Deadpool
Ako ste jedan od onih uber geekova koji su gledali Community, možda vam je najbolja odrednica za ovaj film, da izgleda kao da su ga pisali Abed i Troy kad bi im dali budžet i potpuno slobodu. Za vas koji niste, jbg, ovo izgleda kao da ga je pravio onaj vaš ortak koga zovete kad treba da vam se preporuči neki dobar film. Jer ovo je stvarno dobra zabava, koja po broju fora izlazi na crtu (a po mom skromnom mišljenu i premašuje) Guardians of Galaxy. Deadpoola, brbljivog douchbaga, koji nas sve vreme tokom filma ubeđuje da nije superheroj, glumi Rajan Rejnolds, i ovo je taj film kad konačno možemo da kažemo, ok dečko ubedio si nas, car si. On je lik koji se regeneriše i ne može da umre, mučili ga neki zajebani likovi i onda kreće u totalnu osvetu. I da, ima ribu, jednu od najlepših žena na svetu Morenu Bakarin, koju ostavi pa je vrati. I to je to. To je zaplet. Videli ste ga u svakom flmu ikada. Ali ovde ne dolazite zbog zapleta. Ne, ovde je bitna zajebancija koje nema u svim holivudskim filmovima. Psovke, krv, glave lete na sve strane. I malo golotinje. I meta fore. Prozivke na račun Marvela, X Mena, posebno Vulverina, u čijem su se filmu inače Deadpool i Rajan Rejnolds već pojavljivali (toliko nebitno pojavljivanje da sam ga i zaboravio). Pritom, Deadpool je svestan da je izmišljen lik, sve vreme probija četvrti zid, tj. kako on kaže 16, jer pravi neki sebi svojstven inception. Reference na druge filmove i superherojske filmove se graniče sa parodijama i Aladin crtanim filmovima. Ok, kapiram da kad se sve nabroji, zvuči kao film za mudrosere i nerdove, ali ovo je stvarno efektna zabava koju svako može da pogleda. Da, ovo je i prvi film gde je neko naš došao do nekakve uloge. Ok, Kapičić ipak pozajmljuje glas CGI liku, ali se i dalje računa. Dobro, i Šerbedžiji je Betmen dao kaput u Batman Begins. Željno iščekujemo nastavak, jer realno, sumnjam da bi ovakav lik ok funkcionisao u nekom grupnom X Men filmu.
Gledati sa svima, po dva puta. I kupiti majicu. Ok, nemojte da kupite majicu.
Band of Robbers
Početkom godine na internet obično procure svi oskarovski kandidati, loši horori sa Itan Houkom i po koji simpa indie filmić koji retko ko i pogleda. Band of Robbers je baš takav. Bez nekog velikog hajpa se samo stvorio, a da pritom nisam skoro ni znao da je pravljen i da postoji. Film je ustvari modernizovana verzija avantura Toma Sojera i Haklberi Fina, s tim što su Tom i Hak sad odrasli. Hak je izašao iz zatvora, a Tom je neuspešni pandur. Njih dvojica okupljaju ekipu koja bi trebala da se bavi nekim robinhudovanjem, tj. da otima od negativaca, uzima za sebe, ali i da hapsi negativce i tako postane uspešnija. Naravno da im ništa od toga ne polazi za rukom i onda dobijamo gomilu hintova na već postojeće knjige. Ekipa je sačinjena od glumaca koje znate od negde, ali nešto niste u fazonu da im zapamtite ime. Film će vas, ako ništa, naterati da se možda podsetite knjiga o ovoj dvojici junaka, ili ih pročitate ako niste do sad (sramota!). Sa svim svojim manama, ovo je verovatno jedan od onih lepših filmova koje ćete pamtiti negde do kasnog proleća. kad krenu da izlaze na netu poznatiji filmovi sa Sandensa.
Gledati kad je neko lenjo subotnje popodne, sam ili sa nekim, kad nema dobrog fudbala, ili fudbala uopšte, a ne ustaje vam se sa kauča.
Autor: MimiKraljMamba
Regression
Nije problem kad neko napravi loš film, strašno je kad to uradi neko od koga nešto i očekujete, pa se onda nervirate sve vreme u fazonu Šta ti je jebote? Alejandro Amenabar je bio obećavajuća zvezda u žanru horora, pa je, ne znamo zašto, odlučio da ga napusti i tu se potpuno pogubio. Ovde je pokušao da se vrati na stare staze, ali i dalje sa odmakom da u stvari ne snima horor, pa je i konačan rezultat takav – predvidivo promišljen i polovičan. Film je smešten u 1990. na vrhuncu satanic panica, masovne histerije koja je krenula koju godinu ranije, a ticala se milijardi vesti u američkim medijima o zlim satanistima, koji kolju piliće i piju ljudima krv. Nijedna tadašnja tvrdnja nije posle i dokazana, ali bože moj, bilo je interesantno gomili Džerija Springera da o tome prave emisije, za koje je Ćirilica vrhunac istraživačkog novinarstva. U Regressionu se ispituje slučaj navodnog silovanja devojčice, koje izgleda ima široku satanističku pozadinu. Sve se dešava u malom gradu, punom sopstvenih mračnih tajni, pa je Itanu Houku kao progresivnom inspektoru, još teže da se izbori sa onim što želi. Na kraju sve to bude jedno isprazno i klišeizirano mlaćenje prazne slame, ali ima kvaliteta koji film preporučuju za gledanje, iako je verovatno da na kraju nećete da budete zadovoljni. Itan Houk već postaje apsolutna zvezda u ovom žanru psiho horor trilera, a i dalje u njegovoj izvedbi postoje obrisi talenta koga je nekad očigledno imao. Tu je i eye candy Ema Votson, koja nikada ne može da odmogne, čak i kad preglumljuje kao ovde. Da nije Amenabara, ugasio bih ovo posle pet minuta, ali je njegov vizuelni stil i dalje genijalan, a režija i dalje može da od obične scene napravi najnapetiju sekvencu ikada. Nećete gledati ovo sada sigurno, ali propratite ga na Pink Horroru za tri godine.
Gledati sa rođakom koji na Facebook voli da kači statuse nepostojećih portala o delatnostima sekti. Ionako mu nema pomoći, pa bar neka misli da je u pravu.
Standoff
Kad već govorimo o promašenim prilikama, pored tog pojma u rečniku stoji slika Tomasa Džejna. Svojevremeno je delovalo da će uspeti da vrati tough guy imidž u mejnstrim Holivud, da bi ubrzo sleteo u B ligu akcijaša i trilera u kojoj i dalje obitava, bez velike šanse za prelazak u viši rang. Ali nije ni da je to toliko loše. Makar je poštenije, jer kad se film zove Standoff, a igraju Džejn i Lorens Fišburn, nekako ne možete da ne znate šta vas očekuje. Treba samo desetak minuta da se radnja postavi, a onda do kraja pratimo igru mačke i miša između Džejna, ratnog veterana sa teškim emotivnim balastom, i Fišburna, plaćenog ubice koji samo želi da profesionalno radi svoj posao i ubije devojčicu koja može da ga prepozna. Ako vas ova fabula u startu odbija, nemojte ni da prilazite filmu, nije on toliko dobar ni u okviru svog uskog podžanra, ali može da se pogleda, a ako ništa – ne traje dugo. Znam da se bindžovali Downton Abbey, nećete mi objasniti da nemate sat i dvadeset minuta za ovo.
Gledati isključivo sa nekim ko je gledao Matrix, da možete sve vreme da izvaljujete forice tipa Morfeus propo’.
Autor: RadomirZvoncek
COMMENTS