljom drugaricom crnkinjom.
Autor: Miloš Dašić
Little Evil
Netflix ima plan da jednog dana kupi sve što postoji na ovom svetu i zavede diktaturu orvelovskih razmera. Ili ih samo vode baš nenormalni ljudi, jer koliko originalnog sadržaja trenutno proizvode, uz gubitke koje imaju, baš ne kapiram kako uopšte i dalje postoje. No, da ostavimo multitrilionske kompanije da brinu same o sebi (ne sumnjam da umeju) i da vidimo šta nam u svom tom ludilu nude. Umeju i te kako da pogode, kao sa prethodnim naslovom u ovom tekstu, ali i da omaše prazan gol sa peterca. Sve je obećavalo u najavi Malog zla. Reditelj kultnog Tucker & Dale vs Evil, glumačka postava sa ljubimcem svih Adamom Skotom i ljubimicom Lost fanova Evandželin Lili i žanr horor komedije, u kom je zaista moguće razmahnuti se na pravi način, kada dobijete kreativnu slobodu. Na žalost, i pored vrhunskih sastojaka, ovaj paprikaš je žestoko omanuo. Prvo – nije smešan, što je za film koji makar u polovini imena žanra ima “komedija”, nije baš sjajno. Drugo – priča o Antihrist detetu nije iskorišćena za horor šokove, već za svima prepoznatlljive reference na mnogo bolje (mnogo bolje) filmove. I treće – nije smešan, što ga i sa skromnih sat i po trajanja čini baš napornim za gledanje. Šta znam, dajte mu šansu, ako ste fanovi ikoga ko se tu pojavljuje, ali činjenica je da će dobar kuvar i od onoga je što je u frižideru tog trenutka da napravi gozbu, dok će ostali da se muče i sa lososom i najfinijim povrćem.
Gledati ako imate nešto protiv ljudi koji se tu pojavljuju, imaćete dovoljno argumenata da ih razvlačite po besmislenim internet raspravama.
It Comes At Night
Očekivanja postaju besmislena, jer jedino što zaista možete da očekujete, je da ne očekujete ništa. Ukoliko niste batalili čitanje posle ove kvazi-pametne rečenice, da vas podsetim da su hajpovi sa festivala, naročito o hororima, uspeli da se rasprše kao balon, dok su neki popljuvani naslovi zapravo bili sasvim korektni. A ovde se ispostavlja da je fama delimično bila opravdana, jer se radi o jednom od interesantnijih horora u poslednjih nekoliko godina. Ako je ovo uopšte horor? Imamo post-apokalipsu, praćenu ili izazvanu zarazom od koje se bljuje crna krv, ali nemamo uzroke, te ne moraju biti hororični, možda su nam samo GMO došli glave. Neizbežno je i preživljavanje i “zlo je zapravo u nama” momenti, što film vuče ka raznoraznim žanrovima. Treća glavna odlika, i možda najjeziviji deo jeste coming of age mladog junaka, koji je imao tu ludu sreću da proživljava kraj puberteta u vremenu kad je masturbacija poslednja stvar o kojoj bi trebalo da misli. Njegovi lomovi i tok svesti, koje je reditelj Trej Edvard Šulc fenomenalno vizuelno predstavio, najbolji su deo filma, iako je i tokom ostalog trajanja lepo napravljena preteća atmosfera, uz neizbežni osećaj da će sve otići do đavola, ma koliko se trudili. Ne bih imao šta da prepričam što se tiče radnje, pošto se zaista sve manje više bazira na odnosu među likovima, ali neka vas to ne obeshrabri u gledanju, jer ćete zaista propustiti nešto makar interesantno.
Gledati sa tinejdžerom kad neće da čisti sobu, da vidi šta sve može jednog dana da se desi, i da bude miran.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS